Klimatolog Đurđević za Marker: Tek nam slede klimatske promene, nema perioda godine kada smo sigurni, infrastruktura mora se menja (VIDEO)

Đurđević kaže da poplave koje su pre nekoliko nedelja pogodile deo Evrope, a sada i region, jesu neobične, jer se nalazimo u periodu godine kada se izlazi iz hidrološkog minumuma, pa bi rečna korita trebalo da budu na znatno nižim vodostajima.

"Podsetiću da je iza nas najtoplije leto, ali i da smo prošle godine u periodu od mesec dana, od 15. maja do 15. juna, imali plavljenja u 82 opštine u Srbiji, a u 56 je bila proglašena vanredna situacija, isto smo imali srušene mostove, a na sreću tada nismo imali stradalih. Jednostavno, klima je promenjena, postala je ekstremnija i ovakve događaje treba gledati u svetlu toga da moramo nešto da uradimo da bi smanjili rizike, da bi smanjili štete od ovakvih događaja i posebno da bismo ljudske žrtve smanjili na najmanji mogući broj“, rekao je on.

Moramo se prilagođavati klimatskim promenama

Prema njegovim rečima, svet mora da se prilagodi klimatskim promenama, jer će se klima tek menjati narednih decenija.

"Glavna komponenta je da postojeća infrastruktura jednostavno nije adekvatna za ekstremne padavine. Znači, bedemi, sistemi odbrana od poplava, mostovi, sve što je napravljeno - nije adekvatno za ovo u čemu mi danas živimo. Mi treba da se prilagodimo klimatskim promenama, treba da izvršimo odgovarajuće promene u infrastrukturi da bi ona bila otporna na ovakve stvari. A što je najgore - klimatske promene neće stati na ovom nivou na kome su sada, imaćemo promene i narednih 30 godina, tako da svoju infrastrukturu treba da prilagodimo tim budućim kišama. To je vrlo teško raditi u svakodnevnom životu - potrebno je donositi nove uredbe, nove pravilnike, nove procene uticaja na životnu sredinu kad se radi neki veliki infrastrukturni projekat“, objasnio je Đurđević.   

Kako kaže, stvari se po ovom pitanju sporo menjaju, jer to nije ni jednostavan posao, ali moramo da budemo svesni da je vreme u kome živimo rizičnije, pa je zato potrebno da se što pre krene sa prilagođavanjem klimatskim promenama, sa izgradnjom nekih novih sistema koji su sigurniji, a kada je reč o poplavama vrlo je važno i postojanje sistema za rane najave i upozorenje.

"Taj sistem komunicira direktnije sa građanjima. Znači, ne preko medija i preko crvenog meteoarma, nego preko nekih poruka koji stižu na mobilne telefone, tako da ljudi čak i u toku noći mogu da budu upozoreni da dolazi poplava ili da vreme postoje opasno i da se u tom trenutku na neki način aktiviraju, da probaju da se sklone na neko sigurnije mesto... U našem regionu takvi sistemi nisu uobičajeni, naša zemlja je tek sad u septembru uvela sistem, ali trebaće neko vreme dok ljudi se nauče ili priviknu na tu vrstu upozorenja. Zbog toga što će se klima tek menjati, ta upozorenja će postajati nekako deo našeg života i moraćemo da naučimo da živimo sa tim, da o tome vodimo račune i da takva upozorenja shvatamo ozbiljno“, kazao je sagovornik "Markera“.

Posledice trpe i bogate zemlje

Objašnjava da se planovi preoblikovanja društva za ovako ekstremne vremenske uslove implementiraju minumum desetak godina. Tako vidimo da velike posledice trpe, kaže on, čak i evropske zemlje koje su dosta ekonomski moćnije od nas ili su na nekom višem tehnološkom nivou.

"Pored ovih poplava koje su nedavno bile u centralnoj Evropi, imali smo pre nekoliko godina isto ogromne poplave u Nemačkoj, gde su u delu zemlje imali veliki broj stradalih... A ako za nekog možemo da kažemo da je organizovan, to je Nemačka, koja ima i te sisteme koji se grade godinama, imaju upozorenja i sve, ali su i oni stradali“, naveo je on.

Ocenjuje da je komplikovana situacija i da su klimatske promene veliki izazov za ceo svet.

"Što pre prihvatimo da je to i naš problem i da prema tom problemu treba da se odnosimo odgovorno - biće bolje po nas. Jednostavno, treba ovakve stvari da shvatamo daleko ozbiljnije. Ljudi često i vremensku prognozu i ovakve procene doživljavaju možda i kao neku vrstu razbibrige - da li će da pada kiša, da li će biti sunčano, da li smo pogodili prognozu i tako dalje. Ali, vremenska prognoza postaje važna komponenta naših života, baš zbog toga što se klima promenila. I treba prema tome da imamo neki ozbiljniji odnos“, naglašava Đurđević.

Predstojeća zima će biti blaga

On je posavetovao građane da uzimaju s rezervom to kada im se, recimo, s početkom jeseni da dugoročna prognoza za zimu.

"Obično početkom jeseni kreću da se pojavljuju te sezonske prognoze za zimu koja nam dolazi.  Nažalost, meteorolozi ne mogu da prognoziraju tako velike vremenske horizonte, tako da je moj savet kada početkom jeseni čujete tu detaljnu sezonsku prognozu - maltene iz dana u dan za zimu – da imate ogromne rezerve prema tome, jer to jednostavno nije moguće. I više, u stvari, služi tome da mediji možda malo prikupe neki lajk i klik, pošto je vremenska prognoza veoma čitana informacija na portalima i oni to znaju. Tako da svaki put kada postave bombastični naslov znaju da će da imaju dobar prolaz u smislu toga koliko se to čita“, rekao je on.

Kazao je da će predstojeća zima verovatno biti toplija od proseka.

"Prethodna zima je bila najtoplija zima ikada, tako da ćemo verovatno imati možda malo svežiju zimu od prethodne, ali daleko od toga da ćemo imati zime kakve smo imali, recimo, devedesetih ili osamdesetih godina. Kada bismo imali zimu iz tog vremena, mislili bismo da se nalazimo u ledenom dobu. Tako da i ova zima koja nas očekuje - iako je naslov u nekim medijima da nas očekuje izuzetno hladna zima - i dalje je blaga po nekim standardima iz prošlosti. A i to što se najavljuje kao hladno, verovatno neće biti hladno. Moguće je, naravno, imati 10-15 dana nižih temperatura i snega, ali zime postaju blaže, imamo manje snežnog pokrivača generalno u našoj zemlji, manje dana se zadržava na površini i to je opet neki trend koji će postati sve jasniji i jasniji u budućnosti“, rekao je Vladimir Đurđević.

Izvor: Insajder