Kancerogene čestice iz požara na deponijama završavaju u hrani – upozorava stručni savetnik za opasan otpad Privredne komore (VIDEO)

Dve decenije Srbija zvanično zagovara reciklažu otpada kao jednu od važnijih platformi za razvoj privrede, očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi. I dve decenije se ne pomeramo sa mrtve tačke. 

Imamo devet uslovnih, sanitarnih deponija, i 2 655 divljih i nesanitarnih deponija. Godišnje se sakupi oko 2,4 miliona tona komunalnog otpada, ali su te količine mnogo veće, jer se otpad od čak trećine stanovništva ne sakuplja organizovano. Svake godine se baci oko 400 hiljada tona ambalažnog otpada. I tako, kroz sirovine koje smo mogli da preradimo, iz godine u godinu bacamo i po 100 miliona evra.

Višenedeljni požar i sagorevanje opasnih, kancerogenih materija na deponiji Duboko kod Užica povod je za intervju sa Sinišom Mitrovićem, stručnim savetnikom za tretman opasnog otpada Privredne komore Srbije.

Pitanje Insajdera: Na koje sve načine otpad na divljim smetlištima može da bude opasan po čoveka i prirodu, u redovnim situacijama, a i kad je u pitanju požar?

"Deponija Duboko je samo faktura koja je otišla prema građanstvu i prema svima nama upravo kao poruka da, ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. Ključan problem na deponijama kod zapaljenja deponija jeste organski otpad koji se sada razlaže, jedna tona organskog otpada i jedna tona ugljen-dioksida (CO2)", kaže Mitrović.

"U domaćinstvu sami mi generišemo dosta opasnog otpada, to su boce pod pritiskom, to su razne vrste farbi, boja, lakova, dezodoransa, znači te tvrde hemije koja ostaju u domaćinstvu, to je dovoljan indikator, još to kad se miksuje sa industrijskim otpadom. (Insajder: Ili aktivnim organskim otpadom?) Da, i aktivnim organskim otpadom. Kad kažem, često se na ove deponije, čak i na sanitarne deponije, imate veliko odlaganje otpada od rušenja i građenja. Znači to su razne vrste bitumena, raznih vrsta emulzija, pokrivki, pur-pene i sve to kada se miksuje imate bombu" dodaje on.

"Ne možemo samo reći da je ovde politika odgovorna. Politika je odgovorna u delu toga da izmiče kontrola i da stalno imamo to udvaranje građanstvu i onda kada imate socijalnu cenu upravljanja otpadom, imate ovu fakturu koju sam rekao i koja je ozbiljan problem, ne samo sada za zdrav i bezbedan život kroz vazduh, nego i za zagađenje zemljišta, podzemnih voda, površinskih voda, agrara i svih drugih kumulativnih dejstava koje će nastati kao posledica požara na deponiji Duboko u Zapadnoj Srbiji", objašnjava Siniša Mitrović.

Pitanje Insajdera: Posledice tog zagađenja, da objasnimo građanima, ne vidimo odmah, posebno kada su u pitanju dioksen i furan. I da prosto objasnimo taj lanac, kako narušava ekosistem, kako ljudsko zdravlje. 

"Mi moramo redizajnirati nomenklaturu i uopšte šta merimo, kada su u pitanju zagađenja u Republici Srbiji. Znači, polen, PM čestice 2, 10, moramo preći na takva merenja koje se tiču dioksina, furana, opasnih komponenti. Strah je najbolji pokretač promena. I ja ne znam zašto mi ne koristimo strah kao upravo taj faktor koji će reći: „Ljudi, sve to što govorimo će doći preko trave u mleko, preko mleka u mlečne proizvode, ući će u lanac ishrane“, kaže Mitrović.

"I to jeste problem da u degradiranim prostorima imamo povećan broj malignih oboljenja, ne samo zbog vazduha, nego i zbog pijaće vode, zbog otpadnih voda. "Duboko“ je poslednja linija odbrane", dodaje on.

"Znači, najzad neko mora da preuzme odgovornost, taj neko treba da bude država koja kaže, dosta ste se igrali i pravili kreature. Podzemni kontejneri, šareni kontejneri, crveni, žuti, plavi. Vreme je za dve kante, vreme je za deponijsku taksu, vreme je da se poveća cena komunalnih usluga, vreme je da se izdvoji farmaceutski otpad iz komunalnog otpada, da se industrijski otpad izdvoji iz komunalnog otpada i da se te direktive pošalju svakoj lokalnoj samoupravi. Tada prestaje priznavanje suda samo svoje partije, svaka lokalna politička elita mora odgovarati za procese koji se dešavaju na njenoj teritoriji. Ne treba da čeka da joj neko iz Beograda uredi taj proces", objašnjava Mirović.

"Ako ne možemo da napravimo avaks i nevidljivi avion, možemo da upravljamo kantama, da prosipamo kante, da razdvajamo otpad. Ta odgovornost se najbolje reguliše kroz ekonomiju. Svako odlaganje otpada na divlje gradske deponije ili smetlišta, kako ih mi zovemo, mora da sa sobom povlači deponijsku taksu. Godinama privredna komora Srbije zagovara taksu od 10 evra po toni. To je na 2800 tona negde oko 28 miliona evra. Sa tih 28 miliona evora pa mi možemo godišnje da gradimo dva centra", kaže on.

"Mi takvim procesom ubijamo i reciklažu. Procene koje radimo u Privrednoj komori Srbije, u našem odeljenju za cirkularnu ekonomiju, govore da mi godišnje sahranimo 100 miliona evra reciklabilnih sirovina. Znate šta je 100 miliona evra? To je, da kažemo, najmanje 500 obdaništa u Srbiji. To su kilometri puteva, to su domovi zdravlja. Znači, vreme je da razmislimo o tome“, zaključuje Siniša Mitrović, stručni savetnik za tretman opasnog otpada Privredne komore Srbije.

Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović je pre nedelju dana najavila da će u sanaciju biti uloženo 30 miliona evra. 

Meštani sela u okolini Deponije "Duboko“, najugroženiji posledicama, zahtevaju da ta deponija bude zatvorena, ali i da se utvrdi ko je odgovoran za požar.

Za sada međutim nije poznato da li će, nakon gašenja požara, Regionalna deponija "Duboko“ biti sanirana i ponovo puštena u rad, ili će se od te ideje odustati, a umesto nje biti izgrađena nova. Takvu odluku će doneti stručnjaci.

Izvor: Insajder