Kako su rasle plate na Balkanu: Nominalni skok, realni iskorak
Na osnovu podataka zvaničnih državnih zavoda za statistiku, prethodnih 12 godina u svim državama Balkana plate su značajno napredovale, osim Turske. Takvom skoku je značajno uticala inflacija, kojoj je kumovala korona i ratni sukob u Ukrajini. Cene robe i usluga su značajno poskupele, a u skladu sa tim, države su uvodile ekonomske mere, da bi zaustavile siromašenje stanovništva. Na povećanje plata uticao je i deficit na tržištu radne snage.
U prethodna tri olimpijska ciklusa, od 2012. godine (pre prve krize u Ukrajini), u procentima, najviše je skočila plata u Severnoj Makedoniji. Na drugom mestu je Srbija – u decembru 2012. plata je bila 401 evro, a ove godine u prvom kvartalu 828 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Što se tiče novčane mase, zahvaljujući rastu u prethodne dve godine, neto mesečna primanja najviše su skočila u Hrvatskoj – sa 725 na 1.323 evra. Hrvatski državni zavod za statistiku zabeležio je da je prosečna plata radnika u decembru 2023. godine bila 1.191 evro, a samo šest meseci kasnije, skočila je za 132 evra.
Od država bivše Jugoslavije, uvek su najveću platu imali radnici u Sloveniji. Prosečan Slovenac je 2012. godine mesečno je prihodovao 986 evra. Prema njihovom zavodu za statistiku, oni ovog proleća mesečno zarađuju 1.449 evra.
Plate su rasle i u Bosni i Hercegovini. Prosečna plata u BiH u 2012. godini bila je veća nego u Srbiji. Zarađivali su 417 evra. Sada, na kraju meseca prosečan radnik zaradi 692 evra.
U Crnoj Gori trenutno je prosečna plata gotovo identična kao u Srbiji – 825 evra. Međutim, pre 12 godina, radniku je na kraju meseca poslodavac na ruačun uplaćivao 487 evra.
Na Kosovu je trenutno prosečna plata 520 evra. Radnici u Albaniji zarađuju nešto više novca – u decembru 2023, u proseku je plata bila 578 evra.
Severna Makedonija je u grupi država, poput Srbije, gde je prosečna plata za 12 godina skočila više od 100 odsto. Sa 321 evra, na 657 evra, koliko je prosečna zarada ove godine. U susednoj Bugarskoj, prosečna plata je 870 evra.
Ekonomisti: Zbog inflacije ne oseća se rast zarade
Evro, ali i druge nacionalne valute su izgubile deo vrednosti za vreme korone, a kasnije zbog energetskog udara koji se dogodio 2022. kada je počela ratna kriza na Istoku Evrope.
„ Svi znamo da evro danas nema istu kupovnu moć kao evro pre pet godina ili koji će imati evro za dve godine. Nominalna plata je porasla 100 odsto, ali to se uskladilo i sa porastom cena. Kada vidimo kolika je bila inflacija, onda vidimo i realni rast zarade. A taj realni rast zarade zavisi od najvažnije stvari, a to je produktivnost privrede“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek za Insajder.
Prema njegovim rečima, u evrozoni, pa i u Srbiji, od 2017. do korone, inflacija je bila 2-3 odsto.
„Imali smo ogroman rast inflacije 2021. i 2022. kad je inflacija bila po 15-20 odsto godišnje. I onda je zapravo došlo do velikog rasta plata, kao posledica porasta cena. To je nominalni, a ne realni rast. Primeti se, iako primamo duplo više novca, živimo tek nešto bolje. Živi se sigurno nešto malo bolje nego 2012. godine, ali ne toliko koliko bi neko pomislio kad vidi da se prosečna plata udvostručila“, navodi Gajić.
Kako ističe, ono što se vidi ne samo u Hrvatskoj i Srbiji, već i u drugim državama, u prethodne dve-tri godine, postoji rast plata koji je nominalno veći od rasta produktivnosti.
"Plate rastu u određenom periodu 15 – 20 odsto, što je više nego što je kad se izračuna iznos inflacije, plus realni ekonomski rast, što onda zapravo znači da plate rastu brže od produktivnosti. Privreda ima potrebu za radnicima, a njih zapravo više nema. Prethodnih decenija oni su otišli u države Zapadne Evrope. Tu imamo i demografske promene, jer svaka generacija koja izlazi sa tržišta rada penzionisanjem, bila je mnogobrojnija od ovih novih koji ulaze na tržište rada kad završavaju školovanje“, navodi Mihailo Gajić.
Sagovornik Insajdera se osvrnuo na činjenicu da su države regiona prinuđene da uvoze radnu snagu.
Prema njegovim rečima, put radne snage se iscrpljuje u smislu da ljudi nalaze posao.
„Imamo sve manji i manji broj kandidata, naročito kandidata koji imaju ta neophodna znanja i veštine koji su potrebni privredi. Radnici imaju veću pregovaračku moć na tržištu rada. Preduzeća moraju da se više trude da privuku radnike da ponude veću zaradu“, navodi Gajić.
Izvor: Insajder