Kada nemar diktira: Lanac grešaka u gradnji i rekonstrukcijama

Srbija je u poslednjih nekoliko meseci svedok brojnih infrastrukturnih propusta koji su doveli do ozbiljnih nesreća, od kojih su mnoge mogle biti sprečene. 

Od tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je betonska nadstrešnica težine više od 300 tona, koja je pala, odnela živote 16 ljudi, do nesigurnih mostova i zgrada širom zemlje. Propusti u projektovanju, izgradnji i nadzoru postavljaju ozbiljna pitanja o sigurnosti građana.

Urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu: Propusti u nadzoru i izvođenju radova

Betonska nadstrešnica teška više 300 tona, koja se srušila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, samo nekoliko meseci posle svečanog otvaranja i ubila 16 građana – srušila je i poverenje u institucuje. 

Od 1. novembra prošle godine, kad je nadstrešnica pala, Insajder istražuje razloge zbog kojih je do toga došlo i objavljuje činjenice koje pokazuju da su odgovorni svi u lancu odgovornih za kršenje zakona i grube propuste u projektovanju, nadzoru i izgradnji. Naknadno objavljena dokumentacija i podignuta optužnica, iz faze u fazu samo potvrđuju istraživanja Insajdera.

U emisiji "Hronologija pada“ početkom decembra objavili smo i jedan od mogućih razloga pada nadstrešnice – 40 odsto čeličnih zatega koje su nadstrešnicu držale prikačenom za krovnu konstrukciju bilo je van funkcije. 

Podsećamo i da su novinari Insajdera došli do veštačenja Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada koje predstavlja okosnicu istrage o uzrocima pada nadstrešnice na Železničkoj stanici.

Izveštaj potvrđuje ranije istraživanje Insajdera da su svi odgovorni u lancu morali da insistiraju na tome da se ili pronađe arhivski projekat iz 1964. ili da se uradi Elaborat o postojećem stanju objekta. Iz izveštaja može da se zaključi da su veštaci došli do originalnog projekta, da objekat nikada nije odražavan, kao i da je problem mogao biti primećen pre same rekonstrukcije. Na gotovo svakoj od 174 strane se navodi neki propust svih u lancu odgovornih.

Deo izveštaja je i jedna fotografija sačinjena samo dan pre pada nadstrešnice, odnosno 31.10. a kao autor fotografije se navodi saobraćajni institut CIP. Veštaci konstatuju da se na osnovu ove fotografije mogao videti problem, ali da nije jasno da li se time neko uopšte bavio.

Pad plafona u školi u Rači: Đaci, srećom, bili na raspustu

U aprilu ove godine, deo plafona učionice osnovne škole u selu Saranovo kod Rače pao je svega nekoliko meseci nakon što je škola svečano otvorena. Ispostavilo se da su đaci ušli u zgradu iako radovi na sanaciji nisu bili završeni, niti je bilo potvrde o konstruktivnoj stabilnosti objekta. Preliminarne istrage ukazale su na propuste izvođača radova, ali i na slabosti u nadzoru i kontroli bezbednosti školskih objekata.

Prema potvrdama koje je Insajder dobio od meštana sela Saranovo u Opštini Rača, tokom noći 21. na 22. april, u Osnovnoj školi "Karađorđe“ se u jednoj od učionica srušio plafon i to u trenutku kada, na sreću, niko od dece ili zaposlenih nije bio prisutan.

Iako je škola otvorena za đake, u dostupnoj dokumentaciji nema podataka da je njena sanacija uopšte bila završena. Naime, poslednji dokument objavljen u bazi podataka o gradnji, odnosno u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure, je rešenje kojim su na sanaciji te zgrade odobreni radovi, izdato 4. novembra prošle godine. Potvrde o završetku sanacije objekta, odnosno potvrde o završetku objekta u konstruktivnom smislu, međutim, nema. 

Opština Rača je radove na sanaciji školske zgrade, oštećene tokom poplava platila 310.000 evra. 

Konkurs za izbor izvođača radova na sanaciji školske zgrade raspisan je krajem 2023, a posao sanacije je u novembru prošle godine dobio konzorcijum od tri izvođača iz   Kragujevca, Novog Sada i Niša.

Posao su na konkursu dobile tri firme, Quadel iz Niša koja je radila protivpožarnu zaštitu, Montop Pro Technology koja pruža inženjerske usluge sistema obezbeđenja i tehničke zaštite i Sloga Construction, registrovana za obavljanje građevinskih radova.

Radovi na školi u Saranovu prijavljeni su kao sanacija početkom novembra prošle godine, a završeni su već krajem 2024. 

Ta sanacija je međutim, prema izjavama lokalnih funkcionera podrazumevala i radove na krovu, ali i na samoj zgradi za koje su inače potrebna dodatna planska rešenja. 

Da li je urađeni posao sanacija ili rekonstrukcija za šta su potrebne i posebne dozvole odgovore mogu da daju samo nadležne institucije. 

Odron na novom mostu kod Golupca: Gde su greške u izgradnji

Skoro mesec i po dana nakon puštanja u saobraćaj, nasip kod novoizgrađenog mosta na Dunavskoj magistrali kod Golupca počeo je da se urušava. Uzrok — obilne padavine koje su, usled lošeg sabijanja nasipa, dovele do odrona. 

Stručnjaci su ukazali da je most pušten u upotrebu pre nego što su svi radovi na pristupnim saobraćajnicama završeni, a kritike su upućene i na račun nedostatka adekvatnog eksternog nadzora tokom izvođenja radova.

Deo zemljanog nasipa na novom mostu kod sela Tribrode i Braničevo u blizini Golupca urušio se početkom aprila i pao u Reku Pek, i to posle kiše koja je padala nekoliko dana i koja nije izazvala ni izlivanje reke, ni plavljenja. 

U pitanju je most na putu od Velikog Gradišta do Golupca, na delu Dunavske magistrale, svečano otvorene 23. februara ove godine. 

Posao na izgradnji tog mosta nije bio obavljen do kraja, a zemlja koja je korišćena za nasip nije bila dovoljno sabijena, rekli su stručnjaci za Insajder.

Reka Pek sprala je deo zemljanog nasipa na jednom od stubova novog mosta, koji je pre samo pet nedelja svečano otvoren i pušten u saobraćaj. Odronio se zemljani nasip na navozu, odnosno na kosini koja vodi od puta, ka mostu, a razlog za to stručnjaci između ostalog vide u nedovoljnom sabijanju zemljišta.

"Ta kosina nije obezbeđena na adekvatan način, ali ne samo što nije obezbeđena na adekvatan način, nego je jasno po slikama koje smo videli da je neadekvatno sabijen materijal, da je bio bolje sabijen ne bi došlo do njegovog ovakvog spiranja. Moram da naglasim da su kiše bile izuzetno male, negde reda veličina tridesetak milimetara po metru kvadratnom, što su izuzetno male kiše, nije to nikakva ozbiljna kiša. Znači postavlja se pitanje šta bi bilo da su bile mnogo veće kiše“, rekao je za Insajder hidrogeolog Vladislav Marinković.

Jovan Despotović, profesor hidrologije i hidrotehnike Građevinskog fakulteta u penziji u izjavi Insajderu je istakao da  struktura nasipa ukazuje i na to da je most otvoren za saobraćaj pre nego što je u potpunosti završena njegova izgradnja. 

Komercijalni ugovor za izgradnju nedavno otvorene deonice nije javno dostupan, pa nije poznato da li je pored investitorskog, izvođačkog i projektantskog nadzora nad izvođenjem radova bio angažovan i nezavistan, odnosno eksterni nadzor, niti koja ga je kompanija vršila. 

Opasni prolazi u centru Beograda: Bezistan i Vukov spomenik bez adekvatne zaštite

Bezbednost prolaznika u Beogradu dodatno je dovedena u pitanje nakon što su u Bezistanu i na ulazu u železničku stanicu kod Vukovog spomenika primećena ozbiljna oštećenja konstrukcija. Trake upozorenja koje su privremeno postavljene vrlo brzo su uklonjene, a nadležnost za održavanje ovih javnih prostora ostala je nejasna. 

Polovinom novembra prošle godine prvo je zatvoren deo prolaza kod Terazija – Bezistan,  a potom i ulaz u podzemnu stanicu Vukov spomenik, a na ovim prolazima postavljene su trake koje ukazuju na opasnost. 

Međutim, trake su, u međuvremenu, pokidane, metalne barikade sklonjene, a kroz prolaz svakodnevno cirkuliše veliki broj građana. 

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se ne zna kome pripada prolaz kod Terazija – Bezistan. 

Nije u nadležnosti Grada Beograda, jer kako je tada za Insajder rekao gradski urbanista Marko Stojčić, nisu rešena imovinsko-pravna pitanja, pa se tako ne zna ko bi trebalo da ga sanira. 

Stojčić je  zamolio sve građane i ostale institucije za visoki stepen odgovornosti. 

"Takođe, molimo sve da obaveste Sekretarijat za inspekcijske poslove ukoliko negde na teritoriji Beograda postoji neki od prostora ili objekata koji potencijalno može da ugrozi bezbednost građana", izjavio je tada gradski urbanista.

Ovi slučajevi ukazuju na duboko ukorenjene sistemske probleme: nedostatak ili neadekvatan nadzor nad izvođenjem radova, prebacivanje odgovornosti između različitih institucija, kao i odsustvo efikasnih mehanizama za kažnjavanje propusta. Često se prioritet daje brzini završetka radova i promociji projekata, dok se pitanja kvaliteta i bezbednosti stavljaju u drugi plan. Posledice su ozbiljne — ne samo materijalne, već I one po zdravlje i živote građana.

Dok se odgovornost za ozbiljne propuste u gradnji prebacuje sa jedne institucije na drugu, građani ostaju jedine prave žrtve sistema koji ne funkcioniše. Sve dok sistemska neodgovornost ostane nekažnjena, pitanja bezbednosti objekata i građana koji ih koriste -  ostaće otvorena. 

Izvor: Insajder