Jovana Radosavljević za Marker: Odluka Kosova da ukine zabranu uvoza robe iz Srbije donesena pod pritiskom Nemačke (VIDEO)

Direktorka nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Kosovske Mitrovice Jovana Radosavljević ocenila je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji da odluka Prištine da ukine zabranu uvoza robe iz Srbije ne iznenađuje i da je ona doneta pod pritiskom sa strane, pre svega Nemačke.

Direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević. Foto: Insajder

Prvi kamion sa gotovim proizvodima iz centralne Srbije prešao je danas preko prelaza Merdare na teritoriju KiM. Kako je i najavio juče kosovski premijer Aljbin Kurti, ta roba je podvrgnuta strogoj kontroli i skenerima, a na prelazima Jarinje i Brnjak biće omogućen uvoz robe kada stignu skeneri.

Radosavljević podseća da je prošlogodišnja odluka o zabrani uvoza robe doneta usmeno i da nije imala nikakve veze ni sa briselskim dijalogom, ni sa merama reciprociteta, nego je pravdana bezbednosnim razlozima.

„Ona je usledila kao reakcija na tada hapšenje nekolicine kosovskih policaja od strane srpske policije. Bila je verbalna odluka i ostala je na snazi do juče, kada je isto tako usmenom odlukom delimično ukinuta. Ono što smo u međuvremenu čuli od kosovskih institucija je argumentacija da ovo nisu nikakve ekonomske već bezbednosne mere, odnosno da je ova odluka bila doneta radi sprečavanja krijumčarenja oružja, iako do sada nije zabelažen nijedan slučaj da je oružje švercovano iz centralne Srbije na Kosovo“, kazala je Radosavljević.

Kako kaže, Kosovo je sada bilo primorano da ukine pomenutu odluku.

„Ova odluka dolazi u trenutku kada imamo ozbiljne pritiske od primarno Nemačke na Kosovo, uoči Berlinskog samita, koji treba da se održi 14. oktobra, do kada je Kosovo od Manuela Zaracina (specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan) bilo uslovljeno da reši pitanje uvoza robe iz Srbije ili će, kako je on zapretio, biti izbačeno iz Cefte. Tako da ova odluka kosovske vlade u ovom trenutku ne iznenađuje. Mislim da je ovo bio jedan pritisak koji Kosovo jednostavno nije moglo da izbegne, ali je, neverovatno, kosovski premijer stvorio situaciju gde izgleda da je on nešto dao, ali u suštini on nije dao čak ni ono što je oduzeo. Tako da mi sada imamo uvoz robe iz Srbije, koje se dešava preko prelaza Merdare iako ti skeneri još uvek nisu postavljeni, a odluka je da se uvoz robe iz Srbije preko prelaza Jarinje i Brnjak omogući kada se ti skeneri nabave“, rekla je ona.

Ukazuje i na to da je u međuvremenu roba iz Srbije koja je služila kosovskoj industriji, odnosno sirovine, ulazila nesmetano i preko prelaza Jarinje i Brnjak, dok je zabrana važila samo za konkurentske proizvode na kosovskom tržištu, odnosno za gotove proizvode.

Inače, to što se sva roba preusmerava na Merdare, a ne na Jarinje i Brnjak, ocenjuje se i kao direktna šteta razvoju srpskih opština na Severu, s obzirom na to da je novac od carine na uvoz robe iz Srbije na ta dva prelaza išao u fond iz kog se finansira razvoj opština sa srpskom većinom.

Radosavljević ističe da je jedan od ozbiljnijih, konkretnijih i boljih rezultata briselskog dijaloga upravo to da se 95 odsto poreza robe koja se iz Srbije uvozi na Kosovo odvaja za poseban fond za razvoj Severa.

„Sa zabranom uvoza robe taj fond se nije punio i samim tim direktno se količina novca koji se tu slivala znatno smanjila. Tako da ovo deluje kao vrlo ciljano ponašanje kosovske vlade da se generalno dodatno oslabi srpska zajednica na severu Kosova, primarno institucionalno, a sada i ekonomski. Moram samo da napomenem da su činjenicu da sada imamo omogućen uvoz robe iz Srbije preko Merdara lokalni privrednici i lokalna zajednica ovde pozdravili kao jedan pozitivan korak. U moru loših vesti, ovo jeste nešto pozitivno, ali će to neminovno dovesti do povećanja cena te robe zbog transportnih troškova“, kaže ona.

Prema njenim rečima, treba uzeti u obzir i sve ostalo - bezbednosnu situaciju, zatvorene srpske institucije, zabranu dinara, zbog čega ljudi moraju fizički da odlaze u centralnu Srbiju kako bi podizali svoj novac, pa tamo i obavljaju kupovinu, jer imaju pristup proizvodima koje koriste i koji su jeftiniji nego na Kosovu.

„Stvorio se jedan obrazac ponašanja kod lokalne zajednice koja će se vrlo teško sada vratiti na to da će primarno kupovati na Kosovu i ovo direktno utiče na lokalne prodavce na severu Kosova, dok istovremeno imamo politička otvaranja biznisa, marketa, poslastičarnica kosovskih lanaca“, zaključila je Radosavljević.

Izvor: Insajder