Još četvoro okrivljenih za propuste koji su doveli do pada nadstrešnice i pogibije 16 građana od danas u kućnom pritvoru (VIDEO)

Devetoro od trinaestoro okrivljenih do danas se nalazilo u pritvoru duže od šest meseci. U međuvremenu je još krajem novembra da se brani sa slobode pušten bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. Ubrzo su u kućni pritvor puštene njegova pomoćnica za železnički saobraćaj Anita Dimoski i bivša direktorka Infrastrukture železnice, Jelena Tanasković. 

Krajem aprila, mera pritvora zamenjena je kućnim i inženjerki Jasni Stojiljković Milić. Danas je u kućni pritvor pušteno još četvoro okrviljenih a među njima i Nebojša Šurlan, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije. To je ujedno poslednji državni funkcioner koji je od kraja novembra do danas bio u pritvoru. Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić za Insajder kaže pritvor ne sme da služi kao kazna jer se tako krši pretpostavka nevinosti. 

"Sa standarda Evropskog suda svaki razlog za pritvor mora da bude opredeljen i obrazložen dobro u odnosu na svakog aktera posebno i odnosu na vrstu krivičnog dela. U ovom slučaju smatram da su ovi razlozi paušalni, ponavljaju se iz rešenja u rešenje“, kaže sudija u penziji Radmila Dragičević Dičić za Insajder.

Razlog za današnju odluku suda da petoro inženjera zadrži u pritvoru je između ostalog i bojazan da bi puštanjem na slobodu, kao licencirana lica, mogli da ponove krivično delo. Dvoje od petoro tih inženjera međutim nema aktivan status u Inženjerskoj komori, pa nije jasno kako bi krivično delo mogli da ponove. Sa druge strane, među četvoro onih koji su danas pušteni u kućni pritvor je i bivši direktor Infrastrukture železnice, Nebojša Šurlan, čija licenca u Inženjerskoj komori je i dalje aktivna.

"To sada je negde stvarno apsurdno jer praktično zadire i u pravo na rad. Zatim ta tačka opasnost da će se ponoviti krivično delo odnosi se uglavnom na krivična dela koja su vezana za svojstva okrivljenog za način izvršenja krivičnog dela, to su krađe, razbojništvo, nasilje u porodici, Znači nešto što može da se zaista ponovi, što je svojstveno nekom okrivljenom“, ocenjuje Dragičević Dičić.

Pritvor je inače najstroža mera koja se po zakonu koristi samo kao mera obezbeđenja okrivljenog tokom postupka i to u slučajevima kad bi njegovo puštanje na slobodu moglo da utiče na svedoke, ili sudski postupak, ili da dovede do ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom roku.

"Pritvor mora da traje što kraće i tu mislim da je jako bitno to da je optužnica u ovom slučaju već podignuta, ali nije potvrđena i predmet je vraćen praktično u istragu, a prema Zakoniku o krivičnom postupku dok traje istraga, pritvor može trajati samo šest meseci. Naša sudska praksa je prihvatila da i posle podignute optužnice, ako se predmet vrati u istragu, može da traje preko šest meseci. Računa se kao sada pritvor koji nema ograničeno trajanje, što mislim da je pogrešno i tako vodi opuštanju i zloupotrebi ove mere“, zaključuje sudija Radmila Dragičević Dičić.

Većini okrivljenih pritvor je prvi put određen 23. novembra prošle godine. Više tužilaštvo u Novom Sadu optužnicu je podiglo 30. decembra, ali je Sud tek posle tri i po meseca, 17. aprila, saopštio da je vraća na doradu. Za sada nije poznato kada će Više tužilaštvo u Novom Sadu sudu dostaviti dopunjenu optužnicu, pa samim tim ni koliko bi porodice žrtava, okrivljeni i javnost mogli još da čekaju na sudski postupak i utvrđivanje odgovornosti za greške koje su dovele do pada nadstrešnice i smrti 16 građana.

Novinarka Radoslavka Žigić Despotović