Janko Baljak: Bes je trenutno dominantna emocija u društvu (VIDEO)

"Što se tiče Fakulteta dramskih umetnosti, gde predajem, ja znam da moji studenti nisu zadovoljni jer njihovi inicijalni zahtevi nisu još uvek usvojeni.", rekao je za 3D Baljak.

Da podsetimo, jedan od inicijalnih zahteva sa FDU je smena Milije Koldžića član veća opštine Novi Beograd, koji je, kako tvrde, nasrnuo na studenta Fakulteta dramskih umetnosti Nikolu Terzića, tokom protesta.  Međutim, Koldžić nije smenjen, zahvaljujući glasanju vladajuće većine.

"Te večeri nije smenjen na sednici Skupštine opštine Novi Beograd. Studenti nisu mogli da uđu, mada je sednica trebala da bude javna, da prisustvuju sednici. Svi mi smo slušali taj njegov govor koji je bio prilično, kako da kažem, sraman u interpretaciji događaja. Sraman u smislu toga da je to njegova neka verzija kao da je on napadnut. Mislim, potpuno neverovatno i to i cela ta priča. Očigledno su bili neveštiji tog dana prilikom cele predstave koju su izveli, a sada se još neveštije brane. To je još više ogorčilo studente. Moji studenti apsolutno nisu zadovoljni", kaže Baljak.

Studenati su saopštili i da oni nisu očekivali da predsednik Republike lično realizuje njihove zahteve, već su očekivali da to rade institucije, u skladu s tim koji zahtev se na koju instituciju odnosi i da se to nije dogodilo.

"To se nije dogodilo i sad se otvaraju pitanja, odakle njemu direktno u posedu ta dokumentacija. Imam osnovane sumnje da su verovatno oni registratori zapravo bili prazni, da je to deo neke scenografije. Mislim, mi smo videli kako to izgleda i kako ih on sa lakoćom podiže. Tako da, studenti su ogorčeni pre svega činjenicom da su sinoć bili etiketirani kao plaćenici. To je nešto što ih je uvredilo, da rade za strane službe, da je, ne znam, 400 i nešto miliona evra uloženo u rušenje vlasti. Tako da to njegovo sinoćno istupanje otvorilo je i druga pitanja. Mislim, stanove niko nije tražio. Vidimo da se obećanja Vučićeva ne ispunjavaju, ni na nivou grada, ni na nivou metroa. Ko može da veruje da će odjednom biti toliko entuzijazma za kredite i za sve ostalo" iznosi Baljak.

Studenti smatraju da je vlast uplašena, ali Baljak smatra da je više nesnađena jer se po prvi put u direktnom obraćanju predsednika moglo čuti negodovanje mase napolju.

"To nije bio najavljen skup, bio je krajnje spontan skup i očigledno je ta buka njega prilično frustrirala i oni koji su analizirali detalje tog njegovog nastupa uočili su niz kontradiktornosti. Premijer Vučić prvo kaže, taj zahtev je nemoguć, dokumentacija je u tužilaštvu, a onda se pojavljuje u 18 časova sa dokumentacijom. Gomila takvih sitnica odaje prave namere", kaže Baljak.

Kaže i to da predsednik generalno ne razume, niti ima sluha, niti ga pretirano zanima obrazovni sistem u zemlji.

"To su dokazali i nedavni protesti prosvetnih radnika, koji ne prestaju i ja negde vidim veći razlog za sinergiju u zajedničkom buntu tih divnih nastavnika koji praktično školuju buduće akademske građane i njihovom zaista ponižavajućem položaju, i da ova država zapravo nema nikakvog sluha za budućnost, a budućnost je u obrazovanju ljudi. Znači, to je nešto što njih potpuno ne zanima, čak šta više njima odgovara da budući mladi ljudi budu što manje obrazovani, jer što si manje obrazovan, manje te pogađa nepravda u društvu ili jednostavno manje primećuješ. Lakša je manipulacija. Zato on navija za dualno obrazovanje, ne navija da se ljudi školuju do ne znam kog mogućeg nivoa. I realno je položaj fakulteta dosta loš. Videli smo ovih dana neke neverovatne slike sa medicinskog fakulteta gde se školuju budući lekari koji znate koliko su već postali deficitarni i da odlaze. I ne samo oni, već i medicinske sestre", izjavio je Baljak.

Baljak iznosi i mišljenje o tome da je prisutsvo velikog broja žandarmerije samo dokaz koliko je policijska sila u službi jednog čoveka, i ta mogućnost da izvede toliku silu opremljenih žandarma da samo kao obezbede prolaz predsedniku ili premijeru je slika koja zaista govori o kakvoj zemlji živimo i o stepenu represije.

"To je nešto što nas podseća na slike iz Belorusije. To je nešto po čemu sam imao sticajem okolnosti priliku da razgovaram sa Andrejem Gnjotom dok je bio ovde u Beogradu, on mi u tom jednom kratkom razgovoru, sa nanogicom rekao da ga sadašnje slike i sadašnja Srbija podsećaju na situaciju u Belorusiji pre ove najnovije Lukašenkove represije. Znači, tako se taj autoritarni sistem postepeno do diktature razvija. Pa nismo imali ni prizore da ti izađeš na stanicu u Petrovaradinu i da devojke izađu i da budu ubačene u nekakva kola bez tablica i bez obrazloženja. Znači, kidnapovanje ljudi na ulicama, to je ipak nešto čemu nismo svedočili ni u vreme Miloševićeve vlasti".

Studenti su se okupljali i ispred RTS-a, kao što je to bilo i devedesetih. 

"Ja sam uradio dva filma koja se tiču tragedija koje su se desile. Film Anatomija bola koji se tiče pogibije i žrtvovanja 16 radnika RTS-a. Praktično žrtvovanje tih ljudi zarad promene snaga u propagandnom ratu protiv NATO. I jedan film koji je samo godinu i po dana kasnije govorio o paljenju RTS-a nakon 5. oktobra i onom celom dešavanju. Znači, to je jedno mesto koje je jedan simbol zarobljenog uma, je li? Taj javni servis se zapravo nikada nije na pravi način otvorio prema građanima. Tako da to jeste mesto gde se okupljamo, gotovo ritualno već decenijama. Eto, znači moja deca nisu bila rođena kad je moja generacija tu protestovala i sada su u pola osam ponovo na istom mestu. Što dovoljno govori o tom Danu mrmota u kome živimo i da se praktično jako malo stvari promenilo", objašnjava Baljak.

Priča i o tome da je nemoguće je nemati empatiju prema akademskim građanima koji trenutno protestuju, kao i da svako od nas ima u porodici nekog ko ili studira ili se sprema da studira, kao i o raspletu samog događaja.

"Rasplet je samo na njima, na njihovoj volji, želji i snazi, pogotovo onih koji hoće da ostanu da žive u ovoj zemlji, jer to je test. Iako ne želiš da više živiš ovde, šta te briga da li je ovde Vučić ili Vulin ili bilo ko. Ali ako je tvoja budućnost usmerena ka životu u Srbiji, i pristaješ na ovakvu situaciju, onda nešto nije u redu. I to je bila jedna situacija u studentskoj populaciji dugi niz godina, što smo i mi zamerali. Mi smo kritički sa njima o tome pričali, da su suviše u svojim nekim svetovima, da su više individualisti, da su okrenuti sebi, da žive u tom nekom mehuru. Zapravo, bežeći od te stvarnosti, prave sopstvene svetove, ali očigledno je u njima akumuliralo puno tog nekog nezadovoljstva, pogotovo kako rastu i postaju svesni da tu treba verovatno da provedu ostatak života. I rezultat toga je ova pobuna, koju oni moraju da izguraju, isključivo oni", zaključuje on.

Na tribini Proglasa u Novom Sadu, studenti su govorili o tome da nemaju nikakvu veru u to da će sutra njihova stručnost biti cenjena, da će moći da se izbore za bilo kakve šanse bez pristajanja na korupciju. Insistirali su na tome da su egzistencijalno i fizički ugroženi.

"Oni su se, na primer, na FDU susreli prvi put oči u oči sa tom korupcijom, nasiljem, kada su ti ljudi izašli da ih biju, svako sa svojim zadatkom, da li jedan žuri u bolnicu, drugi u vrtić, ali svi namereni da naprave incident. Svako ima svoju ulogu. Ti ljudi koji navodno moraju da izađu da prave incidente iz javnih preduzeća, iz opštine, i odakle već, to su ljudi koji žive korupciju. Tih 700 hiljada ljudi, stranačkih većina aktivista, zapravo su slika i prilika korupcije koja je sada postala i nasilna. Očigledno nasilna kada se nađe te s akademskim građanima. Oni nisu mogli da veruju. To je za njih bio neverovatan šok. Jer jedno je gledati to sa strane, na društvenim mrežama ili ovako, a drugo je kada su bili oči u oči sa tim ljudima. Oni su samo ćutali prvog trenutka, prvih 10-15 minuta i onda su krenuli da se organizuju. Već za pola sata su znali imena i prezimena svakog od tih ljudi i bilo je jasno da svako ima neke veze sa vladajućem strankom", objašnjava Baljak.

Situacija eksalira iz dana u dan, ljudi se zaleću automobilima, unose u facu studentima i Baljak potvrđuje da je bes trenutno dominantna emocija u ovom društvu i da vrlo često prevlađuje zdrav razum. Dodaje i to da često bes jednih indukuje bes drugih i da zbog toga studenti treba da budu strpljivi.

Izvor: Insajder