Jakšić o Otvorenom Balkanu: Pala knjiga na dva slova

Ideja o ovom ekonomskom povezivanju regije na putu ka Evropskoj uniji (EU) došla je početkom 1990-ih, ali se zbog ratova u Jugoslaviji tada odustalo od planova da bi se prilikom pokretanja 2019. zvala "Mini Šengen". 

Prvi znaci Otvorenog Balkana pojavili su se 2018. godine kao način za unapređenje političkih odnosa. Inicijativa je promenila ime u "Otvoreni Balkan“ krajem jula 2021. godine na sastanku u Skoplju, na kojem su učestvovali lideri tri zemlje: Edi Rama, Zoran Zaev i Aleksandar Vučić.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za Insajder kaže da je Otvoreni Balkan od samog starta bio osporavan kao rivalski proces Berlinskom procesu i to još u vremenima dok je Berlinski proces bio jedna od velikih inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel. Ne treba zaboraviti, dodaje sagovornik Insajdera, da mu nikada nisu ni davane velike šanse iz dva razloga.

"Jedan je finansijski, jer Berlinski proces je u tom pogledu neuporedivo superiorniji i drugi što on od starta nije uključivao svih šest država sa Zapadnog Balkana koje bi trebalo da budu obuhvaćene jednim takvim integracijama. Dakle, ta ideja ne može da se kaže da nije plemenita jer takva integracija na Zapadnom Balkanu je više nego dobrodošla, pa makar obuhvatala i tri članice kako je i startovao Otvoreni Balkan, ali pokazuje se da je to više nego nedovoljno. I čini mi se da u međuvremenu su procesi koji su se dogodili više pokazuju da idemo ka Zatvorenom Balkanu nego ka Otvorenom Balkanu", ocenjuje Jakšić.

Jasno je da nema nikakvog napretka po pitanju teme Kosovo što je glavna prepreka čitavog regiona, navodi sagovornik našeg sajta ukazujući i na nedavna dešavanja u Briselu kada se nisu sreli Vučić i Kurti.

"Stvar po pitanju Otvorenog Balkana je zakovana i očigledno će biti još mesecima zakovana pre nego što prorade evropske institucije dok, recimo, nova šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ne preuzme neke nove inicijative u pokušaju da se taj proces na neki način oživi. S druge strane i izbori za Evropski parlament su pokazali raspoloženje birača. U većini od 27 zemalja članica ne postoji entuzijazam za proširenje Unije. Ako postoji, on se uglavnom tiče Ukrajine, a Zapadni Balkan je tu ponovo na periferiji. Tako da, kada se pogledaju ti širi evropski procesi i događaji na Zapadnom Balkanu gde je Srbija u lošim odnosima sa svim susedima, sa nekima malo više lošije, sa nekima nešto lošije, ali ni sa kim nema dobre odnose. Ne vidim nikakve perspektive da se projekat Otvoreni Balkan na bilo koji način revitalizuje i da ispuni ambicije svojih tvoraca koje su očigledno bile nerealne", siguran je Jakšić.

Veliki protivnik Otvorenog Balkana je i Milorad Dodik. Takođe, u Severnoj Makedoniji je promenjena vlast, pa se postavlja pitanje  da li smo prethodnih godina slušali propagandne političke poruke ili je bilo želje da dođe do bolje saradnje.

"Od samog starta to je bio projekat samopromocije pre svega Aleksandra Vučića, a onda i Edija Rame. Makedonci su se uz to šlepovali na neki način, ali Severna Makedonija će sada postati aktivni faktor jer sa vlašću VMRO - DPMNE, tu nema entuzijazma, veći je entuzijazam nove vlasti u Skoplju za saradnju sa Rusijom nego za integraciju Zapadnog Balkana, koja je sa perspektivom približavanja Evropskoj uniji. Bez obzira na to što se ne negira, naravno, evropski trend Severne Makedonije, ali u praksi ćemo videti da tu neće biti mnogo entuzijazma", objašnjava Jakšić.

A tu je i Crna Gora koja najbolje stoji od svih zemalja regiona što se integracija tiče. No, ambiciju po pitanju Otvorenog Balkana su pokazivali u ranijem periodu sa novim predsednikom Vlade Milojkom Spajićem promenile su se okolnosti. 

"Bosna je u situaciji u kojoj jeste, podeljena i nefunkcionalna, tako da i dalje je na neki način paralisana. Kosovo, bez obzira na inicijativu koju preduzima Edi Rama, je od početka dalo do znanja da nije baš oduševljeno projektom iz Tirane, tako da novih kandidata nema, ima samo kandidata za ispadanje iz inicijative Otvoreni Balkan, pritom mislim na Severnu Makedoniju. Tako da, moglo bi da se kaže da je pala knjiga na dva slova. U vreme kad i Berlinska inicijativa je na neki način zamrznuta i stavljena na led, onda tek zaista Otvoreni Balkan apsolutno više nema nikakve šanse", odgovara Jakšić.

Građani Srbije od utorka 5. marta mogu da na portalu eUprave kreiraju svoj identifikacioni broj (ID) Otvorenog Balkana (OB), što je preduslov za podnošenje zahteva za slobodan pristup tržištu rada u Severnoj Makedoniji ili Albaniji. Kako je objavljeno na sajtu Privredne komore Srbije, državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije koji žele da se zaposle u nekoj od članica Otvorenog Balkana ili su već pronašli poslodavca, potrebno je da poseduju ID broj Otvorenog Balkana koji kreiraju elektronskim putem, u nekoliko koraka.

Podsećamo, 8. juna pre dve godine,  predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je, na početku sastanka lidera inicijative Otvoreni Balkan u Ohridu, da je to inicijativa ljudi sa Balkana i izrazio uverenje da će je sve više građana Severne Makedonije, Srbije i Albanije, ali i drugih zemalja regiona podržati.

“Ovo je naša inicijativa, inicijativa ljudi sa Balkana, onih koji shvataju da moraju da se povezuju i da moraju sami da rešavaju probleme. Sve što smo radili, i u ekonomiji i sve što je važno za građane, se odražava u odnosima Severne Makedonije, Srbije i Albanije. Gotovo da nemamo bilateralna otvorena pitanja, nemamo nikakvih zahteva ni prema kome, sem da budemo prijatelji i radimo u korist građana", poručio je Vučić.

Danas, 2024. godine vidimo da takve poruke nemaju puno efekta. Nema mogućnosti ni za održavanjem festivala "Mirdita, dobar dan" pa se postavlja pitanje kako tek onda može nešto šire i veće od običnog festivala sa Kosova.

"Imamo mi mnogo tih festivala koji se održavaju ili ne održavaju, koji su u istoj funkciji. Dakle, nedavni Svesrpski sabor je bio jedna od tih mega manifestacija nekog srpskog jedinstva, koje bih ja nazvao jedinstvom trimovanih SNS-ovaca i SMS-deovaca Dodikovih. Dakle, to je bilo daleko od manifestacije jedinstva, ali je ona bila u funkciji jačanja ličnih rejtinga i Vučića i Dodika. Isti trend se nastavlja sada samo sa zabranom Mirdite. A tek ćemo videti posledice te zabrane", analizira Jakšić.

Uveren je da će EU po konstituisanju institucija obratiti više pažnje na to. Posebno kada se uzme u obzir da EU i SAD insistiraju na normalizaciji odnosa Srba i Albanaca, a sada se vidi da se zabranjuje i jedan od retkih pokušaja konkretnih normalizacija tih odnosa.

"Mislim da su posledice toga veoma ozbiljne i veoma loše i ubeđen sam da ćemo tek videti kakve su posledice jedne takve zabrane. Ali ona proističe iz opšteg ambijenta i opšte atmosfere. Bez obzira što su izbori prošli, ta stalna, konstantna želja Vučića i SNS da maksimalizuju svoju vlast dovodi do takvih poteza kojih će plašim se u budućnosti biti sve više", navodi sagovornik Insajdera.

Izvor: Insajder