Jadar kao strateški projekat: hoće li se kopati litijum? (VIDEO)
Uvrštavanje projekta Jadar u strateške projekte Evropske unije znači i sve i ništa. Dok aktivisti kritikuju, a deo opozicije poziva na ustanak i mobilizaciju protiv rudarenja, resorna ministarstva i dalje bez konkretnih objašnjenja šta bi stavljanje projekta kopanja litijuma na evropsku listu značilo za dolinu Jadra i Srbiju.
Rudarenje na ovom prostoru dva dana izaziva oštre reakcije aktivista i dela opozicije.
"Potpisana je smrtna kazna za sve što tamo diše, živi, mrda i teče i za te ljude kojima je namenjena sudbina ekoloških izbeglica”, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka.
Njegova stranačka koleginića Danijela Nestorović kaže da je ta odluka potpuno zamaskirana floskulama zelene tranzicije.
“U ovoj odluci koja je potpuno zamaskirana floskulama zelene tranzicije i iskopavanja litijuma je zapravo potpuna nebriga o tome šta građani lokalne zajednice misle, kakva će ovde biti šteta po sve građane, ne samo lokalne zajednice koja će morati pratično da se iseli sa ovog područja, već i po okolna područja, da li ćemo izgubiti vodu, vazduh, zemlju, kako će se to odraziti na budućnost Srbije”, kaže Nestorović.
O tome, na Svetski dan zaštite životne sredine, resorna ministarka ne govori. Predstavila je uspehe ekoloških projekata, ali ne i detalje o kopanju litijuma. Prvi pokušaj da pitanja da događaju postavimo, nije uspeo, jer ministarka prošla pored novinara koji su pokušali da snime izjavu.
Pitanja na koja ministarka nije želela da odgovara su: “da li to što je Jadar uvršten među strateške projekte, a studije uticaja nisu završene, znači da će se rudariti bez obzira na to šta studije pokazuju? Da li se onda one rade samo reda radi? Da li je već formirana komisija za reviziju studije uticaja, koja jedina po zakonu može da kaže da li je projekat bezbedan li ne?” Tako je i drugi pokušaj Insajdera da ministarki Sari Pavkov postavi pitanja iz njenog resora, a koja su u interesu javnosti, ostao bezuspešan. Da projekat Jadar može da ispuni najstrože standarde zaštite životne sredine, javnost uverava direktor za saradnju sa državnim institucijama i civilnim društvom kompanije Rio Tinto Emil Atanasovski.
"Ne znači da projekat počinje odmah, već je to indikacija i jedno priznanje da ispunnjava određene uslove. Realizacija samog projekta zavisi od nekih sledećih koraka, a to znači da kompanija mora da revidira studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Treba da se ispune još neki zakonski postupci i procesi i da se onda stavi na javni uvid i da se ishoduju dozvole u nekim sledećim fazama”, kaže za Tanjug Emil Atanasovski, direktor za saradnju sa državnim institucijama i civilnim društvom kompanije Rio Tinto.
Zapravo, ostaje još dosta koraka koje je neophodno ispuniti. Osim studije o proceni uticaja na životnu sredinu za sam rudnik, neophodno je i da kompanija podnese zahtev za određivanje obima i sadržaja studija o proceni uticaja na životnu sredinu kada su u pitanju deponija i prerada. Nakon toga neophodno je i za njih izraditi studiju, a sve pomenute studije trebalo bi da odobri za to formirana komisija Ministarstva zaštite životne sredine.
Novinarka Teodora Vasiljević
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.