Istoričar Todić posle pobede Navrockog: Poljsko društvo duboko podeljeno (VIDEO)

Na vest o pobedi Navrockog poljski zlot počeo je da gubi vrednost i u odnosu na dolar i u odnosu na evro, jer pobeda opozicionog kandidata znači da će Vlada koalicije desnog centra i levice premijera Donalda Tuska i dalje imati vezane ruke da krene u reforme, odnosno novi predsednik će moći da stavi veto na svaki zakon. Istoričar Todić kaže da je pobeda Navrockog očekivana, s obzirom na odličan rezultat desnice u prvom izbornom krugu.

“Ako vidimo da su treći i četvrti kandidat imali više od 21 odsto glasova, a da su ti glasovi u više od 90 odsto slučajeva išli kandidatu stranke Pravo i pravda (PIS), onda možemo da kažemo da su ovi rezultati bili očekivani. Kada malo bolje pogledamo sva istraživanja javnog mnjenja, sve je to bilo negde pretpostavljeno, jer i ta istraživanja, iako su većinski za malo davala prednost Rafalu Tšaskovskom, uvek su istraživači govorili da su greške od dva do tri odsto. Tako da, kažem još jednom, sve je bilo u granicama očekivanja”, kaže istoričar Todić.

Navrockog je podržala stranka Pravo i pravda (PiS) koja je smenjena sa vlasti pre godinu i po. Sada se postavlja pitanje može li pobeda Navrockog da bude vetar u leđa toj stranci da se vrati na vlast. Naš sagovornik kaže da se svakako očekuje zaoštravanje na liniji novi predsednik - Vlada Donalda Tuska.

”Mislim da će Navrocki biti mnogo agilniji u tom negativnom odnosu prema Vladi nego što je to bio dosadašnji predsednik Duda i da će on na neki način kroz tu borbu tražiti i prostor za artikulaciju sopstvenog, da kažemo, političkog dila u poljskoj politici. Postoji jedna razlika između njega i dosadašnjeg predsednika; Karol Navrocki je čovek koji je u ideološkom i političkom smislu više usmeren ka desno, nego što je to bio dosadašnji predsednik Duda i manje je vezan za PiS, te u tom smislu ne bi trebalo da nas začudi ukoliko on posle prve faze u kojoj će sarađivati, naravno sa Jaroslavom Kačinskim i PiS-om, zauzme jednu autonomniju poziciju u odnosu na njih i na neki način se dodatno približi jednoj strukturi za koju ja mislim da je pobedila na ovim izborima - to je 'Konfederacija'. To je antisistemska desnica čiji su glasovi, na kraju krajeva, i presudili na ovim izborima”, ocenjuje Vladimir Todić.

Poljska je parlamentarna republika, a pozicija predsednika je takva da on ima značajne mogućnosti da stavi veto. Posebno u situacijama gde Vlada nema parlamentarnu podršku od 60 odsto, a sadašnja vlada to nema. U tom smislu, Karol Navrocki kao predsednik ima različite mogućnosti opstrukcije zakonskih predloga Tuskovog kabineta.

"Biće vrlo interesantno videti šta će uraditi Donald Tusk. Postoje već neke najave da će on ići sa glasanjem u Sejmu (donji dom poljskog parlamenta) o svom poverenju, a pretpostavljam da će odmah zatim u skladu sa dogovorima sa koalicionim partnerima ići na rekonstrukciju Vlade. Međutim, svakako možemo da očekujemo, ukoliko ova vlada ostane do kraja mandata, znači negde do oktobra 2027. godine, dakle nešto malo više od dve godine, da će se otvoriti nov prostor za borbu između vlasti i opozicije“, rekao je za Insajder istoričar Vladimir Todić.

U političkom životu Poljske, sukob između vlasti i opozicije ima dublje korene, ali i nove oblike. Iako su decenijama dominirale dve velike stranke, sve je izraženiji uticaj manjih, antisistemskih aktera. Ta promena se ne dešava samo na vrhu političke scene, već je vidljiva i u biračkom telu koje postaje sve razuđenije i fragmentisanije. Posebno je zanimljivo pratiti kako se političke preference razlikuju među različitim demografskim i regionalnim grupama, što ukazuje na složenu i duboko podeljenu sliku savremenog poljskog društva.

"Međutim, ovo ne treba samo gledati kroz rivalstvo dve najveće političke stranke u Poljskoj u poslednjih 20 godina, Tuskove Građanske koalicije i stranke Pravo i pravda Jaroslava Kaćinskog, već mi se čini da moć te dve stranke polako pada, a da njihove razočarane birače regrutuju ili okreću na svoju stranu antisistemske stranke. Tu pre svega mislim na 'Konfederaciju' i tu mislim na stranku 'Zajedno' Adrijana Zandberga, koji je skoro podržavao Vladu Tuska, koji je političar koji je u novim izborima kao predsednički kandidat uzeo pet odsto. Dakle, svakako da tu postoji dinamika, ali postoji takođe i nešto - ako se dobro analiziraju rezultati i uporede se sa rezultatima iz 2020. godine - recimo, po poljskim vojvodstvima, odnosno njihovim administrativnim jedinicama, ako se pogleda kako glasaju muškarci, kako glasaju žene, kakva je podela po mestu stanovanja, po obrazovanju, postaje neverovatno koliko su preslikani ti rezultati. Dakle, to je nešto što je za mene dubinski utisak ovih izbora, koliko je poljsko društvo suštinski podeljeno“, zaključio je za "Svet i mi" istoričar Vladimir Todić.

Inače, novoizabrani predsednik Poljske kao političku inspiraciju navodi Donalda Trampa i MAGA pokret.

Po obrazovanju istoričar, Navrocki je doktorirao na temu antikomunističkog otpora, a javnosti je postao poznat kao direktor Instituta za nacionalno sećanje – institucije koja ima snažnu političku težinu, posebno u pogledu istorijske interpretacije.

Međutim, njegovu biografiju prati i kontroverzna prošlost. U mladosti je bio bokser i fudbaler, ali i učesnik huliganskih tuča u rodnom Gdanjsku. Mediji su ga ranije povezivali s optužbama za zloupotrebu jednog starijeg čoveka prilikom kupovine stana, kao i s navodima da je podvodio prostitutke dok je radio kao obezbeđenje u noćnim klubovima.

Bez prethodnog političkog iskustva, ali uz podršku stranke Pravo i pravda, Navrocki se pozicionirao kao predsednik „običnog čoveka“. Obećava stabilnost, negovanje porodičnih vrednosti i jačanje nacionalnog ponosa. Njegov izbor, međutim, deo analitičara vidi kao udar na proevropske i demokratske težnje koje zastupa premijer Poljske Donald Tusk.

Novinar Žikica Stevanović