Istoričar Milošević za "Svet i mi": "Boj na Kosovu" nikome nije izvor saznanja, serijama o Oriću i Izetbegoviću Turska govori o svojoj politici na Balkanu (VIDEO)

Jedan od poslednjih primera upotrebe umetnosti u političke svrhe dolazi iz Mađarske. Kritičari, naime, smatraju da lik junaka Janoša Hunjadija i određeni delovi nove mađarske serije namerno aludiraju na trenutne odnose Mađarske i Evropske unije, čija je ta zemlja članica.

"Ono što je osnovno pravilo kada tumačite neku savremenu seriju - ma kojom istorijskom tematikom da se bavi - jeste da, u stvari, vidite šta su savremene poruke, koje su u savremenom trenutku značajne, a koje ta serija šalje. I u ovom slučaju pretpostavljam da to neće biti izuzetak. Kada su u nastanak serije umešane nacionalne televizijske i filmske produkcije i kada se pokazuje interesovanje naročito političkih lidera u konkretnoj zemlji povodom određene televizijske serije ili sadržaja, onda nema nikakve sumnje da je to nešto što je politički bitno. Međutim, to je toliko postalo standard i toliko je postalo opšte mesto da je naprosto ponekad i začuđujuće da to izaziva neku posebnu pažnju", naveo je Milošević.

Prema njegovom mišljenju, većina ljudi serije i dalje gleda kao neku vrstu kulturno-umetničkog i zabavnog programa, a tek manjina otkriva i prepoznaje političke poruke u njima.

"Mađarski premijer već duže vreme pokušava da se pozicionira kao jedna vrsta antemurale Evrope, hrišćanstva, evropske kulture itd. i lik Janoša Hunjadija u tom kontekstu je zaista u njegovoj glavi mogao biti izvanredna paralela i, na kraju krajeva, u razumevanju njegovih saradnika i podržavalaca", smatra Milošević.

Šta Turska želi da postigne serijama

Upitan koliko je opasno da se serija o Naseru Oriću, komandantu snaga bosanskih Muslimana tokom devedesetih, gleda kao, recimo, ona o Sulejmanu, Milošević je naveo da to jeste važno pitanje.

"Međutim, jako je važno i šta će neko ko neku seriju ili sadržaj gleda zapravo odatle poneti. Ako neko bude gledao, recimo, seriju o Naseru Oriću ili drugim spornim i ličnostima koje su na ružan način obeležile neka dešavanja, pa kao glavni utisak ponese da je Bosna bila izložena jednom zastrašujućem ratu u kojem su njeni susedi igrali vrlo negativnu ulogu - to neće biti pogrešan utisak. Ali, da li je Naser Oriću ličnost koja tu poruku treba da pošalje? Svakako da ne", rekao je istoričar.

Govoreći o interesu Turske da snima serije i o Aliji Izetbegoviću i Naseru Oriću, Milošević je istakao da to nisu serije o njima već o politici Turske devedesetih godina na Balkanu i njenom angažmanu u ovom regionu.

"Po meni, to je ono što je u Turskoj, u tom kontekstu, ključno. Dakle, Turska već od povlačenja ili, ako hoćete, od oslobođenja Balkana od osmanske vlasti pokušava da sebe pozicionira kao državu koja je zaštitnik interesa islamskog stanovništva na Balkanu i, nekako, adresa za njihovu zaštitu u trenucima kada su izloženi nekakvim pretnjama. I u tom kontekstu, meni je to, pre svega, priča o Turskoj devedesetih godina, a mnogo manje o ličnostima koje su tematizovane u serijama", ocenjuje on.

Istorijski sadržaji se konzumiraju na dnevnoj bazi

Kako kaže, utisak je da smo mi danas došli u fazu kada se istorijski sadržaji konzumiraju na dnevnoj bazi preko društvenih mreža, medija...

"Mi smo zaista preplavljeni istorijskim sadržajima. Mislim da, kada su u pitanju serije i filmovi koji imaju istorijsku tematiku, ljudi se uglavnom opredeljuju zavisno od toga da li one afirmišu ili negiraju njihov već formirani stav. Vi ne možete da nasnimite toliko serija koliko je interesovanje za prošlost i za njenu interpretaciju prisutno u medijima i u javnosti generalno. Naprosto, mislim da one više nisu taj neki ’opinion maker’ kada su u pitanju važni istorijski događaji. Pre mi je zamislivo da neki školarac, kojeg mrzi da uči neku lekciju iz istorije, pokuša da se izvadi na času istorije pozivajući se na nešto što je video u televizijskoj seriji, ali naravno da neće priznati nastavniku šta je izvor njegovog saznanja. Dakle, generalno mi se čini da serije više nemaju taj potencijal da formiraju nečije mišljenje i viđenje istorijskih događaja i ličnosti, ali imaju potencijal da učvrste određenu interpretaciju i da pošalju određenu poruku u sopstvenoj ili međunarodnoj javnosti u pogledu toga šta je to što je način viđenja prošlosti onoga ko tu seriju finansira, odobrava, inspiriše", smatra Milošević.

Kada je reč o "Boju na Kosovu", koji je snimljen 1989. povodom 600 godina od tog događaja, Milošević je rekao da je taj film bio mnogo važniji za trenutak u kome je sniman, nego za razumevanje srpske istorije.

"On je preneo jednu mitsko-legendarnu predstavu o Kosovskom boju, koja je toliko bila živa i poznata u tom periodu. Mnogo je važnije zapravo bilo pitanje zašto je baš 1989. taj film snimljen. Šest stotina godina je bio jedan zgodan povod da se snimi film, koji je zapravo trebalo da nam skrene pažnju na jedan problem čije je otvaranje koincidiralo sa 1989. godinom. Kažem još jednom, nisam siguran da je film ’Boj na Kosovu’ danas ili ikada bio izvor saznanja o tom istorijskom događaju bilo kome u Srbiji. Ako jeste, to je bila manjina", zaključio je Srđan Milošević.

Izvor: Insajder