Insajder debata: Za kim zvone školska zvona (VIDEO)
Pad nadstrešnice koji je pre više od pola godine odneo 16 života i pokrenuo studentske proteste kojima se širom Srbije priključio i veliki broj građana uzdrmao je vlast, ali i društvo. Blokade i proteste predvode studenti, kojima su se u mnogim akcijama priključili i srednjoškolci, a zajedno sa svima i njihovi profesori i nastavnici – u središtu pažnje, ali i na najjačem udaru našla se prosveta. Stvarne nastave nema gotovo 6 meseci, a veliki broj prosvetnih radnika – odlukom vlasti – ostao je bez plata. Vlast kad je prosveta u pitanju, tvrdi da se nastava u školama normalizuje, a stavljanjem u prvi plan samo teme završetka školske godine, kažnjavanjem profesora neisplaćivanjem plata i pritiscima na Univerzitete da nastavu otpočnu – blokadama obrazovnih institucija na svoj način svira kraj.
“Mislim da je alarm trebalo da se uključi poodavno, ne tek sada – ovo što se dešava danas je samo kulminacija višegodišnjeg lošeg stanja u prosveti”, izjavila je Ana Dimitrijević nastavnica i članica Foruma Beogradskih gimnazija, govoreći o trenutnom lošem položaju prosvetnih radnika.
Ona je naglasila da prosveta danas nije u fokusu isključivo zbog obrazovnih problema, već i zbog problema koji pogađaju šire društvo, a čiji su, kako kaže, sveukupni deo.
“U jednom trenutku smo shvatili da, osim što stojimo uz bivše i sadašnje učenike i studente koji su ih pratili u protestima i blokadama, mi zapravo pripadamo sistemu za koji verujemo da, ako bi bio uređen kao u jednoj civilizovanoj evropskoj državi u 21. veku, tada bi se i položaj nas i ceo obrazovni sistem popravio ili bi krenuo ka tome”, rekla je Dimitrijević.
Ona navodi da su prosvetni radnici često nailazili na, kako kaže, zid ćutanja od nadležnih institucija.
“Nismo bitni onima koji odlučuju o mestu koje prosveta treba da ima u društvu”, istakla je.
Ipak, kako kaže predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević, uprkos ignorisanju od strane vlasti, desio se pomak.
“Ono što je dobro jeste da nas sada čuje širi auditorijum nego ikada ranije. Počinju da nas percipiraju drugačije, jer smo prvi put pokazali koliko imamo snage, hrabrosti i dostojanstva – iako smo važili za profesiju kojoj je dostojanstvo bilo uništeno, koju država nije cenila”, kaže Dimitrijević.
Nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi Marija Starčević kaže da je moguće privesti kraju školsku godinu, ali da se situacija razlikuje od škole do škole jer “nisu svi bili sve vreme u obustavi nastave”. Objašnjava i da su planovi nadoknade gradiva poslati na odobrenje, a da se u nekim školama gradivo sažima, a negde nadoknađuje.
“Pitanje je, međutim, koliko je to suštinski važno, mislim da je ovoj vlasti stalo isključivo do forme – do toga da se zadovolji iluzija da je sve prošlo kako treba. Nije im važno da li je zaista realizovano ono što treba da bude. Računa se na odgovornost nastavnika, na njihovu posvećenost poslu i deci – i verujem da će kolege učiniti sve da organizuju nastavu tako da deca ne budu oštećena”, ističe Starčević.
Ipak, naglašava da bi fokus trebalo da bude širi.
“Treba da se zapitamo kako smo uopšte došli u ovakvu situaciju. Prosveta je samo jedan segment društva koji je podneo možda i najveći teret. Problemi koji postoje u celom društvu u prosveti se najjasnije vide – ovde se konkretno vidi da nešto ozbiljno nije bilo u redu. U drugim sektorima do generalnog štrajka nije ni došlo – ali to ne znači da problema nema”, kaže ona.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić na pitanje da li ova godina u bilo kom smislu, osim formalnom, može da se smatra regularnom, kaže da se postavlja pitanje šta podrazumevamo pod ‘regularnim’.
“Ako govorimo o formalnom završetku, onda mislim da i dalje imamo vremena da privedemo školsku godinu kraju, iako uz prilično naporan ritam”, kaže Goran Roglić, profesor na Hemijskom fakultetu.
Navodi da su i srednje škole već ušle u intenzivan ritam kako bi ispunile sve obaveze do kraja školske godine.
“To nije prvi put – setimo se 1999. godine posle bombardovanja, kada smo uspeli da završimo sve vežbe na fakultetu. I tokom kovid godina – 2020, 2021. i 2022. uspeli smo da realizujemo praktičnu nastavu koja je na Hemijskom fakultetu vrlo bitna”, kaže Roglić.
Ipak, on ističe da je finansijski pritisak u ovom momentu veliki.
“Naše plate su svedene na 12 i po odsto, a nisu nam uplaćeni ni materijalni troškovi, iako Zakon o visokom obrazovanju jasno predviđa da se ti troškovi za prvu polovinu godine moraju uplatiti do 30. aprila”, kaže on. Dodaje da je stav Ministarstva da se uplate neće realizovati dok ne počne nastava, što fakultete stavlja u veoma težak položaj i potencijalnu blokadu računa.
“Ipak, ono što smatram još ozbiljnijim problemom jesu zakonske izmene koje najavljuju favorizovanje privatnih fakulteta. Takve najave već stižu iz više izvora, a Beogradski univerzitet će sigurno pružiti otpor, pretpostavljam da će mu se pridružiti i drugi univerziteti u zemlji”, upozorava Roglić.
S druge strane, socijalni psiholog Dragan Popadić kaže da iako obrazovanje ima svojih problema, aktuelni udar na njega ne dolazi iz tih razloga.
“Štrajkovi koji su prethodili velikim protestima počeli su iz drugih razloga, a ovi protesti su se nadovezali. Ipak, sada je priča drugačija – obrazovanje je napadnuto jer je odatle potekla podrška studentima koji su izneli jasne zahteve vlastima”, kaže Popadić.
Govoreći o autonomiji univerziteta, on kaže da se univerzitet pokazao kao neotporan na snažne pritiske vlasti.
“Iako mu se formalno priznaje autonomija, u praksi se vidi koliko se lako ona može urušiti. Situacija jeste dramatična, i pitanje je – da li vlast zaista želi da uništi univerzitet. Ako vlast zaista odluči da rasturi univerzitet, bojim se da ona to može da uradi. Sve zavisi od toga kako će reagovati društvo – koliko će želeti da pomogne i koliko će sam univerzitet imati snage da se samoorganizuje”, zaključuje Popadić.
U Insajder debatu smo zvali predstavnike Ministarstva prosvete, međutim nisu prihvatili da bilo ko u ovom trenutku učestvuje u razgovoru.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.