Hrvatski analitičar Đenero za Marker: Dubrovačka deklaracija obavezuje potpisnike (VIDEO)
Analitičar iz Hrvatske Davor Đenero rekao je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji da Deklaracija koju su danas u Dubrovniku potpisali učesnici Samita „Ukrajina – Jugoistočna Evropa“ propisuje obaveze za koje se očekuje da će ih poštovati svaki potpisnik koji želi da bude relevantan za region i EU.
„Svaka rezolucija ima nekakvo značenje, ostaje nekakav trag na papiru, ostaju nekakve obaveze - i one koje su potpuno jasno izrečene i one koje proizilaze iz konteksta. Svaki potpisnik Deklaracije ima obaveze koje iz nje proizilaze. Očekuje se, ako taj namerava biti relevantan politički akter na regionalnom prostoru ili u komunikaciji s EU, da poštuje obaveze koje su propisane“, rekao je Đenero.
To je, inače, treći takav samit - prvi je bio avgustu 2022. u Atini, a drugi februara ove godine u Tirani. Deklaracija koja je danas parafirana, smatra sagovornik „Markera“, ne razlikuje se umnogome od one iz Tirane.
„Čini mi se da nekakvih velikih razlika nema, osim da se sad govori o mirovnom planu gospodina Zelenskog, očito je sada to pitanje početka nekakvog oblika postizanja mira, bliže nego što je bilo u februaru“, smatra Đenero.
Samit u Dubrovniku zajedno su organizovali hrvatski premijer Andrej Plenković i ukrajnski predsednik Volodimir Zelenski. Đenero podseća da je Hrvatska od početka rata u Ukrajini snažno podržavala tu zemlju.
„Hrvatska je celo vreme među onim državama članicama EU koje pokušavaju forsirati potporu Ukrajini u odbrani pred agresijom totalitarnog režima Vladimira Putina. Hrvatska je organizovala i parlamentarnu konferenciju u Zagrebu, koja je bila deo Krimskog procesa. Krimski proces je, kao što znate, pre svega fokusiran na povratak Krima u sastav Ukrajine, ali ima i svoju mirovnu dimenziju. Hrvatska je u svim donošenjima odluka unutar EU bila vrlo snažno angažovana za pomoć Ukrajini. Od početka pruža veliku humanitarnu i tehničku pomoć, transfer znanja i, u okviru svojih mogućnosti, transfer naoružanja Ukrajini kako bi se lakše branila. Hrvatska je bila među državama koje su htele učestvovati u podršci obučavanju ukrajinske vojske. Ono gde Hrvatska iz agresije Miloševićevog režima ima izrazito snažna iskustva su stvari vezane za zbrinjavanje ranjenika i tu je hrvatska Vlada htela pomagati. Na žalost, proruski predsednik Republike je blokirao taj oblik vojne pomoći“, kazao je Đenero.
Upravo je Samit u Dubrovniku i organizovan posle javne polemike i teških optužbi koje su međusobno razmenili premijer Plenković i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. Đenero kaže da Milanović i to pitanje koristi za predizbornu kampanju.
„Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske će biti u decembru, a drugi krug u januaru iduće godine. Milanović podilazi populističkom biračkom telu koje je, kao i svuda u Evropi, prilično putinofilno. Zbog toga stvara atmosferu o nekim navodnim opasnostima, od toga da NATO ulazi otvoreno u ratni sukob u Ukrajini, da se Hrvatska nepotrebno ispostavlja u tom sukobu. Iza svega, na žalost, kao i u politikama ovih stranaka koje ne pripadaju ustavnom luku širom EU, stoji finansijska obaveza prema režimu Vladimira Putina, koja proizilazi iz finansiranja kampanje“, smatra analitičar iz Hrvatske Davor Đenero.
Izvor: Insajder