Ekspanzija Ekspo kompleksa uz vodoizvorište: Da li su mere zaštite dovoljne?

Plan širenja Ekspo kompleksa ne bi bio problem, da njime delom nije obuhvaćena i uža zona zaštite vodoizvorišta u kojoj su ograničeni radovi mogući, ali uz stroge mere zaštite. Te mere u ovom trenutku nije moguće predvideti u potpunosti jer ni svi projekti za taj kompleks nisu gotovi.

U okviru širenja Ekspo kompleksa, predviđa se pristanište sa pristupnom saobraćajnicom pored dva postojeća kanala za navodnjavanje i sve to delom i u II zoni sanitarne zaštite. Zakon to omogućava, ali samo u strogo kontrolisanim uslovima, bez kojih je potencijalni rizik od vodozagađenja veliki.

"Svaka pojava antropogenih radova u izvorištu nije zabranjena slučajno. Zabranjena je zato što svaki rad koji čovek izvodi sa sobom donosi određenu količinu zagađenja“, kaže za Insajder hidrogeolog Vladislav Marinković.

Uprkos rizicima, predlog četvrte faze proširenja plana posebne namene za Ekspo, koji je napisan ali ne i usvojen, predviđa izgradnju blizu obale Save, gde je i petnaestak reni bunara koji služe za snabdevanje vodom i cevovod.

"Po mom skromnom mišljenju, u narednom periodu, znači i to ne dugoročnom, nego srednjoročnom periodu, ti bunari će morati da se isključe. Znači njihova voda će postati takvog kvaliteta da fabrika vode na Novom Beogradu to neće moći da obradi najverovatnije i mi ćemo doći u situaciju da ćemo ostati bez tog resursa“, kaže Marinković za Insajder.

Osim što se teritorijalno nalazi u zoni vodoizvorišta, Savski nasip je i hidrotehnički objekat na kom su radovi zabranjeni bez strogih mera zaštite stabilnosti. Na njemu se, međutim, u proteklih 20 godina uveliko gradi divlje vikend naselje, koje već zagađuje vodu iz bunara duž nasipa. Gradnja Ekspo kompleksa bez strogih mera zaštite dodatno bi mogla da ugrozi snabdevanje Beograda pijaćom vodom, ocenjuje sagovornik Insajdera.

"Mi ćemo taj resurs koji imamo, znači priobalje Save, novobeogradsko, morati da se odreknemo njega. Mi ćemo doći u jednu situaciju koja je vrlo nepovoljna za nas. Doći ćemo u situaciju da više nećemo imati resurs. Znači, mi u ovom trenutku smo Makiško polje uništili, otvarajući železničku stanicu tamo koja ide iz ničega. Zatim smo uništili novobeogradsku stranu, znači dozvolom izgradnje tih vikendica, sada i Ekspo kompleksa. Nama jedini resurs za vodosnabdevanje koji ostaje, ostaje uzvodni delovi Save. Ja se nadam da širenje grada neće ići dotle, da će i ti delovi biti devastirani, ali ovo što sada vidim meni govori o tome da će Beograd u srednjem roku imati ogroman problem vodosnabdevanja“, zaključuje hidrogeolog Marinković.

Kako novi plan za širenje Ekspo kompleksa u četvrtoj fazi obuhvata i užu zonu sanitarne zaštite, on po zakonu predviđa i mere zaštite u okviru strateške procene uticaja na životnu sredinu.

"Za svaki planirani objekat potrebno je uraditi Ekspertski izveštaj o uslovima izgradnje planiranih namena, sadržaja i objekata u Beogradskoj zoni sanitarne zaštite voda u Surčinskom polju i pribaviti saglasnost od strane JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija“. Uslovi i mere, odnosno tehnička i druga rešenja data ekspertskim izveštajem treba da budu u potpunosti implementirana u investiciono-tehničku (projektnu dokumentaciju) i ugrađene u sva uputstva i procedure za redovan rad objekata, kao i za slučaj mogućih udesa/akcidenata, naročito u toku izvođenja radova“, piše u strateškoj proceni uticaja.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, međutim, nije mogla biti potpuna jer ne obuhvata rizik od izgradnje svih objekata planiranih fazom IV, odnosno onih objekata čija izgradnja još nije definisana projektnom dokumentacijom.

U okviru tog područja planira se, primera radi, izgradnja toplotnog izvora za kog još nema projektne dokumentacije. To je i razlog zbog kog nije bilo moguće dati preciznu procenu uticaja tog objekta, posebno na vodoizvorište, piše u studiji.

Zdrava pijaća voda je strateški i biološki važan resurs, pa bi i javni interes za njenim očuvanjem morao da bude veliki.

Novinarka Radoslavka Žigić Despotović