<article><p>Vučković je naveo da smo u poslednje dve godine bili svedoci da na međunarodnom tržištu rastu kamatne stope zato što je skočila inflacija, pa su onda, u borbi protiv te inflacije, centralne banke podizale svoje stope.</p><p>"Onda se to lančano oseća na čitavom tržištu. Tako da to, rekao bih, nije samo naša specifičnost. Kamatne stope su jedan zajednički pojam za mnogo kamatnih stopa na tržištu. Imamo kredite prema privredi, prema građanima, pa onda, unutar tih delova, različite bankarske proizvode. I za neke od njih zaista imamo previsoke kamatne stope, recimo za dozvoljeni minus i tome slično. To zaista na prvi pogled odskače i od evropske prakse i u tom delu može da se razmišlja o tome zašto su te kamatne stope previsoke“, kaže on.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRL_tFD1gcXY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2><br/> Ekonomisti ne vole mešanje države</h2><p>Na pitanje da li je reakcija Narodne banke Srbije mogla da bude proaktivnija, odnosno da li je ranije mogla da izađe s predlogom izmene dva finansijska zakona, kojim se ograničavaju maksimalne kamatne stope, Vučković je podsetio da je NBS u prethodne dve godine imala određene mere kojima je za stambene kredite „plafonirala“ kamatnu stopu.</p><p>"Tako da je u tom smislu taj deo regulacije već krenuo. Ovo sada što se sprema je, rekao bih, neka srednja mera. Izgleda, na prvi pogled, da će biti određen taj maksimalni nivo kamatnih stopa, ali kada se uđe u ono što planiraju Narodna banka i Vlada vidi se da se gleda ipak kretanje na tržištu neke prosečne kamatne stope, a onda da se samo odmeri da iznad tog proseka kamatne stope neće mnogo moći da odskoče i da budu mnogo više od tog proseka. I za stambene kredite se i dalje planira u sledeće dve godine da imamo maksimalnu kamatnu stopu od pet odsto. Pravo pitanje je zašto sad, zašto ne ranije... Jako je teško i proceniti pravi trenutak. Ovo jeste državna intervencija, mešanje u tržišne mehanizme, ekonomisti ne vole te stvari, bilo bi dobro da se na tržištu odvijaju različite dinamike“, kazao je gost "Markera“.</p><p>Kako kaže, i bankarima sigurno smeta to mešanje, ali je pitanje u kojoj meri jer se nisu, bar javno, žalili ni na prethodnu meru za stambene kredite, koja im je, navodi, uzela i više novca nego što će ove nove mere.</p><p>"Banke su lepo i zarađivale u prethodne dve godine i, po svoj prilici, nađena je neka mera da svi budu zadovoljni“, kazao je Vučković.</p><h2>Podsticaj države bankama – nema smisla</h2><p>Kada je reč o najavljenim podsticajima države za banke, koje je spomenuo predsednik države, Vučković je naveo da tek treba da se vidi šta bi to podrazumevalo.</p><p>"Ne znam šta bi to bilo i u principu to nema mnogo smisla. Jer, ako želimo da rešimo neki problem - odrede se neke mere. Ako, s jedne strane, država uzima bankama, pa im, s druge strane, daje, onda to zaista nema puno smisla. Ali, hajde da sačekamo da vidimo na šta se konkretno misli“, kaže on.</p><p>Vučković je ocenio i da porez na ekstraprofit banaka nije dobro rešenje.</p><p>"Neke države EU su uvele taj ekstraprofit, neke druge su uradile ovo što i mi planiramo. Očigledno je da se menja vreme i u Evropi, da država stavlja šapu na finansije i na bankarski sektor. To je neki trend. Mislim da ekstraprofit nije dobra mera. Jer, svako treba da se zapita, ko radi u privatnom sektoru, da li bi voleo da se u toku nekog posla menjaju pravila igre i da, kada neko dobro zaradi, država mu uzima više od onoga što je uobičajeno. To, dakle, nije dobro jer se menjaju pravila igre, menjaju se, u krajnjoj liniji, smernice za budućnost, kako ćemo poslovati, unosi se neizvesnost i to je ono što nije dobro“, smatra Vučković.</p><p>On se slažem s tim da se, posle jednog turbulentnog perioda izuzetno skupih kredita i rasta kamatnih stopa, pre svega, na stambene kredite, dolazi konačno u nešto mirniji period, kada će građanima biti lakše da podignu kredit.</p><p>"Može se to očekivati. Po svim procenama, najgore je iza nas, inflacija se spušta i zbog toga će i kamatne stope verovatno biti niže. Ali ne treba, s druge strane, izgubiti iz vida da živimo u zaista turbulentnom periodu i da ne možemo garantovati šta će tačno da se desi“, zaključio je Vladimir Vučković.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Vučković je naveo da smo u poslednje dve godine bili svedoci da na međunarodnom tržištu rastu kamatne stope zato što je skočila inflacija, pa su onda, u borbi protiv te inflacije, centralne banke podizale svoje stope.</p>
<p>"Onda se to lančano oseća na čitavom tržištu. Tako da to, rekao bih, nije samo naša specifičnost. Kamatne stope su jedan zajednički pojam za mnogo kamatnih stopa na tržištu. Imamo kredite prema privredi, prema građanima, pa onda, unutar tih delova, različite bankarske proizvode. I za neke od njih zaista imamo previsoke kamatne stope, recimo za dozvoljeni minus i tome slično. To zaista na prvi pogled odskače i od evropske prakse i u tom delu može da se razmišlja o tome zašto su te kamatne stope previsoke“, kaže on.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRL_tFD1gcXY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2><br>
Ekonomisti ne vole mešanje države</h2>
<p>Na pitanje da li je reakcija Narodne banke Srbije mogla da bude proaktivnija, odnosno da li je ranije mogla da izađe s predlogom izmene dva finansijska zakona, kojim se ograničavaju maksimalne kamatne stope, Vučković je podsetio da je NBS u prethodne dve godine imala određene mere kojima je za stambene kredite „plafonirala“ kamatnu stopu.</p>
<p>"Tako da je u tom smislu taj deo regulacije već krenuo. Ovo sada što se sprema je, rekao bih, neka srednja mera. Izgleda, na prvi pogled, da će biti određen taj maksimalni nivo kamatnih stopa, ali kada se uđe u ono što planiraju Narodna banka i Vlada vidi se da se gleda ipak kretanje na tržištu neke prosečne kamatne stope, a onda da se samo odmeri da iznad tog proseka kamatne stope neće mnogo moći da odskoče i da budu mnogo više od tog proseka. I za stambene kredite se i dalje planira u sledeće dve godine da imamo maksimalnu kamatnu stopu od pet odsto. Pravo pitanje je zašto sad, zašto ne ranije... Jako je teško i proceniti pravi trenutak. Ovo jeste državna intervencija, mešanje u tržišne mehanizme, ekonomisti ne vole te stvari, bilo bi dobro da se na tržištu odvijaju različite dinamike“, kazao je gost "Markera“.</p>
<p>Kako kaže, i bankarima sigurno smeta to mešanje, ali je pitanje u kojoj meri jer se nisu, bar javno, žalili ni na prethodnu meru za stambene kredite, koja im je, navodi, uzela i više novca nego što će ove nove mere.</p>
<p>"Banke su lepo i zarađivale u prethodne dve godine i, po svoj prilici, nađena je neka mera da svi budu zadovoljni“, kazao je Vučković.</p>
<h2>Podsticaj države bankama – nema smisla</h2>
<p>Kada je reč o najavljenim podsticajima države za banke, koje je spomenuo predsednik države, Vučković je naveo da tek treba da se vidi šta bi to podrazumevalo.</p>
<p>"Ne znam šta bi to bilo i u principu to nema mnogo smisla. Jer, ako želimo da rešimo neki problem - odrede se neke mere. Ako, s jedne strane, država uzima bankama, pa im, s druge strane, daje, onda to zaista nema puno smisla. Ali, hajde da sačekamo da vidimo na šta se konkretno misli“, kaže on.</p>
<p>Vučković je ocenio i da porez na ekstraprofit banaka nije dobro rešenje.</p>
<p>"Neke države EU su uvele taj ekstraprofit, neke druge su uradile ovo što i mi planiramo. Očigledno je da se menja vreme i u Evropi, da država stavlja šapu na finansije i na bankarski sektor. To je neki trend. Mislim da ekstraprofit nije dobra mera. Jer, svako treba da se zapita, ko radi u privatnom sektoru, da li bi voleo da se u toku nekog posla menjaju pravila igre i da, kada neko dobro zaradi, država mu uzima više od onoga što je uobičajeno. To, dakle, nije dobro jer se menjaju pravila igre, menjaju se, u krajnjoj liniji, smernice za budućnost, kako ćemo poslovati, unosi se neizvesnost i to je ono što nije dobro“, smatra Vučković.</p>
<p>On se slažem s tim da se, posle jednog turbulentnog perioda izuzetno skupih kredita i rasta kamatnih stopa, pre svega, na stambene kredite, dolazi konačno u nešto mirniji period, kada će građanima biti lakše da podignu kredit.</p>
<p>"Može se to očekivati. Po svim procenama, najgore je iza nas, inflacija se spušta i zbog toga će i kamatne stope verovatno biti niže. Ali ne treba, s druge strane, izgubiti iz vida da živimo u zaista turbulentnom periodu i da ne možemo garantovati šta će tačno da se desi“, zaključio je Vladimir Vučković.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Ekonomista Vladimir Vučković. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

ekonomija

Više od vesti

Ekonomista Vučković za Marker: Kamatne stope će u narednom periodu padati, porez na ekstraprofit nije dobra mera (VIDEO)

Ekonomista Vučković za Marker: Kamatne stope će u narednom periodu padati, porez na ekstraprofit nije dobra mera (VIDEO)

Tagovi: