Dr Paunović: Zakon o Hitnoj pomoći je neophodan, a onda i hitan (VIDEO)

Rad hitne pomoći u Srbiji obuhvaćen je kroz više zakona i propisa. Međutim, jedinstven pravni akt koji bi detaljnije uredio rad hitnih službi još uvek - ne postoji.

Aleksandra Paunović, specijalistkinja urgentne medicine, smatra da je  jedan od glavnih problema rada hitnih pomoći izostanak standardizacije, zbog toga, kako kaže, hitne službe od mesta do mesta postupaju različito.

“Mi nemamo standarde, nemamo standard protokola, nemamo standard kadra, nemamo standard opreme. Tako da sve je to od hitne pomoći do hitne pomoći različito i nekako zavisi od pokretačke snage načelnika i osoblja koje radi u službama hitne pomoće da se taj rad održi kako treba”, rekla je Paunović za Insajder.

Dejan Zejnula, osnivač pokreta Pravo na život - Meri, ističe da se taj problem posebno odražava na manje opštine koje zbog broja stanovnika nisu obavezne da osnuju službe hitne pomoći.

“Teritorije Srbije gde živi ukupno milion stanovnika nema zvanično službu hitne medicinske pomoći. Svi oni imaju neka odeljenja, ali imali smo slučaj u Bogatiću. Gde su ćerke zvale hitnu pomoć, jer je ocu bilo jako loše.  Hitna pomoć im je rekla, oni nemaju službe, imaju odeljenje, da ne izlaze posle 19 časova, da dovedu oca ujutru. Otac je umro ujutru. Ovo su sve pojedinačni slučajevi, ali oni su sistemski propusti koji dovode do gubitka života građana”, rekao je Zejnula.

Dom zdravlja Bogatić nema Službu hitne pomoći, već Odeljenje hitnog prijema pacijenata sa sanitetskim prevozom koje je u sklopu Službe opšte medicine, navedno je u pisanom odgovoru Insajderu iz Uprave tog Doma zdravlja.

“Radno vreme je 24 časa, tako da se svakom pacijentu koji dođe u DZ Bogatić pruža zdravstvena zaštita. Međutim, ovo odeljenje nema dovoljno ekipa (lekar, sestra i vozač) da na svaki poziv izađe na teren”, navela je v.d. direktora dr Mirjana Davidović.

Sagovornice emisije “Hitna pomoć ili (bes)pomoć” Malih velikih priča bile su i sestre Radica i Zorica Rudakov iz Bogatića, kojima je otac preminuo u januaru 2024. godine.

Ukoliko dođe do smrtnog ishoda, a hitna pomoć se nije odazvala pozivu, kako kaže Zejnula, problem je utvrđivanje odgovornosti.

“Vi ste dužni da dokažete uzročno-posledičnu vezu. Odnosno da bi neko preživeo da je hitna pomoć došla”, rekao je Zejnula.

Doktroka Paunović, kaže da je slučajeva propusta u radu hitnih pomoći mnogo, ali da deo nikada ne bude prijavljen.

“Koliko je onih situacija za koje se ne zna. Koliko je pacijenata koji pozovu hitnu pomoć, pa hitna pomoć iz nekog razloga ne izađe, pacijent premine, to se nigde ne zna. Tu imamo masu situacija i slučajeva koje, kako bih rekla... se nigde ne upisuju, nigde nemaš te evidencije o njima. Stvarno mi je žao kad slušam takve priče, jer ja sam deo tih službi i tog rada.  Zaista je jedna ružna slika, ružna priča. Naravno da ima i lepih situacija i dobrih, ali to se slabije čuje. Ali mislim da je tih loših situacija daleko više”, rekla je Paunović.

Sagovornici smatraju da je neophondno doneti Zakon o hitnoj pomoći, koji bi detaljnije regulisao tu oblast.

Predlog zakona o Hitnoj pomoću uradila je interna radna grupa Pokreta Pravo na Život - Meri, a učestvovali su brojni stručnjaci, među njima i doktorka Aleksandra Paunović. Skupštini ga je predao poslanik Milija Miletić 2022. godine, a onda povukao.

Predlog Zakona poslanik Miletić ponovo je predao u avgustu 2024. godine. 

“Zakon o hitnoj pomoći bi prvenstveno povećao efikasnost svih službi hitne pomoći na teritoriju i cele Srbije. Ujednačio postupke i propisao obavezujuće protokole.  A osim toga obezbedio bi i opštinama sa manjim brojem stanovnika da imaju dostupnu hitnu medicinsku pomoć, jer u našem Predlogu zakona je predviđeno da se za razliku od sadašnjeg postupanja gde se broj ekipa računa na osnovu broja stanovnika određene opštine,  broj ekipa računa na osnovu broja stanovnika celog upravnog okruga”, rekao je Zejnula.

Kao nephodnu meru, pored novog Zakona, doktorka Paunović ističe i edukaciju kadra, ali i stanovnika.

“Zakon o hitnoj pomoći je pre svega neophodan, a onda hitan. A onda treba da bude svima dostupan. Znači, da i pacijent zna šta je njegova obaveza. Ne samo da insistira na nečemu, šta je njegova obaveza u tom pozivu, a šta je naša. Dakle zakon je neophodan i mnoge stvari bi promenio”, rekla je Paunović.

Ministarstvo zdravlja je formiralo posebnu radnu grupu za izradu mera za unapređenje rada službi hitne pomoći, u kojoj je i Dejan Zejnula.

“Mi polažemo ovaj put velike nade da će ovaj predlog zakona biti dorađen u okviru Ministarstva zdravlja i biti na kraju usvojen i u Skupštini Srbije”, rekao je Zejnula.

Da je neophodno da se detaljnije uredi rad službi hitne pomoći smatra i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koja je Ministarstvu zdravlja uputila inicijativu za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti ili donošenje posebnog propisa.

Ovom temom bavila se ekipa TV serijala “Male velike priče” u emisiji “Hitna pomoć ili (bes)pomoć”.

Novinarka Teodora Marković