Đokić: Srbija balansira između centara moći (VIDEO)
Kao i tokom prethodnih samita Ukrajine i Jugoistočnih zemalja u Atini, Tirani i Dubrovniku - i Srbija ima svog predstavnika; ovoga puta, u ime Beograda, na Samitu u Odesi je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što privlači pažnju međunarodnih medija. Predsednik Vučić je u Odesi mesec dana posle odlaska u Moskvu, za Dan pobede. Odnosi Beograda i Moskve poslednje vreme su najblaže rečeno - napeti. Ruska obaveštajna služba je optužila Beograd da srpsko oružje završava u ukrajinskim rukama i da se tako zabada nož u leđa Rusima. Tako se predsednik Srbije, koji ovih dana srpske studente nazivanacistima i fašistima, suočio sa sličnim, doduše, indirektnim etiketiranjem. O balansiranju Srbije između Istoka i Zapada, pa i između Kijeva i Moskve, razgovaram sa politikologom Aleksandrom Đokićem.
Da situacija po beogradsku diplomatiju bude nezgodnija, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova sinoć je, govoreći o Samitu u Odesi, poručila da oni koji govore o tome da žele da razvijaju odnose sa Rusijom i grade dijalog s njom, treba pre svega da razmisle da li su na strani istine ili neonacizma.
“Ja bih samo na početku podsetio da je supruga predsednika Vučića bila već par puta u Ukrajini, tako da to nije prva neka visoka poseta, da kažemo, Srbije na tom nivou, ali da, ovo jeste indikativno da je posle mesec dana nakon prisustva na Paradi pobede u Moskvi, predsednik Srbije otputovao u Odesu na Međunarodni forum. Naravno, nije morao to da radi u tom smislu, mogao je recimo da pošalje ambasadora ili ministra spoljnih poslova, on je otišao lično. Takođe, čujemo da, te optužbe iz Moskve koje dolaze, ali opet, ako se setimo malo pre i toga, čitali smo, mogli smo da pročitamo i izveštaj FSB-a koji je pisao o tome da domaće vlasti nisu iskoristile zvučni top protiv mirnih demonstranata 15. marta. Tako da, na neki način, vidimo da se Aleksandar Vučić, koji drži najvišu funkciju u Republici Srbiji, obratio direktno Rusiji za pomoć i dobio tu pomoć, a nakon toga što je dobio tu pomoć, stigle su i neke, da kažemo, ne pretnje, koliko su stigli zahtevi faktički da, na primer, Srbija prekine da, na indirektan način snabdeva Ukrajinu municijom, što može isto da se protumači kao neka vrsta računa, ispostavljen je račun Srbiji, nakon što se Srbija, to jest Vučić, obratio Rusiji za pomoć,” kaže Đokić.
Tvrdnje u vezi oružja nikad nisu zvanično potvrđene ili opovrgnute, a postoje još od prošle godine, kada se pojavilo istraživanje Financial Times-a. Tada Rusija nije reagovala ovako kako je sada reagovala. Bilo je nekih reakcija pojedinih ruskih blogera, poslanika koji su, kako kaže Đokić “više kao jastrebovi”, ali državni vrh nije reagovao. Sada državni vrh Rusije reaguje.
“To što se promenilo je da je rejting srpske vlasti u Srbiji najniži od 2012. godine i one su primorane da traže pomoć na različitim stranama. Videli smo da Tramp nije pokazao interesovanje, vidimo da dolaze sve veće i veće kritike od strane Evropske unije, iako možda one nisu na tom nivou kako bi ljudi koji u Srbiji protestuju očekivali; ali one svakako jesu kritike. Jedina strana koja nije kritikovala Vučića, do ovog trenutka jeste bila Moskva i ona je podržala njegov taj narativ koji se tiče unutrašnje politike u Srbiji, da su demonstranti falširali napad na sebe, da ih kontrolišu neke tajne službe, strane i tako dalje. To je direktan narativ koji podržava aktuelnu vlast, ali sada sa druge strane čujemo i da dolaze te optužbe Rusije, koje nisu dolazile prošle godine kada su iznete u javnost te informacije o oružju u Ukrajini, iako se o tome spekulisalo još i pre.”
Ono što često analitičari postavljaju kao pitanje je - koliko će dugo Beograd moći da balansira između Moskve i Kijeva. Politikolog Aleksandar Đokić smatra da Beograd u stvari, ne balansira toliko između Moskve i Kijeva, koliko “balansira između bitnih i uticajnih centara moći.” Jedno od njih jeste Moskva, drugi je Evropa - a iako se najčešće kaže Brisel, ipak su trenutno najmoćnije dve države u EU Nemačka i Francuska, koje imaju moć.
“U Nemačkoj se promenila vlast i ima, mogu da kažem, odlučniji pristup Rusko-ukrajinskom ratu nego što je imala prethodna vlada, tako da tu Srbija može da naiđe, aktuelna vlast, može da naiđe na manje podrške nego što je imala ranije, mada sa Francuskom teži da održi maksimalne odnose za različite kupovine, projekate. Tu je i Vašington, ali je on prevashodno za naš region, u ovom trenutku nezainteresovan, udaljen manje - više zbog toga što se ovde ne dešava. Nema ništa što bi moglo da privuče pažnju te nove garniture vlasti u SAD, koja ima i unutrašnje probleme i na neki način bira i spoljašnje bitke, tako da Balkan im sigurno nije na radaru. Što je vlast u Srbiji slabija, što je njen rejting niži, to je ta politika sedenja na više stolica teže održiva, zbog toga što kada ste nepopularni, kada postoje političke alternative koje mogu da vas smene na budućim izborima, onda i zahtevi tih velikih sila prema vama postaju veći i ovo što Rusija sada radi sa Srbijom, to je direktna posledica faktički slabljenja aktuelne srpske vlasti u okviru domaće politike,” tvrdi Đokić.
Pojedini svetski mediji, odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Ukrajinu na samit tumače kao okretanje Srbije ka Zapadu. Gost emisije Svet i mi smatra da taj korak koji je sad Vučić napravio . nije morao da napravi, na taj način.
"On sigurno želi da pošalje određen gest, da hoće opet da pivotira ka Zapadu, ali pitanje ka kome, ko sada to sluša, ko obraća više pažnje? Upravo ako se vratimo na ove prethodne tvrdnje da vlast više nije onako stabilna kakva je bila, recimo, pre godinu dana, ako onda pitate zašto Rusija nije to pomenula pre godinu dana, koga je mogao boljeg ili drugog da nađe, osim Vučića u tom trenutku? A sada kada se Vučiću na neki način ljulja tlo pod nogama, dolazimo dotle i do ovakvih poruka iz Rusije,” zaključio je politikolog Aleksandar Đokić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.