Dok jedni odmaraju, drugi traže prava: Praznik rada u Srbiji
Prvi maj je Međunarodni praznik rada, koji potiče iz 1886. godine, kada su radnici u Čikagu organizovali masovne proteste i štrajkove zahtevajući bolje uslove rada. U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, ovaj dan je neradan i obeležava se okupljanjima, izletima i roštiljima, najčešće u prirodi, dok u državama poput Nemačke, Francuske i Rusije, Prvi maj tradicionalno protiče uz brojne proteste i demonstracije, tokom kojih radnici izražavaju svoje zahteve i bore se za svoja prava. Ove godine i studenti u Srbiji su pozvali na proteste, ne samo povodom praznika rada, već i u znak sećanja na šest meseci od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je usled pada nadstrešnice poginulo 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena.
Ispred Vlade Republike Srbije u Beogradu, pet nacionalnih sindikata i studenti zajednički obeležavaju Praznik rada. Studenti su u svojim objavama na društvenim mrežama istakli da ovaj dan, osim što je posvećen borbi za radnička prava, obeležava i šest meseci od tragedije u Novom Sadu, nakon koje su usledile brojne blokade visokoškolskih ustanova i protesti, kao i da se od ovog dana može očekivati radikalnija borba.
“Od ovog trenutka naša borba prelazi u sledeću fazu. Ovo je korak ka radikalizaciji koja će omogućiti nove vidove pritiska”, navodi se u objavi na društvenoj mreži Instagram.
Kako ističu, Zakon o radu i Zakon o štrajku moraju biti izmenjeni i prilagođeni potrebama radnika. Zbog toga, studenti i sindikati zajedno predaju Vladi Republike Srbije zahteve za izmenu ovih zakona.
Međutim, dok jedni obeležavaju pola godine od tragedije u Novom Sadu i ukazuju na ozbiljne rupe u sistemu, drugi, već tradicionalno, zauzimaju zelene površine na Košutnjaku, gde najčešće priređuju roštilj. Slična situacija nije izostala ni u Novom Sadu.
Neki od Novosađana Prvi maj provode u Kameničkom parku i na izletištima na Fruškoj gori, a među najposećenijima je Iriški venac, a kako navodi pomoćnik direktora NP Fruška gora Dragan Vidović poseta izletištima je veća nego prethodnih godina.
“Mogu da kažem da smo prve posetioce imali već od utorka uveče. Poseta na izletištima je već veća nego prošle godine, zbog vremenskih prilika. Prethodnih godina smo često imali kiše, a sada ljudi mogu da uživaju u čarima prvomajskog uranka“, rekao je Vidović.
Ipak, jedan deo Novosađana i studenata u blokadi je u 11:52 na Železničkoj stanici, ispred mesta tragedije, odao poštu nastradalima šesnaestominutnom tišinom. Nakon toga, uputili su se u protestnu šetnju Bulevarom oslobođenja do Mosta slobode.
Prethodne večeri, Novosađanima su u goste stigli studenti i srednjoškolci koji su pešačili od Jagodine kako bi prisustvovali protestu. Oni su 25. aprila krenuli iz Jagodine na šetnju dugu više od 320 kilometara, pod sloganom "Ne čekamo jutro, već pravdu".
U pozivu za skup studenti su naveli da ne zaboravljaju žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu i da je taj događaj, koji se dogodio kao posledica nebrige, neodgovornosti i institucionalnog nemara, odneo živote i ostavio porodice i zajednicu u bolu i sa pitanjima na koje odgovori još nisu dati.
Oni su naveli da je Međunarodni praznik rada dan kada pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
"Mi se okupljamo ne samo u znak solidarnosti sa svima koji žive i rade u uslovima nepravde, nesigurnosti i potcenjivanja ljudskog dostojanstva, već i u znak sećanja na tragediju koja je duboko potresla naš grad", istakli su novosadski studenti.
Prvi maj: Dok jedni slave, drugi rade
Iako se Prvi maj u Srbiji uglavnom obeležava slobodnim danima na poslu, mnogi radnici, naročito zaposleni u trgovinskim lancima, ostaju na svojim radnim mestima.
Srbija i dalje, prema podacima iz poslednjeg Globalnog indeksa radnih prava, spada u grupu zemalja u kojima se radna prava sistemski krše — od sprečavanja prava na kolektivno pregovaranje i sindikalno udruživanje, do neadekvatnih i nehumanih uslova za rad i neplaćanja prekovremenog rada, saopštio je portal Poslovi Infostud.
“Zvanični podaci kažu da je broj zaposlenih u Srbiji, u poslednjem kvartalu 2024. godine iznosio 2.894.900, dok je broj nezaposlenih bio 273.100. Broj stanovnika van radne snage iznosio je 2.462.200, kaže se u Anketi o radnoj snazi, Republičkog zavoda za stastistiku. Stopa zaposlenosti, dakle, bila je 51,4 odsto, a nezaposlenosti 8,6 odsto”, navodi se u saopštenju.
U poslednjim godinama, u mnogim industrijama beleži se ozbiljan deficit radne snage, što je dovelo do potrebe za angažovanjem stranih radnika. Stručnjaci smatraju da je ova situacija, udružena sa negativnom demografijom i odlivom radne snage iz Srbije, dovela do suštinskih promena na tržištu rada. Kako navodi portal, te promene se, pre svega, ogledaju u porastu realnih zarada i poboljšanju pregovaračke moći zaposlenih u odnosu na poslodavce.
Izvor: Insajder/Agencije
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.