Dobra i loša vest: Šta znači odluka NBS o smanjenju referentne kamatne stope
Narodna banka Srbije smanjila je u četvrtak 13. juna referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na nivo od 6,25 odsto, kao i stopu na depozitne olakšice na 5,00 odsto i stopu na kreditne olakšice na 7,50 odsto. Smanjenje referentne kamatne stope obično je deo monetarne politike koja se koristi kako bi se podržao rast i stabilnost ekonomije. Kao rezultat ove odluke, banke smanjuju kamatne stope koje naplaćuju klijentima za zajmove, poput hipotekarnih ili potrošačkih kredita. To bi trebalo da podstakne potrošnju i investicije jer je trošak zaduživanja niži. Da li će tako biti u Srbiji, za Insajder govore ekonomisti Mihailo Gajić (Libek) I dr Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta.
“Ovo je dobra vest za one koji žele da uzme kredit, a ne za one koji žele da ostave novac na štednju. Kamatne stope na štednju takođe mogu pasti. To može biti nepovoljno za one koji zavise od prihoda od kamata”, navodi navodi Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek.
Prema njegovim rečima, za one koji uzimaju kredit u dinarima, to bi trebalo da znači smanjenje kreditnih obaveza.
“Ne postoji direktna, jedan kroz jedan, veza između referentne kamate na stopu i kamate po kojima banke izdaju kredite, ali postoji prilično jasan mehanizam koji ih povezuje. Kako se referentna kamata na stopu bude smanjivala, treba očekivati i smanjenje kamate koje banke nude klijentima za zaduživanje”, dodaje Gajić.
Sagovornik Insajdera dodaje da manje od polovine ukupnih kredita koji se izdaju građanima ili privredi, jesu oni u dinarima. Najveći deo depozita i kredita koji se izdaju u Srbiji su ili u evrima, ili su vezani za evre, iako su dinarski.
“Naša privreda je okrenuta ka evru, zato što je dinar izgubio neke od funkcija vrednosti novca zbog hiperinflacije devedesetih godina. Ovo je jasno kada vidimo da većina ljudi sve što je vrednije preko 1.000 dinara govori u evrima. Dakle, dinar više nema meru vrednosti. Kada pitate koliko je nečija plata, koliko je platio stan, koliko je platio auto, mi dobijamo cifru u evrima, a ne dobijamo cifru u dinarima. Dakle, sasvim je jasno da je taj kanal kamatne stope koji je kontrolisala Narodna banka na dinare, prigušen alat monetarne politike u Srbiji, zato što oni mogu da imaju uticaj samo na taj manji deo ukupnog finansijskog tržišta”, navodi Gajić.
On dodaje da ne treba precenjivati ovaj kanal monetarne politike. Što se tiče samog uticaja na privredu, niže kamatne stope po nekom pravilu podstiču tražnju.
Nedeljković: Ublažavanje kamatnih stopa eksplozivno utiče na privredu
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7 odsto međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu. Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora NBS-a, u maju vratila u granice cilja 3±1,5 odsto i iznosila je 4,5 odsto.
U narednom periodu Izvršni odbor NBS-a očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, a takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.
“Kada ublažavate kamatnu stopu to bi trebalo da eksplozivno utiče na privredu. Međutim, to zahteva vreme. Rast neće se odmah dogoditi u narednih mesec dana, da svi pohrle da uzimaju kredite, zato što je to smanjeno za 25 baznih poena”, ukazuje sagovornik Insajdera.
Nedeljković se pita, da li se ide u dalje relaksiranje monetarne politike ili je to jednokratna promena.
“Veoma je važna dinamika. Dakle, za podsticanje kreditne aktivnosti, nije dovoljna samo jedna promena, nego i dinamika, jer ona utiče na privrednu aktivnost. Ja očekujem da će se i u narednom period snižavati kamatne stope”, ukazuje profesor Nedeljković.
Sagovornik Insajdera, ukazuje da će ukoliko bude dinamike, korisnici kredita mogu napraviti kalukaciju.
“Ako uzmemo varijabilnu kamatnu stopu, u početnom period plaćaćemo kamatu osam odsto, kasnije sedam, pa šest. Cela sumu može da diskontuje i izračuna, koliki će biti trošak oplate u narednom period, u odnosu na ono što bi ta investicija trebala da donese”, zaključuje Nedeljković.
Izvor: Insajder