Dekan Građevinskog fakulteta za Insajder: Uloga inženjera u tragediji u Novom Sadu pogrešno predstavljena (VIDEO)
Odgovornost za propuste i moguću korupciju koji su 1. novembra prošle godine doveli do pada nadstrešnice na zgradi železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 građana moguće je utvrditi samo u sudskom postupku. Uprkos činjenici da je od nesreće prošlo punih sedam, a od pokretanja prve istrage više od šest meseci, suđenja još nema. O odnosu stručne javnosti prema uzrocima i posledicama te nesreće, postupku koji se između ostalog vodi i protiv devetoro inženjera i načinu na koji se u Srbiji izvode važni infrastrukturni projekti, kao i o tome kako građani realizaciju tih projekata vide za Insajder je govorio dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, Branislav Bajat.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Branislav Bajat smatra da svi inženjeri protiv kojih se vodi postupak, zbog sumnje da su delom odgovorni za uzroke koji su doveli do pada nadstrešnice, “imaju pravo da se brane iz kućnog pritvora, ili sa slobode”.
“Poznato je da je neposredno posle podizanja optužnice troje ljudi pušteno da se brani sa slobode, (ili iz kućnog pritvora). I među njima nisu bili inženjeri svakako, a preostali ljudi su uglavnom bili inženjeri. Ono što je bitno da kažemo je da je u sledećem navratu pušteno petoro ljudi i sada je otprilike ostalo petoro ljudi koji se i dalje nalaze u pritvoru. Jedan od razloga zašto se oni dalje nalaze u pritvoru je ponovljivost krivičnog dela. Nisam pravnik, ali ono što mogu da kažem ovde je stvarno teško objasniti šta bi ta ponovljivost značila. Ponovljivost krivičnog dela koje je neko uradio sa predumišljajem ima smisla, ali ovde predumišljaja nema.
Dekan Građevinskog fakulteta podseća i da se već pola godine u pritvoru nalazi njegov kolega, profesor Milan Spremić.
“Što se tiče kolege Spremića, mi smo već kao fakultet nekoliko puta izlazili u javnost, objašnjavajući neke činjenice koje su iznete u toj optužnici, a koje svakako ne stoje. Ako se sećate, tu se pojavljuje kvalifikacija da je on radio tehničku kontrolu objekta, što nije tačno. On je bio član, izvestilac državne Revizionne komisije koji se bavi projektom samo u fazi idejnog projekta. Ono što je bitno da se kaže, to je da u fazi idejnog projekta, u dokumentaciji koju je on gledao, praktično nadstrešnice nije bilo. On je gledao samo rekonstrukciju, odnosno konstrukciju koja je vezana za fasadu”, kaže dekan Bajat za Insajder.
Profesor Branislav Bajat podseća da su objašnjenje o ulozi profesora Spremića u celom projektu njegove kolege tražile od ostatka stručne javnosti, ali i od Revizione komisije Ministarstva građevinarstva.
“Mi smo praktično bili upoznati sa poslom koji je vodio kolega Spremić i fakultet je izdao nekoliko saopštenja, mi smo se i obratili i revizionoj komisiji da se izjasni po pitanju uloge kolege Spremića. Mi smo usled toga što se reviziona komisija nije u jednom momentu javno izjasnila po tom pitanju, istupili iz rada državne revizione komisije. Možda je tu isto, da kažem, nedostajao onaj glavni pritisak koji je trebalo da povuče i Inženjerska komora Srbije kao jedno strukovno udruženje. Njene akcije nisu, da kažemo, urodile nikakvim plodom, čak nisam ni neku posebnu inicijativu video. Tako da je došlo do organizovanja (nezavisne) zajednice inženjera koji su prikupljali potpise, to je nekoliko hiljada potpisa i prikupljeno i to bi bio neki odgovor same stručne javnosti”.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu smatra da se odnos stručne, ali i šire javnosti prema velikim infrastrukturnim projektima promenio posle nesreće u Novom Sadu.
“Što se tiče same struke, ljudi su prilično rezervisani sada prilikom potpisivanja ugovora i prihvatanja odgovornosti kao što je odgovorni projektant, i ili projektanti koji se pojavljuju, koji trebaju da stave svoje potpise negde. Građevinski fakultet je od pada nadstrešnice dobio ogroman broj zahteva koji je vezan za inspekciju postojećih infrastrukturnih objekata, odnosno objekata od javnog značaja, nisu to samo infrastrukturni objekti, to su i škole, i bolnice, i hale, znači sva ona mesta gde se okuplja veoma veliki broj ljudi i gde bilo kakva havarija može da proizvede veliki broj ljudskih žrtava.To pokazuje da se ipak nešto promenilo u glavama, u svesti ljudi”, zaključuje sagovornik Insajdera.
novinarka Radoslavka Žigić