Danas se održavaju najneizvesniji parlamentarni izbori u Francuskoj od Drugog svetskog rata

Od Drugog svetskog rata, desnica nikada nije pobedila na izborima u Francuskoj. Međutim, desničarima vetar u leđa daju rezultati na nedavno održanim izborima za Evropski parlament. Ipak, prema anketama, verovatno neće moći da osvoje apsolutnu većinu glasova, da bi mogli samostalno da vladaju narednih pet godina.

Prema istraživanju koje je za francuske medije sprovela agencija Ipsos, u prvom krugu će  desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) zajedno s Republikanskom strankom osvojiti oko 36 odsto glasova, levičarski Novi narodni front 29 odsto, a stranke okupljene oko Makronove centrističke koalicije osvojiće oko 20 odsto.

Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje i da će na izbore izaći 61 do 65 odsto birača, znatno više iznad 47,5 odsto kolika je bila izlaznost na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine.

Prema drugom istraživanju javnog mnjenja koje je uradio institut “IFOP - Fiducial - Sud Radio” od 26. juna, desničarski savez RN Žordana Bardele osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija NFP-a (28,5 odsto) i koalicije Zajedno (21 odsto) a desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru tek šest odsto glasova.

Ključan drugi krug glasanja

Francuzi biraju između više od 4.000 kandidata za 577 poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini. Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.

On može biti izabran već u prvom krugu ako istovremeno dobije 50 odsto glasova onih koji su izašli na birališta i najmanje 25 odsto broja upisanih birača, inače će pobednika odlučiti drugi krug glasanja, zakazan za 7. jul, u koji ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova u prvom krugu i sledeći koji su dobili najmanje 12,5 odsto glasova upisanih. 

Ne dobijaju sve izborne jedinice isti broj zastupnika u skupštini, odnosno broj poslanika se dodeljuje u skladu s brojem stanovnika.

Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 poslanika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta. Koalicija Zajedno - koja uključuje Makronovu stranku Preporod, centristički Modem i partiju desnog centra Horizonti - do sada je kontrolisala 250 mesta u parlamentu a sada joj prete teški gubici na izborima. Očekuje se da oni u novom sazivu imaju oko sto predstavnika. 

Populističke poruke

 Predsednik Francuske Emanuel Makron je upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku RN, ili krajnje levičarsku stranku Nepokorena Francuska (deo saveza NFP u kojem su još Zeleni,Socijalistička partija,NPA...) dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata.

Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ukoliko pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.

Atal je rekao da će prioritet biti povećanje kupovne moći građana kroz smanjenje cena struje, usklađivanje penzija sa inflacijom i pomoć za kupce prve nekretnine. 

Bardela je rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva.

Najviše pažnje izazvalo je Bardelino populističko obećanje o vraćanju mogućnosti penzionisanja sa 62 godine, ali je kasnije objasnio da će ipak biti potreban radni staž od 42 godine za punu penziju. 

Bardela je ranije govorio da ne bi pristao da vodi vladu ako ne bude imao većinu. 

Posledice po EU i NATO

Vanredni izbori, koje je Makron raspisao posle poraza svoje partije na izborima za Evropski parlament početkom juna, biće jedni od najznačajnijih u poslednjih nekoliko decenija za Francusku, a mogli bi da imaju velike posledice po njenu vodeću ulogu u EU i NATO.

Posle ovih izbora može da se desi da krajnja desnica, prvi put formira vladu u nekoj od stalnih članica Saveta bezbednosti UN sa nuklearnim oružjem. Francuska je posle Drugog svetskog rata igrala jednu od vodećih uloga u globalnom sistemu bezbednosti od severnog Atlantika do Pacifika. 

Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno rezultiralo tenzijama u eventualnoj kohabitaciji.

Nacionalno okupljanje je skeptično prema angažmanu Francuske u EU i NATO, dok su bez aktivne Francuske obe organizacije značajno oslabljene.  

Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je rekao da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu, kao i da neće isporučiti rakete dugog dometa i drugo oružje Ukrajini. 

Marin Le Pen je ponovila da ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu, dodajući da je to što je predsednik komandant oružanih snaga "samo počasna titula" a da je premijer taj koji "drži konce".

Sa finansijske strane, trgovci na globalnim finansijskim tržištima strahuju da će ove političke tenzije uzdrmati sedmu najveću svetsku ekonomiju i rizikovati još jedan nalet nestabilnosti u srcu evrozone. 

Levičari ne podržavaju Izrael

Pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, zelene i partiju Žan-Lika Melanšona Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku.

Makron je ranije rekao da priznanje Palestine mora doći u "korisnom trenutku", dok bi Novi narodni front odmah priznao Palestinsku državu i prekinuo da podržava izraleskog premijera Benjamina Netanjahua. 

U slučaju pat pozicije analitičari predlažu ekspertsku vladu

Ako na izborima jedna od koalicija  osvoji apsolutnu većinu (najmanje 289 poslaničkih mesta), Makron će morati da izabere premijera iz redova te pobedničke grupacije. U tom slučaju, u Francuskoj će nastupiti kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.

Nacionalno okupljanje je već odbacilo mogućnost da formira vladu bez apsolutne većine, jer bi to značilo da bi ubrzo moglo da joj bude izglasano nepoverenje ako se druge partije udruže.

Nezavisni politički analitičari predlažu, u slučaju pat pozicije, da se formira ekspertska vlada. Ukoliko politički pregovori budu predugo trajali, imajući u vidu letnje praznike i Olimpijske igre koje se ove godine održavaju u Francuskoj, nije isključen ni prelazni period tokom kojeg bi aktuelna vlada i dalje bila zadužena za tekuće poslove dok se ne donesu odluke.

Izvor: Insajder, agencije