<article>Iako svi starenje smatramo prirodnim i neizbežnim, postoje i naučnici koji iznose drugačije teorije, među kojima je i genetičar Dejvid Sinkler sa Harvarda, koji smatra da se mora radikalno promeniti način razmišljanja o starenju. Kako kaže, umesto da starenje smatramo uobičajenim i prirodnim procesom, treba da mu pristupimo kao bolesti, pa samim tim i nečemu što može da se leči, pa čak i izleči. Starenje ćemo verovatno, prema njegovoj studiji, moći da odložimo ili zaustavimo, a to će biti moguće uz nekoliko prostih navika, kao i uz lekove koji se još testiraju. Radikalnom promenom doživljaja starosti čovečanstvo može značajno da produži vlastiti životni vek, dok će u suprotnom produžetak biti tek nekoliko godina, smatra ovaj višestruko nagrađivani naučnik.  <h2>"Starenje se dešava sve i da ne trošite svoj organizam"</h2>Genetičar Oliver Stojković kaže da postoje ozbiljni argumenti u prilog tome da Svetska zdravstvena organizacija stavi i starenje na listu bolesti koje priznaje kao medicinska stanje koja se mogu tretirati."Na tom spisku bolesti u ovom trenutku starenje - kao jedan fiziološki proces koji ima svoje simptome, svoj tok i razne aspekte kao i neke druge bolesti - nije definisano kao bolest. To ne znači da se u nekoj sledećoj kategorizaciji ti argumenti, koji govore u prilog takvom tretiranju starenja i starosti, možda neće prihvatiti ili odbiti. Ja nemam nikakvo posebno mišljenje da li bi to trebalo definisati ili ne bi trebalo definisati kao bolest“, rekao je Stojković u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.On objašnjava da se ovde ne misli na "vrstu starenja kao što vam stari auto tako što prolazi vreme“ već na to da postoje nekakvi biološki mehanizmi koji, na različite načine kod različitih ljudi, mogu dovesti do procesa ubrzanog ili usporenog starenja."Naše telo, naravno, propada kao i bilo koje. Kada se misli o terminu starenja u medicini ili biologiji, misli se na nekakve aktivne procese koji su, na kraju krajeva, i pod kontrolom genetičkog programa. Dakle, starenje je proces koji nije samo obično habanje biološkog materijala, već postoje i genetički programi koji obezbeđuju da do starenja dođe kod svih onih organizama koji se razmnožavaju seksualnim putem. Bakterije ne stare. A kod svih organizama kod kojih imate dva pola, imate i procese starenja. U ljudskoj vrsti starenje jeste biološki fenomen koji ima svoj biohemijski, fiziološki supstrat. Znači, starenje se dešava sve i da ne trošite svoj organizam“, dodao je Stojković.<h2>Napredak medicine produžio životni vek</h2>Neuropsihijatar Aleksandra Milićević Kalašić kaže da starenje definitivno nije bolest, već fiziološki proces na koji ne utiče samo biologija, već i drugi faktori - psihološki i sociološki."Čovek je biopsihosocijalno biće, pa onda na staranje utiču svi ti faktori. U pokušaju da se definiše proces starosti i starenja iznedrene su bezbrojne teorije - biološke, psihološke, sociološke i još uvek zapravo lutamo u objašnjenju šta to zapravo uzrokuje. Ima mnogo teorija koje govore o tome. Postoji to neko razmišljanje da se u procesu staranja akumuliraju faktori rizika i razvijaju se hronične bolesti. Ali starost nije bolest, niti možemo definisati da je to bolest i bez obzira na te biološke mehanizme. Starost je, ipak, fiziološki proces“, rekla je ona na Insajder televiziji.Naučni su dosad smatrali da je najduži životni vek čoveka oko 120 godina, ali istraživanja američkih naučnika pokazuju da postoji mogućnost da muškarci dožive i 141 godinu, a da žene žive duže od 130.U 20. veku prosečni životni vek je dupliran i s godinama se i dalje produžava, pre svega zahvaljujući napretku medicine. Institut za zdravstvo Univerziteta u Vašingtonu nedavno je objavio istraživanja o dugovečnosti po zemljama do 2050. godine. Po tom istraživanju, najduže će živeti stanovnici Švajcarske, Japana, Danske, Južne Koreje, Španije…Oliver Stojković za produženje životnog veka najpre ističe značaj medicine - najpre masovna vakcinacija i široka upotreba antibiotika."Ako ste se rodili, na primer, 1950. godine, očekivani životni vek je vama u tom trenutku bio 57 godina. Za 70 godina, od 1950. do 2020. godine, taj se životni vek povećao sa 57 na 77.  Dvadeset godina je produžen životni vek za 70 godina. Taj napredak omogućava medicina, ali i, recimo, smanjenje šansa za ratovanje“, rekao je on.Milićević Kalašić navodi zdravstvene rizike koji utiču na proces staranja – osim zagađenja životne sredine, tu su i nekontrolisani krvni pritisak, masnoća u krvi, nekretanje.."Ta neka primarna prevencija, poboljšanje uslova života, značajno utiče na produženje ljudskog veka. Ako pogledamo kroz istoriju, danas sredovečni su nekada bili starci u Starom Rimu. Praktično, produženje ljudskog veka je najveće civilizacijsko dostignuće. A onda smo u nekom momentu došli do paradoksa da je to zapravo ’problem’ zbog nekih posledica koje demografsko starenje sa sobom nosi“, navela je ona.<h2>Stres ima i pozitivne i negativne strane</h2>Upitana o uticaju stresa na zdravlje ljudi, Milićević Kalašić je objasnila da on ima i pozitivne i negativne strane."Stres je zapravo pokretač. Imamo razne stresove, one mikro-stresove svakodnevno, ali i hronične stresove, iscrpljivanje… Ako se hronični stres ne rešava, to je nešto što će biti faktor rizika po zdravlje. Stres je neminovan, ali ako se akumulira, ako je nešto s čim čovek ne može da se izbori u svakodnevnom životu, ako je previše toga, onda je to problematično“, navela je.Stojković misli da su masovne zdravstvene navike doprinele mnogo više kvalitetu života ljudi, nego što je stres smanjio dužinu života."Na primer, procesi vakcinacije, koji su od Drugog svetskog rata naovamo kod nas omogućili da se deca ne razboljevaju i ne umiru, više su povećali očekivanu dužinu života nego što je ovaj stres skratio živote“, istakao je on.Milićević Kalašić navodi i da "kao što vežbamo mišiće, tako se vežba i mozak“, pa je zato važno da čovek tokom celog života bude aktivan i uči nove stvari, poput jezika i tome sl. Ona je uverena da srećni ljudi žive duže."Rađena su neka longitudinalna istraživanja, u dužem vremenskom periodu od 50 godina praćena je jedna grupa ljudi i zapravo je praćena dugovečnost. Ispostavilo se da zapravo nisu nikakvi biološki parametri u toj studiji govorili o dugovečnosti ljudi, već njihove socijalne relacije, zadovoljstvo socijalnom podrškom i tim nekim socijalnim relacijama. To su porodica, prijatelji, radno okruženje… Tako da moramo i o tome voditi računa. Zadovoljstvo i kvalitet života su krajnje subjektivna stvar, koliko smo mi zapravo zadovoljni onim što imamo, kako živimo… Ne da propagiramo da čovek treba da prihvati egzistencijalni minimum, ne pričamo o tome, već da uživa u druženju… Mislim da je druženje aktivnost za koju smo videli koliko je nedostajala u vreme kovida-19 i izolacija“, kazala je neuropsihijatar Aleksandra Milićević Kalašić u emisiji "Priča o priči" na Insajder televiziji.Izvor: Insajder</article>

Iako svi starenje smatramo prirodnim i neizbežnim, postoje i naučnici koji iznose drugačije teorije, među kojima je i genetičar Dejvid Sinkler sa Harvarda, koji smatra da se mora radikalno promeniti način razmišljanja o starenju. Kako kaže, umesto da starenje smatramo uobičajenim i prirodnim procesom, treba da mu pristupimo kao bolesti, pa samim tim i nečemu što može da se leči, pa čak i izleči. Starenje ćemo verovatno, prema njegovoj studiji, moći da odložimo ili zaustavimo, a to će biti moguće uz nekoliko prostih navika, kao i uz lekove koji se još testiraju. Radikalnom promenom doživljaja starosti čovečanstvo može značajno da produži vlastiti životni vek, dok će u suprotnom produžetak biti tek nekoliko godina, smatra ovaj višestruko nagrađivani naučnik. &nbsp;
<h2>"Starenje se dešava sve i da ne trošite svoj organizam"</h2>
Genetičar Oliver Stojković kaže da postoje ozbiljni argumenti u prilog tome da Svetska zdravstvena organizacija stavi i starenje na listu bolesti koje priznaje kao medicinska stanje koja se mogu tretirati.
"Na tom spisku bolesti u ovom trenutku starenje - kao jedan fiziološki proces koji ima svoje simptome, svoj tok i razne aspekte kao i neke druge bolesti - nije definisano kao bolest. To ne znači da se u nekoj sledećoj kategorizaciji ti argumenti, koji govore u prilog takvom tretiranju starenja i starosti, možda neće prihvatiti ili odbiti. Ja nemam nikakvo posebno mišljenje da li bi to trebalo definisati ili ne bi trebalo definisati kao bolest“, rekao je Stojković u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.
On objašnjava da se ovde ne misli na "vrstu starenja kao što vam stari auto tako što prolazi vreme“ već na to da postoje nekakvi biološki mehanizmi koji, na različite načine kod različitih ljudi, mogu dovesti do procesa ubrzanog ili usporenog starenja.
"Naše telo, naravno, propada kao i bilo koje. Kada se misli o terminu starenja u medicini ili biologiji, misli se na nekakve aktivne procese koji su, na kraju krajeva, i pod kontrolom genetičkog programa. Dakle, starenje je proces koji nije samo obično habanje biološkog materijala, već postoje i genetički programi koji obezbeđuju da do starenja dođe kod svih onih organizama koji se razmnožavaju seksualnim putem. Bakterije ne stare. A kod svih organizama kod kojih imate dva pola, imate i procese starenja. U ljudskoj vrsti starenje jeste biološki fenomen koji ima svoj biohemijski, fiziološki supstrat. Znači, starenje se dešava sve i da ne trošite svoj organizam“, dodao je Stojković.
<h2>Napredak medicine produžio životni vek</h2>
Neuropsihijatar Aleksandra Milićević Kalašić kaže da starenje definitivno nije bolest, već fiziološki proces na koji ne utiče samo biologija, već i drugi faktori - psihološki i sociološki.
"Čovek je biopsihosocijalno biće, pa onda na staranje utiču svi ti faktori. U pokušaju da se definiše proces starosti i starenja iznedrene su bezbrojne teorije - biološke, psihološke, sociološke i još uvek zapravo lutamo u objašnjenju šta to zapravo uzrokuje. Ima mnogo teorija koje govore o tome. Postoji to neko razmišljanje da se u procesu staranja akumuliraju faktori rizika i razvijaju se hronične bolesti. Ali starost nije bolest, niti možemo definisati da je to bolest i bez obzira na te biološke mehanizme. Starost je, ipak, fiziološki proces“, rekla je ona na Insajder televiziji.
Naučni su dosad smatrali da je najduži životni vek čoveka oko 120 godina, ali istraživanja američkih naučnika pokazuju da postoji mogućnost da muškarci dožive i 141 godinu, a da žene žive duže od 130.
U 20. veku prosečni životni vek je dupliran i s godinama se i dalje produžava, pre svega zahvaljujući napretku medicine. Institut za zdravstvo Univerziteta u Vašingtonu nedavno je objavio istraživanja o dugovečnosti po zemljama do 2050. godine. Po tom istraživanju, najduže će živeti stanovnici Švajcarske, Japana, Danske, Južne Koreje, Španije…
Oliver Stojković za produženje životnog veka najpre ističe značaj medicine - najpre masovna vakcinacija i široka upotreba antibiotika.
"Ako ste se rodili, na primer, 1950. godine, očekivani životni vek je vama u tom trenutku bio 57 godina. Za 70 godina, od 1950. do 2020. godine, taj se životni vek povećao sa 57 na 77. &nbsp;Dvadeset godina je produžen životni vek za 70 godina. Taj napredak omogućava medicina, ali i, recimo, smanjenje šansa za ratovanje“, rekao je on.
Milićević Kalašić navodi zdravstvene rizike koji utiču na proces staranja – osim zagađenja životne sredine, tu su i nekontrolisani krvni pritisak, masnoća u krvi, nekretanje..
"Ta neka primarna prevencija, poboljšanje uslova života, značajno utiče na produženje ljudskog veka. Ako pogledamo kroz istoriju, danas sredovečni su nekada bili starci u Starom Rimu. Praktično, produženje ljudskog veka je najveće civilizacijsko dostignuće. A onda smo u nekom momentu došli do paradoksa da je to zapravo ’problem’ zbog nekih posledica koje demografsko starenje sa sobom nosi“, navela je ona.
<h2>Stres ima i pozitivne i negativne strane</h2>
Upitana o uticaju stresa na zdravlje ljudi, Milićević Kalašić je objasnila da on ima i pozitivne i negativne strane.
"Stres je zapravo pokretač. Imamo razne stresove, one mikro-stresove svakodnevno, ali i hronične stresove, iscrpljivanje… Ako se hronični stres ne rešava, to je nešto što će biti faktor rizika po zdravlje. Stres je neminovan, ali ako se akumulira, ako je nešto s čim čovek ne može da se izbori u svakodnevnom životu, ako je previše toga, onda je to problematično“, navela je.
Stojković misli da su masovne zdravstvene navike doprinele mnogo više kvalitetu života ljudi, nego što je stres smanjio dužinu života.
"Na primer, procesi vakcinacije, koji su od Drugog svetskog rata naovamo kod nas omogućili da se deca ne razboljevaju i ne umiru, više su povećali očekivanu dužinu života nego što je ovaj stres skratio živote“, istakao je on.
Milićević Kalašić navodi i da "kao što vežbamo mišiće, tako se vežba i mozak“, pa je zato važno da čovek tokom celog života bude aktivan i uči nove stvari, poput jezika i tome sl. Ona je uverena da srećni ljudi žive duže.
"Rađena su neka longitudinalna istraživanja, u dužem vremenskom periodu od 50 godina praćena je jedna grupa ljudi i zapravo je praćena dugovečnost. Ispostavilo se da zapravo nisu nikakvi biološki parametri u toj studiji govorili o dugovečnosti ljudi, već njihove socijalne relacije, zadovoljstvo socijalnom podrškom i tim nekim socijalnim relacijama. To su porodica, prijatelji, radno okruženje… Tako da moramo i o tome voditi računa. Zadovoljstvo i kvalitet života su krajnje subjektivna stvar, koliko smo mi zapravo zadovoljni onim što imamo, kako živimo… Ne da propagiramo da čovek treba da prihvati egzistencijalni minimum, ne pričamo o tome, već da uživa u druženju… Mislim da je druženje aktivnost za koju smo videli koliko je nedostajala u vreme kovida-19 i izolacija“, kazala je neuropsihijatar Aleksandra Milićević Kalašić u emisiji "Priča o priči" na Insajder televiziji.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Naše priče

Više od vesti

Da li starenje treba posmatrati kao bolest: "Produženje ljudskog veka je najveće civilizacijsko dostignuće"

Da li starenje treba posmatrati kao bolest: "Produženje ljudskog veka je najveće civilizacijsko dostignuće"

Tagovi: