Ćutanje Ustavnog suda (VIDEO)
Da institucije ćute u Srbiji nije ništa novo, ali nije nešto na šta javnost treba da ćuti. Najviša sudska instanca u državi – Ustavni sud duže od četiri meseca ne donosi odluku o regularnosti decembarskih izbora za odbornike Skupštine grada Beograda. Tačno je da zakonski rok za donošenje odluke ne postoji, ali se postavlja pitanje koliko je vremena potrebno i šta bi se desilo kada bi npr. izbori bili poništeni, a već za nekoliko dana imamo nove izbore.
Za četiri dana deo građana Srbije izlazi na birališta, a Više od četiri meseca Ustavni sud ne odgovara na žalbe na izborni proces i zahtev da se decembarski izbori ponište, zbog velikog broja nepravilnosti. Tako se još jednom pokazalo da je uloga koju bi Ustavni sud trebalo da ima, obesmišljena.
”Ja ništa drugo nisam ni očekivala od ustavnog suda, nego da ćuti. Već jako dugo pratim rad ustavnog suda I u politički osetljivim situacijama, Ustavni sud se uvek kalkulantski ponaša. Šta to znači? Znači da odlaže donošenje odluke sve do onde dokle njegova odluka, postane politički irelevantna. Ili donosi odluku u momentu kad se nazire promena vlasti. Ukoliko proceni da je većina koja dolazi suprotnog mišljenja od režima koji je u tom trenutku bio na vlasti. ” – kaže za Insajder, Violeta Beširović profesorka ustavnog prava Univerziteta Union.
Uz takvo nečinjenje najviše pravne instance nameće se pitanje i upitnosti demokratizacije društva i nezavisnosti institucija:
“Mi jedan aktivan, proaktivan Ustavni sud nemamo - i on se samo uklapa u ovu situaciju potpunog odsustva vladavine prava. Institucija koja bi trebalo bude vodeća, da kaže o tome i da se brine, čuvar Ustava i čuvar vladavine prava - ćuti.” – naglasila je Violeta Beširović profesorka ustavnog prava Univerziteta Union, u izjavi za Insajder.
Vlast u kontinuitetu obećava da će primeniti sve preporuke posmatračke misije ODIHRa, ali do sad nije ni razmatrana preporuka da se uvedu razumni rokovi za donošenje odluka Ustavnog suda:
„I on može da postane ono, kako ga mnogi nazivaju – zaustavni sud. Nije dužan da reaguje u odredjenim rokovima. Može da reaguje u trenutku kada to postane irelevantno, da ne reaguje uopšte i da se ne desi savršeno ništa. “– rekao je dr. Uroš Ćemalović sa Instituta za evropske studije u Insajderovoj emisiji “Debata” januara ove godine.
Na prvom mestu postizbornih sumnji u zloupotrebe je antidatiranje Službenog lista grada Beograda. Naime, broj u kome je objavljen izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda – bio je datiran na 3. A, objavljen je 18. januara. I to posle zatvaranja pisarnice Ustavnog suda koja radi do 14h:
“Ovde bi se moglo raditi o krivičnom delu falsifikovanja isprave, ako uzmemo u obzir da je službeni list neka vrsta isprave jer ispunjava zakonski uslov, a taj je da bude činjenica koja ima vrednost za pravni odnos. Ovde se ta činjenica zasniva baš u datumu od koga zavisi pravni odnos, odnosno taj pravni odnos je pokretanje postupka pred Ustavnim sudom.” – objasnio je za Insajder u januaru Slobodan Orlović profesor ustavnog prava Univerziteta Novi Sad.
Uloga Ustavnog suda ključna je u svakoj demokratskoj državi a sudije– ljudi od najvećeg integriteta. Ćutanje te instutucije u Srbiji jasno pokazuje stepen njene odgovornosti i nezavisnosti.
Izvor: Insajder