Čovek u proseku dnevno slaže od dva do 80 puta: Zašto se laže, šta otkriva govor tela i može li se prevariti poligraf

Neuropsihijatar Nevena Čalovska ističe da postoji širok spektar laži.

"Laži su vrlo, vrlo različite, kao što su ove socijalne - kako ste, dobro sam. To su one koje treba da socijalno ne uznemiravaju druge. I onda imamo čitav spektar ’belih laži’ kada štitimo druge. Zatim, imamo laži koje služe da sačuvamo svoje samopoštovanje ili da sebe prikažemo na bolji način. Imamo onda i maliciozne i zle laži, pa i bolesne. Veliki je, znači, spektar različitih laži“, navela je Čalovska u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Laž najzastupljenija među milenijalcima

Kako objašnjava, laganje je relacioni fenomen i nastaje razvojno - između treće i pete godine života.

"Zavisi kako se vaspitava, ali sa pet godina dete ima toliko kognitivno razvijene sposobnosti da može da razume kakvu će reakciju njegov postupak izazvati i na taj način može ponašanjem da bira koji će efekat da izazove. To možemo da razumemo. U školskom periodu se laganje više vezuje za školski uspeh i najčešće to vidimo u odnosu prema roditeljima koji insistiraju na dobrim ocenama. U adolescenciji je već diferenciran čitav relacioni sistem i adolescenti imaju sposobnost da se više bore za svoj status među vršnjacima i onda tu ima puno hvalisanja. Tako da možemo i po sadržaju da vidimo koji su ciljevi ovog fenomena i važno je da ga razumemo. Laganja će biti tamo gde ima mnogo nesigurnosti i gde ima nepoverenja“, navela je ona.

Prošlogodišnje istraživanje kompanije "PlayStar“ je pokazalo da su lažima najskloniji milenijalci, grupa u koju spadaju rođeni između 1981. i 1996. godine. Trinaest odsto milenijalaca je priznalo da barem jednom dnevno nisu potpuno iskreni prema ljudima koji ih okružuju, a najviše su lagali na radnim mestima, tokom prijava za posao, kao i na društvenim mrežama.

S druge strane, lažima je najmanje sklona generacija baby boomersa, odnosno osobe rođene između 1946. i 1964. Po pet odsto ispitanika među generacijom Z (rođeni od 1997. do 2021.) i generacijom X (rođeni od 1965. do 1980.) priznalo je svakodnevno laganje.

Ovo istraživanje je pokazalo i da češće lažu muškarci nego žene.

"Poligraf nije savršen, ali se ne može prevariti“

Detektiv i poligrafista Nikola Novak navodi da ljudi lažu da bi nešto dobili, kako nešto ne bi izgubili ili kako bi izbegli neku neprijatni situaciju. Najgora vrsta laži je, kaže, ona koja se plasira s namerom da se nekome nanese šteta. Otkriva i da je popularnost detektivskih agencija i poligrafskog ispitivanja u usponu, pa zato imaju više posla.

"Na tome možemo dosta zahvaliti i političarima. Oni su nas najviše izreklamirali s pominjanjem poligrafa na tom nivou“, rekao je Novak.

On ističe da je poligraf gotovo nemoguće prevariti, pa je zato on i dalje najpouzdanije sredstvo.

"Poligraf nije savršen, ali u zadnjih sto godina dosta stvari su se pojavljivale i nestajale, a poligraf je jedini koji je tu ostao. Znači, nije savršen, ali je najpouzdanije sredstvo za procenu kredibiliteta na svetu“, rekao je Novak na Insajder televiziji.

Kakav je govor tela osobe koja laže

Istraživanje Univerziteta u Masačusetsu, sprovedeno pre nekoliko godina, pokazalo je kako lažljivci uglavnom menjaju položaj glave. Kako se tvrdi, ukoliko se osoba odmah nakon postavljenog pitanja, na primer, nagne na suprotnu stranu ili spusti glavu dole, postoji velika verovatnoća da laže. Laganje izaziva i druge reakcije koje se manifestuju kroz otežano disanje, podizanje ramena, glas koji postaje plići, znojenje dlanova… Takođe, lažljivci često ponavljaju određene reči i fraze, čime "kupuju“ vreme da što bolje definišu laž u koju žele nekog da uvere. Jedan od znakova je i diranje, odnosno prikrivanje usta tokom razgovora, kao i upiranje prstom i druge ljude.

Upitan da li kao profesionalac može i bez poligrafa da prepozna kada ljudi lažu, poligrafista Novak kaže da većinu može, ali da postoje i oni koji su izuzetno dobri lažovi i koji znaju kako treba se ponašaju. Objašnjava da postoje neverbalni znaci, ali da su sva novija istraživanja pokazala da oni nisu toliko pouzdani u proceni da li neko laže.

"Poligraf kao instrument meri više kanala - disanje, puls, provodljivost krvi između organa i psihogalonski refleks, znači frekventnost znojenja. Što se tiče tih neverbalnih signala, oni nisu pouzdani, možda kao neka dopuna ukoliko se ostali parametri poklapaju… Ali, sva novija istraživanja su pokazala da nije pouzdano donositi neki zaključak samo na osnovu neverbalnih signala“, naveo je on.

"Loš proizvod se samo jednom može prodati“

Marketinški ekspert Ivan Stanković kaže da političari i privrednici, kada žele da se predstave totalno nevinim, obavezno govore o poligrafu.

"Mada, postoji jedan dosta simplifikovani način testiranja da li političari lažu i bazira se na sledećem – gledate ga u lice i ako mu se usta mrdaju znači da laže. To je malo jednostavnije nego poligraf“, rekao je Stanković na Insajder televiziji.

On kaže da političar laže da bi imao korist i da je to modus operandi u politici i kod nas i svuda u svetu. Naveo je i slučaj američkog političara Donalda Trampa.

"Osnov Trampa je ta njegova američka priča da je napravio milione. Čitao sam njegovu biografiju, koju su radila dva novinara ’Vašington posta’, oni dokazuju kako je on lagao, recimo, o svom bogatstvu. Kad je imao dva-tri miliona govorio je da ima 250 miliona. Onda u jednom razgovoru je govorio da ima tri-četiri milijarde, a u sledećem intervjuu kaže - šest milijardi. Pita ga novinar šta je to, pre dva meseca ste rekli drugo, a on kaže - vrednost varira u zavisnosti od moje vrednosti“, ispričao je Stanković.

Otkrio je da je i sam jednom završio na poligrafskom ispitivanju, i to 1990. kad je sa Draganom Sakanom držao marketinšku agenciju "Sači i Sači“. U vreme hiperinflacije kupili su oko 100.000 maraka, stavili ih u sef u agenciji, ali je novac preko noći ukraden.

"To je za nas bio šok, zato što se mi nikad nismo bavili niti politikom, ne daj Bože kriminalom, niti bilo kakvim švercom. Bilo je vrlo neprijatno, došli iz policije, razgovarali su sa svima koji su znali za te novce - Sakan, ja i još jedno ili dvoje iz firme. Dobrovoljno smo otišli na test. Ja sam prošao taj test i to je vrlo jedna neprijatna epizoda mog života. Kad smo pokušali da malo vidimo šta se desilo sa novcem rečeno nam je - nemojte ići dalje da pitate. To je bilo smutno doba pripreme za rat i svaka kinta je trebala“, naveo je Stanković.

On se i danas bavi marketingom. Kako kaže, dosta ljudi koji kritikuju marketing - a naročito politički - smatra da je to sve manipulacija.

"Tačno je da loš proizvod najbrže može da uništi dobra reklama. Proizvod mora biti dobar da bi se napravila dobra, istinita reklama. Okej, tu je dominantno isto tako prećutkivanje, odnosno isticanje nečeg što je vaša komparativna prednost, ali to je isto tako kao i u normalnom životu. Vi ako imate, recimo, veliki stomak nosićete nešto da se on ne vidi baš. Tako da je to sastani deo života“, kazao je Stanković.

Prema njegovim rečima, loš proizvod se samo jednom može prodati.

"A suština marketinga jeste repetitivna kupovina i stvaranje brend lojalnosti. Vi morate da nađete tu jedinstvenost tog proizvoda iza koje možete da stanete. Ili da je napravite u glavi potrošača“, dodaje.

Laž zarad plemenitih ciljeva

Stanković "apsolutno veruje“ da čovek jedino samog sebe ne može da slaže.

"Svakog možeš da lažeš osim sebe, jer to je najskuplja laž. I drugo, najveća je hrabrost priznati sebi istinu. Definitivno, suočavanje sa sobom je istovremeno i prvi korak za rešavanje problema. Dok ti negiraš da postoji problem, nećeš ga nikad rešiti. Prema tome, ja stvarno verujem u to i maksimalno se trudim da sebe ne lažem. Introspekcije imam redovno. Svako jutro pre posla plivam kilometar, tada imate vremena da boravite sa sobom i onda se svađamo fino. Nisam ja lak za izdržavanje, moram da priznam“, kazao je.

Čalovska ističe i da ljudi nekada lažu iz nekih plemenitih ciljeva - da bi zaštitili nekog.

"Setite se filma ’Život je lep’. Setite se brojnih ljudi koji su tokom Drugog svetskog rata krili jevrejske porodice i lagali. Mnogo života je spašeno zbog toga. Laganje je strategija. Važno je da razumemo kontekst“, smatra ona.

S druge strane, ukazuje i na patološko laganje, koje je štetno za one koji to rade, kao i za ljude oko njih. U ovim slučajevima, kaže, treba tražiti stručnu pomoć.

Izvor: Insajder