<article>Nedavne najave Vlade u Prištini, ali i zamenika diektora policijske stanice Sever da će glavni most u Kosovskoj Mitrovici ovog leta biti otvoren za saobraćaj, izazvale su zabrinutost kod Srba. Odluku o otvaranju mosta doneli su i odbornici Opštine Severna Mitrovica u kojoj nema Srba već dve godine, odnosno od kada su napustili kosovske institucije."Na obe strane reke Ibar postoji policija, bezbednosne snage i postoji drugi putevi i mostovi gde mogu da se prelaze. Tako da otvaranje mosta na reku Ibar, glavnog mosta na reku Ibar, više je potrebno u severnoj opštini Mitrovica nego što je južnoj, zbog toga što sa južne strane na severnoj strani možeš preći samo na neke uličice, a s druge strane sa severa na jug odmah prelaziš u glavni put i možeš ići gde god želiš. Tako da otvaranje mosta je sada više neka normalna stvar, ne predstavlja više nikakav bezbednosni problem.“ – kaže za Insajder Nedžmedin Spahiu analitičar iz Kosovske Mitrovice. Njegov kolega Ognjen Gogić smatra da je značaj mosta simboličan, ali upozorava:"Most na Ibru za obe strane danas ima značaj koji je više simboličan nego praktičan, budući da su sever i jug Kosova danas povezani i drugim saobraćajnim vezama, tako da u saobraćajnom pogledu otvaranje mosta na Ibru za drumski saobraćaj ne bi imalo naročiti značaj. Sa druge strane, premijer Kosova i njegova vladajuća stranka Samopredajenje u svom programu imaju objedinjavanje Severne i Južne Mitrovice i u tom smislu bi otvaranje tog mosta za saobraćaj i u simboličkom smislu značio korak ka tome.“ – rekao je za Insajder Ognjen Gogić analitičar. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9MdQ2rnQung&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Glavni most u Kosovskoj Mitrovici već 25 godina deli grad na dva dela. Severni - većinski srpski i južni, u kojem žive Albanci. Podela koju je doneo kraj rata ’99-te i pripadnici francuskog kontigenta KFOR-a kojima je jedan od glavnih kontrolnih punktova postao upravo most. Skoro svakodnevne incidente i pokušaje Albanaca da iz južnog dela pređu u severni deo grada, pratilo je i proterivanje Srba iz već tada većinski albanskog dela grada:"Odmah posle rata most je bio bezbednosni problem, odnosno neka vrsta zaštite srpske zajednice na Kosovu koja je bila u opasnosti zbog svega što se desilo za vreme rata i nakon rata, ali vremenom most više ne predstavlja taj kontekst.“, objašnjava za Insajder Nedžmedin Spahiu. Sa ovim mišljenjem se složio i Ognjen Gogić."Za srpsku zajednicu most asocira na te periode nakon rata kada su Srbi se organizovali, i sprečavali grupa Albanaca da pređu u severni deo preko tog mosta, tako da za Srbe je on danas neka vrsta simbola tog otpora da dođu po dominaciju i kontrolu Prištine.“, reči su Ognjena Gogića.Grupa Srba - pod imenom Čuvari mosta, bila je stalno prisutna kod mosta. Međuetnički sukobi su se nastavili i godinama kasnije, ali smanjenim intenzitetom. Sve do martovskog nasilja 2004. godine.“Kad sam video da je vrag odneo šalu, kad sam čuo sve jače i jače pucanje znači onda sam ja krenuo, tad je bilo neki aj da kažem običaj kod nas u Mitrovici da krenemo odmah svi na most da vidimo šta se dešava. Kad sam došao na njega video sam baš, ne znam, ne mogu rečima da opišem taj haos koji se tog dana desio… vidim ljude neke raskrvavljene, što od kamenja, neki su bili ranjeni onako... baš prolazi, sirene, ludilo... ”, ispričao je za Insajder Miloš Subotić svoje sećanje na martovsko nasilje. Njegov sugrađanin Marko Jakšić takođe govori o 17.martu 2004.godine.“I onda u jednom trenutku Albanci prelaze, tu su sa severne strane i čuje se neka masa Srba koja kreće da viče: Uaa, juriš... i onda oni nam izlaze sa desne strane, tako da emocionalno vrlo čudan osećaj, od straha i zebnje pa do neke euforije gde i mi, nas 10-ak trči u pravcu tih Albanaca.” – kaže za Insajder Marko Jakšić.Posle tri dana martovskog nasilja, most u Kosovskoj Mitrovici je učvrstio podelu na južni albanski i severni, većinski srpski deo grada. Proteklih godina, sa severne strane mosta postavljane su i barikade, da bi, potpisivanjem Sporazuma o revitalizaciji mosta 2014.godine, na mostu bile postavljene žardinjere sa tujama, a taj deo proglašen za "Park mira“. Četiri godine kasnije, 2018-te, pažnju javnosti izaziva najava tadašnjeg gradonačelnika južne Mitrovice Agima Bahtirija da će na otvaranju mosta pevati svetska muzička zvezda, Šakira. To se nije desilo, kao što ni most, do danas, nije u potpunosti otvoren.Izvor: Insajder</article>

Nedavne najave Vlade u Prištini, ali i zamenika diektora policijske stanice Sever da će glavni most u Kosovskoj Mitrovici ovog leta biti otvoren za saobraćaj, izazvale su zabrinutost kod Srba. Odluku o otvaranju mosta doneli su i odbornici Opštine Severna Mitrovica u kojoj nema Srba već dve godine, odnosno od kada su napustili kosovske institucije.
"Na obe strane reke Ibar postoji policija, bezbednosne snage i postoji drugi putevi i mostovi gde mogu da se prelaze. Tako da otvaranje mosta na reku Ibar, glavnog mosta na reku Ibar, više je potrebno u severnoj opštini Mitrovica nego što je južnoj, zbog toga što sa južne strane na severnoj strani možeš preći samo na neke uličice, a s druge strane sa severa na jug odmah prelaziš u glavni put i možeš ići gde god želiš. Tako da otvaranje mosta je sada više neka normalna stvar, ne predstavlja više nikakav bezbednosni problem.“ – kaže za Insajder Nedžmedin Spahiu analitičar iz Kosovske Mitrovice. Njegov kolega Ognjen Gogić smatra da je značaj mosta simboličan, ali upozorava:
"Most na Ibru za obe strane danas ima značaj koji je više simboličan nego praktičan, budući da su sever i jug Kosova danas povezani i drugim saobraćajnim vezama, tako da u saobraćajnom pogledu otvaranje mosta na Ibru za drumski saobraćaj ne bi imalo naročiti značaj. Sa druge strane, premijer Kosova i njegova vladajuća stranka Samopredajenje u svom programu imaju objedinjavanje Severne i Južne Mitrovice i u tom smislu bi otvaranje tog mosta za saobraćaj i u simboličkom smislu značio korak ka tome.“ – rekao je za Insajder Ognjen Gogić analitičar.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9MdQ2rnQung&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Glavni most u Kosovskoj Mitrovici već 25 godina deli grad na dva dela. Severni - većinski srpski i južni, u kojem žive Albanci. Podela koju je doneo kraj rata ’99-te i pripadnici francuskog kontigenta KFOR-a kojima je jedan od glavnih kontrolnih punktova postao upravo most. Skoro svakodnevne incidente i pokušaje Albanaca da iz južnog dela pređu u severni deo grada, pratilo je i proterivanje Srba iz već tada većinski albanskog dela grada:
"Odmah posle rata most je bio bezbednosni problem, odnosno neka vrsta zaštite srpske zajednice na Kosovu koja je bila u opasnosti zbog svega što se desilo za vreme rata i nakon rata, ali vremenom most više ne predstavlja taj kontekst.“, objašnjava za Insajder Nedžmedin Spahiu.&nbsp;
Sa ovim mišljenjem se složio i Ognjen Gogić.
"Za srpsku zajednicu most asocira na te periode nakon rata kada su Srbi se organizovali, i sprečavali grupa Albanaca da pređu u severni deo preko tog mosta, tako da za Srbe je on danas neka vrsta simbola tog otpora da dođu po dominaciju i kontrolu Prištine.“, reči su Ognjena Gogića.
Grupa Srba - pod imenom Čuvari mosta, bila je stalno prisutna kod mosta. Međuetnički sukobi su se nastavili i godinama kasnije, ali smanjenim intenzitetom. Sve do martovskog nasilja 2004. godine.
“Kad sam video da je vrag odneo šalu, kad sam čuo sve jače i jače pucanje znači onda sam ja krenuo, tad je bilo neki aj da kažem običaj kod nas u Mitrovici da krenemo odmah svi na most da vidimo šta se dešava. Kad sam došao na njega video sam baš, ne znam, ne mogu rečima da opišem taj haos koji se tog dana desio… vidim ljude neke raskrvavljene, što od kamenja, neki su bili ranjeni onako... baš prolazi, sirene, ludilo... ”, ispričao je za Insajder Miloš Subotić svoje sećanje na martovsko nasilje.&nbsp;
Njegov sugrađanin Marko Jakšić takođe govori o 17.martu 2004.godine.
“I onda u jednom trenutku Albanci prelaze, tu su sa severne strane i čuje se neka masa Srba koja kreće da viče: Uaa, juriš... i onda oni nam izlaze sa desne strane, tako da emocionalno vrlo čudan osećaj, od straha i zebnje pa do neke euforije gde i mi, nas 10-ak trči u pravcu tih Albanaca.” – kaže za Insajder Marko Jakšić.
Posle tri dana martovskog nasilja, most u Kosovskoj Mitrovici je učvrstio podelu na južni albanski i severni, većinski srpski deo grada. Proteklih godina, sa severne strane mosta postavljane su i barikade, da bi, potpisivanjem Sporazuma o revitalizaciji mosta 2014.godine, na mostu bile postavljene žardinjere sa tujama, a taj deo proglašen za "Park mira“. Četiri godine kasnije, 2018-te, pažnju javnosti izaziva najava tadašnjeg gradonačelnika južne Mitrovice Agima Bahtirija da će na otvaranju mosta pevati svetska muzička zvezda, Šakira. To se nije desilo, kao što ni most, do danas, nije u potpunosti otvoren.
Izvor: Insajder

Teme

"Most na Ibru" u Kosovskoj Mitrovici. Foto: Visem/CC BY-SA 4.0/Wikimedia Commons

Čiji je naš most u Kosovskoj Mitrovici (VIDEO)

Tagovi: