Čekajući rezultate izbora u SAD: Kad je Srbiji bolje, s demokratama ili republikancima na čelu SAD?

Srbija sa Amerikom ima bilateralne odnose duge 143 godine. U tih skoro vek i po stalo je i čvrsto partnersto u najtežim momentima za svet, ali i otvoreno neprijateljstvo.

Dve države bile su saveznice u oba svetska rata. U vreme Prvog svetskog rata na čelu Amerike bio je Vudro Vilson iz Demokratske stranke. On je 1918. naredio da se zastava Srbije podigne na jarbol iznad Bele kuće, čime je iskazana solidarnost Amerikanaca sa srpskim narodom koji je propatio za vreme tog rata. S druge strane, jedan bulevar u Beogradu danas nosi ime po Vilsonu.

Savezništvo Srbije i Amerike iskazano je i u Drugom svetskom ratu. Na čelu Amerike je i tada bio demokrata - Frenklin Ruzvelt. Amerika je, recimo, i dan-danas zahvalna srpskim porodicama koje su skrivale 500 američkih i savezničkih pilota i članova posada od nacista i pomogle im da se 1944. evakuišu u spasilačkoj misiji koja je poznata kao Operacija Halijard.

I Hari Truman, takođe iz redova demokrata, imao je naklonost prema Jugoslaviji. Amerika je, posle rezolucije Informbiroa i najveće posleratne krize u Jugoslaviji, avionima dostavljala humanitarnu pomoć, među kojom su bila i jaja u prahu, pa tako iz tog perioda datira kovanica „Trumanova jaja“.

U hladnoratovskom periodu saradnja je znala da bude slabija. Republikanac Dvajt Ajzenhauer je, recimo, odbio poziv da poseti Jugoslaviju, a jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita nije primio ni tokom zasedanja Ujedinjenih nacija u Njujorku. U Ajzenhaurevom kabinetu su smatrali da je nemoralno biti neutralnan u odnosima Istoka i Zapada.

Stanje se menja dolaskom demokrate Džona Kenedija na čelo Amerike 1961. godine. Tito odlazi u posetu Americi i biće poslednji državnik koji se sreo s Kenedijem pre nego što je ubijen 1963. godine.

Prvi američki predsednik koji će posetiti Jugoslaviju bio je iz redova republikanaca. Ričard Nikson je ovde boravio 1970-te a zanimljivo je da je, osim Beograda i Zagreba, posetio i Titovo rodno mesto, Kumrovec. Tito mu uzvraća posetu naredne godine.

I naredna dva američka predsednika – republikanac Džerald Ford i demokrata Džimi Karter – takođe će posetiti Jugoslaviju, što dosta govori o tadašnjih odnosimaa dve države.

Osamdesetih godina, međutim, dolazi do promene. Ameriku u tom trenutku vodi republikanac Ronald Regan. Poznavaoci prilika ističu da smo do pred kraj osamdesetih bili miljenici Amerike - i Zapada generalno, ali da Jugoslavija nije dobro procenila odnos sa Amerikom u tom trenuku, te gubimo specijalni status i, posle pada Berlinskog zida, praktično postajemo nepotrebni.

Devedesetih godina odnosi između dve države – u vreme raspada SFRJ - postaju gotovo neprijateljski, a sve će kulminirati NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine, u vreme kada Ameriku vodi demokrata Bil Klinton. Zbog bombardovanja dolazi i do prekida diplomatskih odnosa između Srbije i Amerike, koji će biti obnovljeni posle promene vlasti u Srbiji 2000-te.

U vreme republikanca Džorža Buša, Balkan nije bio među prioritetima američke spoljne politike. Ipak, Buš u Vašingtonu 2001. prima tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, što se tumačilo kao znak podrške novim vlastima u Srbiji. Tokom Bušovog mandata – 2008. godine – Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, a među prvim državama koje su ga priznale bila je Amerika, koja godinama podžava Prištinu. Sve je to uticalo i na odnose Beograda i Vašingtona.

Tokom vlasti demokrate Baraka Obama Srbiju dva puta – 2009. i 2016. godine - posećuje tadašnji potpredsednik Amerike Džozef Bajden, koji je sada odlazeći predsednik.

Od dolaska republikanca Donalda Trampa na čelo Amerike 2017-te, mnogo se očekivalo u Srbiji, jer se na njega gledalo kao na političara koji je naklonjen Srbima što se u praksi, međutim, i nije previše pokazalo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se sa Trampom 2020. u Beloj kući; Trampova administracija želela je da utiče na rešavanje kosovskog problema, pa su predsednik Srbije i i tadašnji kosovski premijer Hoti tada potpisali tzv. Vašingtonski sporazum, koji su američki zvaničnici ocenjivali i kao novi početak za Zapadni Balkan. Iako je taj dokument smatran velikim korakom u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u praksi se to nije desilo.

Tokom Bajdenovog mandata radilo se na unapređenju političkih i ekonomskih odnosa Srbije i Amerike, ali zbog rusko - ukrajinskog rata, a potom i rata na Bliskom istoku, Balkan nije previše u fokusu Zapada.

Izvor: Insajder