Borjanić i Milićević o mladima u regionu: Žele dostojanstven život i uređen sistem (VIDEO)

Da su mladi budućnost, floskula je koju ponavljaju zvaničnici svake zemlje. Šta čine da ih zadrže u zemlji razlikuje se od države do države. U Hrvatskoj već tri godine postoji mera kojom se pospešuje povratak iz dijaspore, dok se u Srbiji, ovih dana, najavljuje program koji bi srpske državljane koji žive u inostranstvu privukao da se vrate u zemlju, a bezmalo se i licitira povoljnim uslovima stambenih kredita za mlade. Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Milica Borjanić i generalni sekretar Mreže mladih Hrvatske Josip Milićević istakli su u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da mladi žele dostojanstven život i uređen sistem, te da su potrebne sistemske reforme.

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Milica Borjanić i generalni sekretar Mreže mladih Hrvatske Josip Milićević, foto: Insajder

Milićević je naveo da se mladi od ulaska Hrvatske u EU u velikoj meri iseljavaju.

„Neke procene govore da se ukupno oko 500 hiljada građana iselilo u ovih 11 godina. Najviše možda brine to što je u istraživanju koje je rađeno ove godine, u odnosu na istraživanje iz 2018. godine, značajno porastao broj mladih koji imaju želju ili ideju da se u nekom trenutku isele. To možda nije u narednih šest meseci, može za tri godine, ali kontinuirano raste. Dakle, 2018. je 62 odsto mladih reklo da nema nameru nikad se iseliti, a ove godine 22 odsto. To je ogroman skok. Uverljivo na prvom mestu je želja za boljim standardom, dakle bolji i kvalitetniji život, jako visoko su rangirali eksplicitno veću platu. Na trećem mestu se nalazi nezadovoljstvo korupcijom, klijentelizmom, nepotizmom koje vide u Hrvatskoj. Na najvišem mestu rangiraju ekonomske razloge, ali isto tako su jako svesni nepovoljne političke, odnosno neke atmosfere u kojoj se oni kao mladi teže mogu nametnuti“, rekao je Milićević.

Nisu dovoljne kratkoročne mere

Kada je reč o Srbiji, Borjanić kaže da blizu 50 odsto mladih kaže da namerava da se iseli iz zemlje. Za to se posebno izdvajaju dva razloga.

„Prvi je, svakako, životni standard, uslovi života, visina zarade... Međutim, drugi veoma važan razlog jeste zapravo, kako mladi kažu, dostojanstven život. Dakle, oni smatraju da u Srbiji, pored toga što ne mogu da zadovolje neke osnovne životne potrebe, na neki način zapravo nemaju dostojanstven život u pogledu vrednosti društva u kojem žive i okolnostima oko nas. Mladi kažu da žele da budu uvaženi kao ravnopravni građani i građanke, kada im se sistem obraća da to ne bude kroz neke kratkoročne mere, da ne bude svaki drugi dan neka nova mera koja će navodno unaprediti život mladih... Kada govorimo o potrebama mladih, nama su neophodne sistemske reforme, nije dovoljno da samo imamo neke kratkoročne mere, neke kratkoročne finansijske pomoći, zato što problemi mladih su mnogo širi i mnogo šire uvezaniji od nečega što može biti sanirano kratkoročnim merama“, kaže ona.

I mladima u Hrvatskoj je, takođe, bitan uređen sistem. Nedostatak istog navode kao razlog zbog kojeg se iseljavaju ili zbog kojeg ne žele da se vrate u zemlju.

„Jedno od pitanja u istraživanjima je bilo šta vide kao najveći problem Hrvatske u narednih deset godina. Uverljivo na prvom mestu je - korupcija. Dakle, ne niske plate, ne klimatske promene, ne nezaposlenost, ne imigracija, ne demografija, nego je na prvom mestu isključivo korupcija. Mladi imaju izrazito nisko poverenje u političke stranke. S druge strane, mladi eksplicitno ističu da ne vide svoje potrebe u programima političkih stranaka i političara. I s treće strane, raste procenat mladih koji žele da se čuju, raste procenat mladih koji smatraju da imaju šta da kažu, koji žele videti političke promene. I ako imate tu kombinaciju - sve više mladih koji nešto žele, traže, istovremeno koji sve manje veruju postojećim političkim strankama - jasno je kako i zašto se odlučuju na iseljavanje“, rekao je Milićević.

Pre tri godine Vlada Hrvatske je pokrenula meru „Biram Hrvatsku“, koja povratnicima u zemlju obezbeđuje do 20.000 evra za pokretanje biznisa. Milićević kaže da su rezultati te mere dosta loši.

„To je zato što nedostaju sistemska rešenja. Plan države Hrvatske je bio da će u tri godine oko 4.500 ljudi iskoristiti tu meru. U stvarnosti, do leta ove godine iskoristilo je 450. Dakle, samo deset odsto. Jasno je da to što vam neko nudi 20.000 evra za pokretanje vlastitog biznisa neće vas nužno podstaći da se vratite u državu gde su liste čekanja u bolnicama nekoliko meseci, gde možda nema mesta u vrtićima, gde jedino rešenje za stambenu krizu je da dignete stambeni kredit“, naveo je on.

Povoljni krediti nisu rešenje

Borjanić kaže da ni u Srbiji probleme neće rešiti najavljene mere za stambene kredite – manje učešće i manje kamate. Jer, kako ističe, nedostaje sistemska podrška.

„Nije dovoljno samo da smanjimo učešće za stambene kredite, zato što se postavlja pitanje kasnije otplate tih kredita. Postavlja se pitanje koliko mladi uopšte zarađuju, na koji način zarađuju, u kakvim uslovima rade... Kada mlade ljude u Srbiji pitate koliko je potrebno zarađivati da bi imali neke osnovne uslove za život, oni kažu da je to oko 130.000 dinara. Međutim, manje od 10 odsto mladih zarađuje toliko. Dakle, nije dovoljno ni da mladi samo imaju to niže učešće za stambene kredite, već se postavlja pitanje zapravo kako će oni otplaćivati te kredite i koliko dugo. Da biste uopšte mogli da dobijete kredit neophodno je da imate ugovor za stalno, da banka vidi da ćete vi moći da otplaćujete taj kredit... A mi imamo blizu 20 odsto mladih, prema alternativnom izveštaju, koji rade na crno“, kazala je ona.

Milićević kaže da je Hrvatska imala sličnu meru podrške podizanja stambenih kredita za mlade, ali da o njenoj efikasnosti govori to da je tamošnja vlada odustala od te mere.

„To što će vama država pomoći da otplaćujete kredit – kod nas prvih pet godina država sufinansira vašu ratu kredita - neće nijednu banku podstaći da vam da kredit ako imate ugovor na šest meseci, ako je vaša plata ispod proseka. Sami mladi su u istraživanjima rekli da im je važnije naći siguran zakup stana, da bi oni radije živeli u zakupu godinu, dve ili tri, a znajući da ih stanodavac neće izbaciti, nego se obavezivati sa 25, 26 godina na 30 godina kredita. U Hrvatskoj je, nažalost, pitanje priuštivog stanovanja ogroman problem. S druge strane, nama je drago da je vlada prepoznala da, ako pričamo o mladima, rešenje nisu stambeni krediti. To možda jeste rešenje za porodice, gde imate barem dvoje članova porodice koji privređuju. Ali ako pričamo o prvom osamostaljivanju, odlasku iz roditeljskog doma, to moraju biti programi koji su usmereni na javno dostupno stanovanje, na stambene zadruge, na bolju zaštitu onih koji žive u zakupu“, rekao je on.

I Milićević i Borjanić su kazali da zasad nameravaju ostati u svojim zemljama i pokušati ovde da stvore bolje društvo.

Izvor: Insajder