Borislav Stojkov, arhitekta urbanista: Plavljenje beogradskih ulica posledica odsustva planskog razvoja (VIDEO)
Superćelijska oluja je protutnjala Srbijom i još jednom donela prizore na koje se teško navići. Postapokaliptični prizori punili su društvene mreže. Kad je sve utihnulo, jedini trajni problem sa kojim se, tokom ovakvog nevremena, suočilo više gradova, ali posebno Beograd jesu bujične poplave koje su i ovog puta plavile ulice i podrume, pravile ulične geizire, nosile automobile, zaustavljale saobraćaj. Odsustvo planskog razvoja grada i širenja kanalizacione mreže i ovog puta su u Beogradu stigli na naplatu.
Republički hidrometeorološki zavod pozvao je građane da tokom nevremena ne borave na otvorenom. Ovoga puta, na sreću, nije bilo žrtava. Oluja je debela stabla čupala iz korena, krovovi zgrada leteli su kao da su kartonski, tukao je grad veličine teniske lopte, a tukli su i gromovi. Kuće su gorele od udara groma. Nestajala je struja. Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije intervenisao je na 50 lokacija u osam okruga. Gasili su požare, spasavali ljude ispod stabala.
I u Beogradu dramatična situacija. Hiljadu i po radnika komunalnih službi u Beogradu je intervenisalo više od 250 puta od početka jučerašnjeg nevremena, a Grad se vraća u normalu. Ostale su posledice poplava koje će biti sanirane, ali samo do sledeće obilnije kiše; ova je, kaže gradonačelnik Aleksandar Šapić, bila izuzetno obilna.
"Količina padavina je bila u proseku oko 55 litara na metru kvadratnom, što je maksimum nekih 60 litara. Ova količina koja je pala u toku noći i jutra je količina koja je obično pala u roku od mesec dana“, rekao je Šapić novinarima.
Kad velike kiše padnu, kanalizacija to ne može da primi u istom trenutku, objašnjava, iz nekoliko razloga.
"Postoje dva osnovna razloga. Tada su bili problemi i do kraja nepročišćenih nekih odvoda. Taj problem više ne postoji, pošto naše komunalne službe redovno čiste sve naše odvode. Drugi problem je "fi“ cevi koje postoje u našoj kišnoj kanalizaciji i one ne mogu da prime veću količinu kiše i to nije problem samo kod nas, to je sčulaj svuda u svetu i treća je ono što ljudi ne mogu da vide, a to je objektivna okolnost da, kada se desi oluja i nevreme kakvo je bilo sinoć, tada na šaht voda koja odlazi donese granje i tog trenutka se on zatvori“, objašnjava Šapić.
Ipak, urbanisti vide druge razloge zbog kojih dolazi do gradskih poplava. Odsustvo planskog razvoja grada, masovna izgradnja novih naselja bez širenja kanalizacione mreže, samo su neki od njih. Ipak najvažniji problem je u dvostrukom planskom sistemu gradnje u kojem Grad donosi svoje planove, a država mimo njih planove posebne namene za potrebe investitora velikih stambenih i poslovnih kompleksa koji niču uz pomoć leks specijalisa.
"Ne postoje analize i studije opravdanosti, ne postoje analize uticaja na infrastrukturni sistem, na životnu sredinu i na prirodu, bez toga gradu nema spasa“, objašnjava za Insajder Borislav Stojkov, arhitekta urbanista.
Kanalizaciona mreža nije temeljno rekonstruisana četiri decenije. Postojeća se čisti u proteklih godinu dana, ali smo na jučerašnjem primeru videli da to nije dovoljno. Dugoročno rešenje bi bilo etapno programiranje i budžetiranje.
"Grad mora da postavi urbanizam i njegov autoritet na pravo mesto, da eliminiše izradu prostornih planova, posebne namene koje država diktira, da stvar stoji u rukama građana, njenih institucija i gradskih uprava, da se ti planovi prate srednjoročnim programima i srednjoročnim budžetima, da se zna tačno pet do sedam godina unapred šta grad prioritetno treba da gradi“, objašnjava arhitekta Stojkov.
Superćelijske oluje i olujna nevremena praćena gradom i kišom vremenske su prilike na koje ćemo morati da se naviknemo jer ne zavise od nas. Ipak, uslovi u kojima posle njih živimo trebalo bi da zavise od planova zaštite i prevencije za čije su donošenje odgovorni nosioci javnih funkcija koje građani za to biraju i plaćaju.
Izvor: Tanjug