Bogdan Petrović o Ugovoru za izgradnju solarne elektrane: Ogroman novac za polovično rešenje (VIDEO)
Danas potpisani ugovor znači da će strateški partneri izgraditi kapacitet i onda ga predati EPS-u po sistemu ključ u ruke. Ekonomski konsultant Bogdan Petrović kaže da bi nova solarna elektrana trebalo da proizvodi jedan gigavat električne energije, ali će moći da skladišti samo petinu, odnosno 200 megavata. Postavlja se pitanje kakva će onda biti realna korist. Solarna elektrana će proizvoditi u periodu kada već ima mnogo struje na mreži i kada je ona najpovoljnija za kupovinu, a ne za prodaju, kaže Petrović. Takođe ukazuje da je pre samo godinu dana predsednik Srbije rekao da će nova solarna elektrana koštati 1,4 milijarde, a sada je projekat već skuplji za 200 miliona.
"Na papiru to deluje vrlo impresivno. Međutim, veliko pitanje je koliko će biti stvarno koristi od toga, obzirom na cenu koju će država Srbije morati da plati.“ kaže u razgovoru za Insajder Bogdan Petrović.
Kao glavni izazov on vidi organizaciju ukupne proizvodnje struje. Pad proizvodnje iz energije sunca tek delimično mogu da zamene kapaciteti iz hidroelektrana. Kada je reč o termoelektranama, njih nije moguće pokretati i zaustavljati tako lako.
Kad zađe sunce, nema ni struje
"Kada nestane sunce mi gubimo 1.000 MW. Ostaje nam samo 200 MW iz baterije. A kao što svi znate, uveče, posebno leti, rade klima uređaji, ljudi gledaju televiziju. Znači nema pada potrošnje. Mi to ne možemo da kompenzujemo isključivanjem i uključivanjem termocentrala na ugalj jer nisu fleksiblne. One ili rade ili ne rade. Ne mogu se uključivati na par sati dnevno, jer za to nisu predveđene tehnološki“, kaže Petrović.
Na pitanje šta nam onda ostaje kao zamenski kapacitet, Petrović kaže da nema mnogo izbora-termoelektrane će i dalje morati da rade non stop, a povremeno će se pojačavati proizvodnja iz hidrocentrala. To međutim nije dovoljno struje za takozvano balansiranje nestabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora.
"Hidrocentrale će povlačiti manje voda iz reka, to se inače i radi, a onda uveče, što kaže, odvrnu slavinu. Možemo da koristimo reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta, koja je snage 650 MW. Ali opet kažem, mi ovde dobijemo kapacitet 1000 MW i imaćemo 200 MW baterije. Znači nama će da visi 800 MW, koji će u 6-7 sati popodne odjednom da nestanu sa mreže.“
Bogdan Petrović smatra da je bilo bolje da se ide na manju količinu energije iz sunca, koja bi se polako uvodila u sistem. Pametnije bi bilo prvo ulagati u izgradnju kapaciteta poput nove reverzibilne hidroelektrane, koja znači akumuliranje vode pa samim tim i snage, ili čak modernih termoelektrana, kaže Petrović.
Ogroman novac za polovično rešenje
"Treba imati u vidu da će ta nova reverzibilna hidroelektrana Bistrica biti u funkciji tek možda 2032. godine. Mi sada dajemo ogromne pare , 1,6 milijardi evra za solarnu elektranu, a Bistrica će koštati milijardu. Znači ovo su bačene pare“, kaže Petrović i dodaje da je možda čak trebalo razmisliti i o drugim lokacijama za reverzibilne hidroelektrane.
Da cela računica nije održiva ukazuje i to što će se u narednim godinama verovatno ponavljati slika od ovog leta- električna energija će preko dana biti izuzetno jeftina, a uveče će cene biti enormne. Sa novim solarnim elektranama mi dobijamo struju preko dana, a te struje neće biti uveče kada nam je potrebnija. Dajemo ogroman novac za jedno krajnje polovično rešenje, kaže Petrović.
"Mi smo ovog leta imali primer da je cena preko dana često bila i u minusu, zato što se u Evropi proizvodi ogromna količina solarne energije. Proizvodnja solarne energije će rasti u narednim godinama, a za to nema adekvatne potrošnje. Zato cena bude astronomska u 7-8 uveče. Sa par desetina evra ili čak negativnom cenom po danu, cena uveče dostigne 700 EUR po MW do čak 1.000 EUR po MW. I mi se ovde kao država kockamo, umesto da razvijemo kapacitete, baterijske kapacitete, da možemo da primimo taj očigledno sve veći i veći višak energije sunca.“
Strateški partneri bez konkurencije
Izbor strateškog partnera još jednom je završen tako što je suspendovan zakon o javnim nabavkama. Evropska komisija je zbog takve prakse već prigovarala Srbiji.
"Nama je Evropska komisija već naložila da odredbe o zakonu o linijskoj infrastrukturi moramo da ukinemo i naša skupština je pre godinu i nešto dana ukinula te odredbe zakona. Zanimljivo je da je Vlada u obrazloženju Narodnoj Skupštini navela da se odredbe o izboru strateškog partnera ukidaju zbog primedbi Evropske komisije, da bi istog tog leta prošle godine pokrenula postupak izbora strateškog partnera za oblast energetike. Znači, opet ćemo dobiti packe i od Evropske unije. Ukidamo jedan zakon zbog primedbi Evropske komisije, i istovremeno apsolutno identičnu proceduru smo strpali u zakon o energetici."
Ko su novi strateški partneri
Uprkos tome što se bavi sektorom energetike, Bogdan Petrović nikada nije čuo za Kompaniju UGT pre dolaska u Srbiju.
"Ono što se može videti iz javno dostupnih informacija, radi se o jednoj relativno maloj kompaniji, da je uglavnom razvila neke projekte u Africi. Jasno je da oni to ne mogu sami da rade, oni to rade u konzorcijumu sa Hundai inženjeringom, mnogo ozbiljnijom korporacijom“, kaže Petrović i dodaje:
"Ja ne mogu da razumem da jedna minorna američka kompanija, minorna po obimu posla i obimu prihoda, bude strateški partner države Srbije.“ - zaključio je u razgovoru za Insajder ekonomski konsultant Bogdan Petrović,
Izvor: Insajder