Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Dve trećine ukupnih investicija Srbije generiše država (VIDEO)
Decenijama, godinama, a naročito u poslednjih sedam meseci, svedočimo kako se slabost institucija prelama na političku, ali i ekonomsku situaciju u zemlji. Može li jedna država ekonomski napredovati, ako ne postoje snažne i slobodne institucije koje će garantovati fer tržišnu utakmicu, predvidivost i poštovanje zakona? Odgovor na to pitanje nalazi se u studiji „Privredni razvoj Srbije: Između izgradnje institucija i zamke srednje razvijenosti“ i glasi- može, ali do određenog stepena posle koga je dalji rast nemoguć. Jedan od autora studije, akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović, kaže u emisiji 3D da u Srbiji vlada državni kapitalizam – sistem u kojem postoje privatna svojina i tržište, ali u kojem država ima ulogu glavnog "saobraćajca“.
“Ona ima veliki uticaj na privredna kretanja, a posebno preuzima na sebe ulogu da pokreće privredni rast. Postoje različite varijacije državnog kapitalizma. U slučaju Srbije, i razlog zašto sam ga ja tako definisao sa koautorima, jeste što je u Srbiji država glavni investitor. Od ukupnih investicija, država investira preko 40%, a na to dolazi još 20% stranih direktnih investicija koje su takođe pod nekim uticajem države, kao što su subvencije koje država daje, razne pogodnosti, formalne i neformalne, tako ih privlači. Tako da dve trećine ukupnih investicija generiše država. S druge strane, domaći privatni sektor investira ispod petine, što ukazuje na sputanost domaćeg privatnog sektora i koliko je to malo možete videti po tome što stanovništvo za stanove, kuće, renoviranje investira skoro kao domaća privatna privreda. To je znači sistem u kome ceo raspored je guran od strane države, a domaći privatni sektor je snažno gurnut u stranu”, ističe Petrović.
Petrović smatra da država u poslednjih pet godina generiše zadovoljavajuću približnu stopu privrednog rasta zahvaljujući investicijama. Međutim, dodaje da je takav model neodrživ na duže rok.
"Taj tip investicija i rast baziran je na kvantitetu, odnosno na velikim ulaganjima i na sirovoj snazi i to može da izvuče privredu iz nekog nižeg stepena razvijenosti i da dovede privredu do nekog srednjeg nivoa razvijenosti, ali posle toga da bi vi prešli u neki trajan rast, koji je zasnovan na novim tehnologijama, znanju, inovacijama, modelima biznisa, to već više i ne može. Da je to stvarno tako pokazuje ilustrativan podatak po kome Srbija da bi proizvela jedan evro nove vrednosti dohotka BDP-a, troši dvostruko više materijalnih resursa, poput uglja, čelika, nafte, struje, itd, nego centralna i istočna Evropa”, napominje on.
Prema njegovom mišljenju, država uspeva da održava kontrolu u fiskalnom delu. Dodaje da se to dešava zahvaljujući periodu fiskalne konsolidacije od 2017. do 2020, kada je budžet skoro pa bio u ravnoteži.
„Imamo deficit koji će ići do 3%. To je neka granica. Tako da se to drži pod kontrolom. Ono što jeste problem sa tim dugom, koji u odnosu na prihod zemlje nije ekstreman, ali je on u masi veliki i onda generiše velike kamate koje plaćamo. To je oko dve milijarde evra kamate. To su celokupni izdaci za osnovno i srednje obrazovanje. Znači, to vam je jedno neracionalno trošenje. I naravno, druga strana, ako već toliko plaćate kamatu, vi to što uložite, treba da uložite u nešto što će stvarno doprineti bilo ekonomski, bilo društveno”, smatra Petrović.
Vlast je u prethodnom periodu krivicu za ekonomsko usporavanje zemlje vrlo često pripisivala studentskim protestima i blokadama. Međutim, akademik Petrović ne deli to mišljenje.
"Zahtevi studenata jesu da počnu da rade institucije, vladavina prava, smanjenje korupcije, zaštita svojinskih prava itd. Sve to predstavlja odgovor na pitanje kako domaći privatni sektor da poraste. Taj sektor nema načina da u državnom ili političko-državnom sistemu nalazi neke prečice do vlasti kako bi mogao funkcionisati. Prema tome, zahtevi studenata da se uspostavi dobar sistem, ide u prilog domaćem privatnom sektoru, a to znači razvoju baziranom na znanju, preduzetništvu, inovacijama, itd. A to onda znači trajan privredni rast. Ovakav privredni rast će uskoro da se zakoči. Ja verujem da će se gurati još do Ekspa zbog ovih ogromnih investicija, ali onda će da se zakoči, a trajan privredni rast će tek doći. Tačno je da se stopa privrednog rasta usporila sa nekih 4 na 3 odsto ove godine, ali polovina toga je međunarodno. Svuda je usporeno- Tramp, ratovi, itd. To je prolazno, jer kada ovi nemiri prođu, to će da se nadoknadi. Ali i to da se možda nazire dugoročan trend opadanja stranih direktnih investicija kod nas”, ističe on.
Petrović smatra da se vlast koncentrisala na projekat EXPO 2027, zbog čega su sve investicije podređene realizaciji tog projekta.
"Upravo zato što nije bilo moguće i ovoliko investirati za EXPO i u puteve, a da održite taj deficit i da vam dug ne eksplodira, a tu je naravno i MMF odigrao ulogu gde je stavio ograničenje na taj deficit, onda se neki značajni projekti gurnu u stranu. Na primer, metro. U metro se sledeće tri godine, uopšte neće značajno investirati. Opet je pitanje koliko je značajnije graditi Nacionalni stadion, kao i sama ta izložba u odnosu na metro. Postoje i drugi projekti koji su potisnuti, kao što je zaštita životne sredine, koja je takođe kritičan problem u Srbiji. Sledeći blok predstavljaju zapostavljene investicije u infrastrukturu, i u obrazovanju. Veliko je pitanje da li stvarno ta ekonomska, pa i društvena korist od takvog jednog projekta opravdava da sve ovo gurnete u stranu. Ja mislim da ne”, smatra on.
Prema njegovom mišljenju, vladajuća elita koči oslobađanje institucija, jer to ugrožava njihov deo kolača. Nema zdrave ekonomije, bez zdravih institucija, zaključuje u emisiji 3D Insajder TV akademik Pavle Petrović.
izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.