Bivši policijski inspektor Janković: Borba protiv korupcije selektivna i kontrolisana (VIDEO)
Velika antikorupcijska akcija ili politički obračun? Početkom godine, vlast u Srbiji najavila je "beskompromisnu borbu protiv korupcije", uz poruku da niko neće biti zaštićen. Uhapšeni su bivši funkcioneri i biznismeni, ali je obećano iznenađenje izostalo — većina njih godinama je bila tema dokumentovanih medijskih afera. Ko je godinama štitio ljude pod istragom i zašto su privedeni baš sada? Penzionisani inspektor Siniša Janković otkriva za Marker mehanizme zloupotrebe političke moći, selektivnih istraga i lažnog mita o nultoj toleranciji na korupciju.
Početkom godine, vlast je bila najavila odlučnu borbu protiv korupcije, uz poruku da niko neće biti zaobiđen ili zaštićen i da ćemo svi biti iznenađeni kako će ta borba izgledati. Uhapšeni su predsednik Opštine Obrenovac i bivši direktor EPS-a Milorad Grčić, bivša gradonačelnica Niša Dragana Satirovski, bivši sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije u Beogradu Nemanja Stajić, bivši pomoćnik predsednika Opštine Brus Zoran Radenković, biznismen Aleksandar Papić... Za vojvođanskim tajkunom Vladimirom Vrbaškim raspisana je poternica. Najavljeno iznenađenje je ipak izostalo, pre svega jer su o većini privedenih mediji pisali godinama, sve to dokumentujući, pa je postavljeno logično pitanje zašto svi ti ljudi nisu uhapšeni ranije.
Ispostavilo se da su istrage u svim tim slučajevima pokrenute mnogo ranije i da su praktično stajale u fiokama. U međuvremenu je većina privedenih puštena iz pritvora, a sada je najvažnije pitanje protiv koga od njih će biti podneta optužnica i da li će tužilaštvo zaista pokazati ono što je najavljivala vlast - da niko neće biti zaštićen.
Ko se u Srbiji bori protiv korupcije, ko je podupire, čemu služe povremene najave velikih akcija koje su bez značajnih efekata, u emisji Marker je govorio Siniša Janković, penzionisani inspektor za privredni kriminal.
Izgleda kao da su tužiocima sve ovo vreme bile na neki način vezane ruke i da je neko naredio da se odreše te iste ruke u zadatom trenutku. Zašto su prijave protiv tih ljudi do sada stajale u fiokama, ko ih je štitio i, na kraju, ko je naredio da ovi ljudi budu uhapšeni?
“Taj ko je imao moć da ih štiti godinama unazad, taj jednostavno ima sad moć da te prijave realizuje. Zlopotrebljena politička moć, njeni najviši predstavnici, a javnost bi bila sklona da poveruje da je sve to fokusirano u liku trenutno i već niz godina unazad najmoćnije ličnosti u zemlji Srbiji”, kaže Janković.
Kaže da su njegovi poslednji radni dani u MUP-u bili 2014. godine, tada kada je tzv. Radna grupa za 24 sporne privatizacije napustila policiju.
"Studenti se toga ne sećaju, ali vaši gledaoci sasvim sigurno da. Samo iza mog tima, a bilo je 15-16 timova, ostalo je jedno desetak predmeta. Ti predmeti su sada apsolutno mrtvi, ne klinički. Apsolutno su zastareli. To su stari predmeti, računajte, od 2014. do 2025. godine”, ističe.
Kako navodi, kada je 2012. godine promenjena vlast, i posle obećanja da će se boriti protiv kriminala i korupcije, kao i većina građana, i on se nadao da će se to desiti.
“Međutim, već posle mesec - dva, krajem 2012. godine, mi koji smo bili unutar tog sistema smo videli da to više ne odgovara stvarnosti i da će nam biti dozvoljeno da uradimo samo ono što nema zaštitu zlopotrebljene političke moći”, kaže Janković.
Ističe da dobar deo predmeta uopšte nije stigao u tužilaštvo, te da se ne može okrivljavati tužilac kad predmet nije stigao do njega.
“Jedan deo predmeta koji je stigao 2013, 2014, 2015. godine do tužioca, stigao je nekompletan, i kasnije nije bilo adekvatnih dopuna. Zatim, sasvim sigurno da je jedan deo predmeta i tužilaštvo na neki način zadržalo. Zlopotrebljena politička moć ima takvu moć, apsolutno. Ništa nije čudno, u svim zemljama sveta to postoji, ali u nekom malom procentu. Kod nas je to pravilo”, naglašava Janković.
Kako kaže, krilatica koja je bila politički jako eksploatisana i koja je donela dobre rezultate jeste “nulta tolerancija na korupciju”, ali da ipak treba napraviti razliku između ulične korupcije protiv koje vlast preduzima sve što je u njenoj moći i nema nameru da ništa krije, i one koja nije dostupna građanima, a definišemo je kao političku.
“Sve što vlast govori skoncentrisano je na opstanak na vlasti. Ona već više godina ima problem da zadrži svoje odane, lojalne glasače. I sve ove poruke koje su upućene, upućene su isključivo tom delu biračkog tela. Bez obzira što su oni sigurni, indoktrinirani, izmanipulisani, stalno treba raditi na tome i ubeđivati ih u to da niko nije zaštićen. Međutim, to je sve, najprostije rečeno, jedna obična laž”, kaže Janković.
Dodaje da, ako bi trebalo definisati političko nasilje i napraviti razliku u odnosu na obično nasilje, kojeg takođe u našem društvu ima u priličnoj količini, reklo bi se da je razlika samo u jednoj reči a to je - motiv.
“Mi smo kao organizacija pristupili i realizaciji jednog projekta u okviru Smart Balkans. Pratili smo još od 1. novembra sve društvene događaje, ali smo stavili fokus malo na ova zadnja tri meseca i morali smo da imamo neki presek, da izađemo s nekim podacima. Šta je zaključak? Zaključak broj jedan je, osim tih 547 primera političkog nasilja, da vinovnik nijednog od tih 547 slučajeva nasilja nisu bili studenti. Oni su bili u popriličnom broju žrtve. Dok su sve ove druge učesnike u društvenom životu i na političkoj sceni, na javnoj sceni, imamo i s jedne i s druge strane. I kao vinovnike i kao oštećene”, zaključio je Siniša Janković, penzionisani inspektor za privredni kriminal, gostujući u emisiji Marker na Insajder TV.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.