Bitkoin dostigao istorijski maksimum - zašto se dogodio "zemljotres" na tržištu kriptovaluta?

Ova prva decentralizovana digitalna valuta, nastala 2009. godine, može se kupiti, prodati i razmeniti direktno, bez posrednika poput banke. Za prethodnih 15 godina, pored bitkoina, pojavilo se još čak 5.000 kriptovaluta, a na berzama se najviše se trguje itirijumom i doužkoinom. Trenutno, rast beleže kriptovalute YGG, OM i LTO.

U utorak, 26. marta, vrednost itirijuma je porasla za 3,63 odsto, bajnens koina (BNB) za pet odsto, a kriptovaluta solana (SOL) je vrednija za 9,35 procenata. Avalanš (AVAX) je skočio na berzama za 9,51 odsto.

Skok zbog Volstrita

Prema rečima osnivača ECD-a Aleksandra Matanovića, glavni uzrok rasta je to što se bitkoin u formi ETF-ova pojavio na Volstritu.

“Sada možete na regularnim berzama da kupujete bitkoin. Istina, te transakcije se sada obavljaju tako što investitori kupuju jedinice fonda, koji investira u bitkoin. Što se tiče cene, to ne pravi veliku razliku. Taj fond prati kretanje cene naravno. Ako raste cena bitkoina, onda raste i cena tih jedinica fonda koji u njega ulaže”, za Insajder priča Matanović.  

Ovaj stručnjak za trgovanje kriptovalutama navodi da se kretanje na tržištu dogodilo početkom jeseni 2023. godine.
 
“Tada je već bilo izvesno i očekivano da je odobrenje tih ETF-ova od strane američke Komisije za hartije od vrednosti samo pitanje vremena.  Kada su u januaru dali zeleno svetlo, to je ujedno bio i glavni pokretač rasta vrednosti kriptovaluta. Upliv kapitala kroz te fondove, koji se meri milijardama dolara, dominantno je uticao na cenu”, navodi Matanović.

Podsećamo, finansijsku injekciju za rast bitkoina dao je fond milijardera Pitera Tila, jednog od tehnoloških giganta, suosnivača Pejpala, koji je uložilo čak 200 miliona dolara u bitkoin neposredno pre nego što je on počeo da raste. Piter Til je bitkoin kupovao kada je vredeo manje od 30.000 dolara. 

Osim Tila, veliko ulaganje u bitkoin imao je kriptoinvestitor i softverska kompanija "Mikrostratedži", koja je krajem decembra uložila u bitkoine u vrednosti od 615 miliona dolara, a sredinom marta ove godine kupila je još 3.000 bitkoina za 155 miliona dolara.

Prema rečima kripto analitičar Davida Veselinovića, na vrednost kriptovaluta uticala je i relaksirana monetarna politika Kine. Iako su kriptovalute i dalje zabranjene u toj zemlji, zahvaljujući novim olakšicama, povećana je kupovina deonica i bitkoina.

Rudarenje više neće biti tako unosno

Na rast kriptovaluta uticala je smanjenja stope Fed-a. A jedan od važnih faktora, prema rečima Davida Veselinovića je "halfing" - nagrada za rudarenje bitkoina je prepolovljena.

Novi "halfing" se na tržištu kriptovaluta dešava na svake četiri godine, a sledeći se očekuje sredinom aprila.

"Halfing" znači da će oni koji rudare kriptovalute moći za isti uloženi "rad" da dobiju tek polovinu u odnosu na period pre "halfinga". Jednostavnije rečeno, za uslove u kojima je nekad iskopavao jedan bitkoin, sada će rudar dobiti pola, čime se smanjuje ponuda, što bi trebalo da doprinese rastu cena.

Tragači za kriptovalutama do sada su „izrudarili“ 90 odsto od ukupnog broja raspoloživih bitkoina odnosno ukupno 18,9 miliona od mogućih 21 milion. 

Analitičari očekuju da će bitkoin vredeti 80.000 dolara

Najnovija najava Coinbase-a, vodeće kripto-berze u SAD, o planu za prikupljanje milijardu dolara putem emisije obveznica privukla je pažnju brokera. Spekuliše se da bi deo tog novca mogao da bude usmeren na kupovinu bitkoina.

Majkl Sejlor, izvršni direktor kompanije MicroStrategy, navodi da će Bitkoin nadmašiti zlato zbog svojih jedinstvenih karakteristika. On tvrdi da će tokom 2024. godine doći do masovnog transfera kapitala iz zlata u bitkoin. Zapadni ekonomski analitičari predivđaju da će ove godine bitkoin vredeti 80.000 dolara.

“Verujem da je to vrednost koja će biti dostignuta u nekom trenutku. Da li je to za nedelju dana, u decembru ili za tri godine, to je teško da prognoziram. Deluje da bi to moglo da se desi uskoro. Ipak, istorija kretanja cene nas uči da su neke neočekivane nagle promene trenda moguće” navodi Matanović.

Prema njegovim rečima, uprkos drastičnom povećanju vrednosti bitkoina, u Srbiji se nije u toj meri povećala trgovina kriptovalutama, kao što je to bilo u ranijim slučajevima kada je vrednost značajno varirala. 

S druge strane, neki smatraju da je ovo tek početak ciklusa rasta i da se ozbiljno povećanje aktivnosti može očekivati nešto kasnije. To ima uporište u istoriji, jer je i tokom 2017. i 2021. godine prava euforija nastajala tek kad cena značajno premaši prethodni rekord.

“Za razliku od nekih prethodnih ciklusa, ovog puta na kretanje cene, barem za sada, dominantno utiče kupovina ETF-ova koja se dešava mimo, da kažem, klasičnih kripto menjačnica berzi, već se dešava preko tradicionalnih berzi, pa treba biti oprezan u oslanjanju na podatke iz tih ranijih ciklusa”, objašnjava Matanović.

 Izvor: Insajder