Beogradski univerzitet u previranju: Spasavanje godine ili nedvosmisleno svrstavanje sa studentima

U toku dana, održano je više sastanaka na beogradskim fakultetima sa sličnom tematikom – kako nastaviti dalje?  

Svakako najvažniji sastanak, organizovan je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu kom su prisustvovali predstavnici studentskih plenima svih fakulteta BU sa jedne, i rektor i njegovi saradnici sa druge strane.  

U ovom trentku nije poznato šta je na fakultetu odlučeno, ali postupci pojedinih fakulteta ukazuju na određeni trend.  

U toku dana, planiran je početak nastave na daljinu na beogradskom Ekonomskom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka, kako su to prošle nedelje odlučili na Naučno-nastavnim većima.  

Kako su obrazložili sa Ekonomskog fakulteta, na ovaj korak su se odlučili u cilju zaštite "prava studenata, obezbeđenja uslova za opstanak univerziteta, kao i opstanka i autonomije fakulteta u okviru univerziteta“.  

Ovaj potez dva fakulteta, u zavisnosti od ugla posmatranja, može da se posmatra kao izolovan incident ili kao pad prve domine koji najavljuje u kom pravcu će ići blokade.

Neformalni sastanak na Pravnom fakultetu

A paralelno sa sastankom na Saobraćajnom, u toku dana je organizovan i neformalni sastanak profesora i nastavnika na Pravnom fakultetu u Beogradu. Sastanak je sazvao predsednik Saveta fakulteta profesor Dobrosav Milovanović, a tema za razgovor je pregršt – od toga da li će se ići u neku vrstu nadoknade nastave, do rasprave o inicijativi dela profesora da fakultet uđe u štrajk.  

Ovo je neformalni sastanak sa ciljem da se vidi kako razmišljaju profesori, a bilo kakva formalna odluka bi morala da bude doneta na Savetu fakulteta ili na Naučno-nastavnom veću. Ono što situaciju na ovom fakultetu dodatno komplikuje to je da je pre tri nedelje dekan fakulteta Bojan Milisavljević podneo ostavku. Međutim, kako je fakultet u blokadi, njegova ostavka nije konstatovana, tako da se on nalazi u tehničkom mandatu. To znači da ne postoji formalna prepreka da se sastane Naučno-nastavno veće koje jedino može da donese odluku o nadoknadi nastave.

Previranja na univerzitetu nisu iznenađujuća ako se uzme u obzir kalendar – bliži se datum prijemnih ispita, a da bi fakulteti upisali narednu generaciju studenata neophodno je, makar administrativno, rešiti pitanje tekuće akademske godine.  

Najzad, tu je i činjenica da su profesorima primanja drastično smanjena nakon što je Vlada krajem marta izmenila Uredbu o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Ova uredba, kojom je izmenjena struktura nastavnog i naučnog rada, račun za blokade univerziteta je ispostavila profesorima.

Novi zakon dok traju blokade

Još jedan, nikako nebitan deo ove jednačine čini i odluka Vlade Srbije da obrazuje Radnu grupu za analizu trenutnog stanja na fakultetima i izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju. Ova odluka, prema saopštenju strukovnog udruženja Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), jasan je pokazatelj da se sprema odmazda državnim univerzitetima.

Faktor u odlučivanju su svakako i pretnje krivičnog gonjenja rektora Đokića i dekana Pravnog fakulteta Milisavljevića protiv kojih su podnete krivične prijave. Protiv rektora dve krivične prijave podneli su članovi udruženja “Studenti koji žele da uče“, dok je protiv dekana prijavu podneo narodni poslanik SNS-a Marko Atlagić.

Razgovori na fakultetima takođe moraju da se tumače i u kontekstu periodičnih sastanaka predstavnika BU sa predsednikom Vlade Đurom Macutom. Iako se razgovori vode iza zatvorenih vrata, i malo toga je do sada iscurelo do javnosti, nesumnjivo da su i oni uticali na to da univerziteti shvate da je postojeća situacija neodrživa.

Predstavnici Beogradskog univerziteta su u dosadašnjem trajanju blokada uspevali da zadrže srednji put. Oni su nedvosmilseno podržali studente i njihove zahteve, ali i u više navrata isticali da nisu oni ti zbog kojih fakulteti ne rade. Tek se pokoji fakultet odlučio za štrajk, što je pravni korak koji ima svojih nedoumica. Primera radi, zakonski štrajk podrazumeva minimum procesa rada, što opet znači i održavanje ispita, a to je za studente neprihvatljivo u ovom trenutku.  

Koliko god bila komplikovana situacija u kojoj se nalazi univerizitet, okolnosti ukazuju da je ova situacija dalje neodrživa. Na kraju krajeva, aktuelna politička kriza je po dužini trajanja nadišla i onu iz 1996/97 godine. U situaciji gde se fakulteti nalaze pod finansijskim i administrativnim pritiskom, uz najavu izmena Zakona o visokom obrazovanju i sve izvesniji gubitak akademske godine, univerzitet mora da prelomi. Ili će ući u nadoknadu nastave, rizikujući bunt njihovih studenata ili će sa njima stati u kolonu i otvoreno reći da je ovo sad protest studenata i profesora.  

Za neki treći put prostor je znatno sužen, a epilozi razgovora će svakako vrlo brzo biti poznati.

Novinar: Vuk Jeremić