<article><p>Upitan da li se izmeštanjem železničke i autobuske stanice i izgradnjom „Beograda na vodi“ grad zapravo približio rekama, što je bila dugodišnja ideja, ili smo dobili grad u gradu, Kovačević je kazao da teško da je ovo što se dešava ono što je decenijama bilo promovisano.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhPyQKpIQtuA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>„Govorim svoju procenu, a za koju znam da nije samo moja, pre svega je taj prostor blizu reke iskorišćen za merkantilnu prodaju stanova koji imaju izlaz, pogled na reku... I ovaj broj spratova i struktura koja je tamo napravljena je apsolutno suprotna sa svim iole klasičnijim i u Evropi normalnijim urbanističkim postavkama. To što je nekom, recimo, Dubai paradigma u urbanizmu, to je neka potpuno deseta priča, koja sa nama zapravo nije trebalo da ima veze“, kaže on.</p><p>Smatra da, kada je reč o ovim urbanističkim pitanjima, ne treba mešati struku i politiku.</p><p>„Ne bih da mešam politiku sa strukom, jer veliki broj problema je nastao tako što su jedni diletanti donosili odluke, a drugi diletanti su ih osporavali. Izvinjavam se što tako kažem. I vi ćete i danas videti da ima vrlo malo ljudi iz struke koji učestvuju u javnom diskursu o tim temama. To su uglavnom politička osporavanja, sa ponečim uzetim iz struke. U svakom slučaju, kada odete na levu obalu Save - to je nešto što ja ovih deset godina savetujem i profesionalcima i laicima – i pogledate siluetu Beograda, vi vidite koliko taj Beograd na vodi zapravo nema nikakve veze sa istorijskim Beogradom“, kazao je gost „Markera“.</p><p>Kovačević ukazuje da je u glavnom gradu preopterećen i saobraćajni sistem.</p><p>„Problem Beograda je to što se saobraćajna mreža ne rekonstruiše i ne proširuje. Ona više ne može da izdrži sve kvadrate i sve stanovnike i sve automobile. Plašim se da uvođenje onog nepopularnog par-nepar sistema, ne bude jedini način da ne dođe do totalne katastrofe“, dodaje Kovačević.</p><p>Govoreći o izmeštanju autobuske stanice iz centra na Novi Beograd, on je podsetio da su godinama za glavni grad zapravo bile u planu dve autobuske stanice.</p><p>„Jedna je ova koja je sada napravljena na Novom Beogradu i koja je vezana za železničku stanicu Novi Beograd, to nije Prokop... A druga je trebalo da bude na Autokomandi, takozvana autobuska stanica Jug. Onda je neka bivša gradska i politička garnitura prodala to zemljište privatnom investitoru da nešto pravi na tom prostoru na Autokomandi. Sad smo ostali zapravo sa autobuskom stanicom na Novom Beogradu i tim polukarikaturalnim problemom da ljudi, recimo, iz istočnih delova grada treba prvo da stignu na autobusku stanicu na Novom Beogradu, pa ako idu negde na istok Srbije da prođu pored svoje sopstvene kuće i da mašu članovima porodice. To se delimično, navodno, nadomeštava nekakvim stajalištem na Autokomandi, ali to je sve, rekao bih, malo nategnuta priča“, smatra Kovačević.</p><p>On je obišao stanicu na Novom Beogradu, gde još nije izgrađeno sve što je planirano, pa je to trenutno, kako kaže, jedno parkiralište za autobuse.</p><p>„Kad pogledate Ulicu Marka Hristića - to je inženjer koji je na Novom Beogradu vodio neku izgradnju posle rata pa je dobio ulicu - vi vidite da tu autobusi idu onako kao mravi, jedan za drugim i u dolasku na stanicu i u odlasku sa stanice. Kako se oni u ovim beogradskim saobraćajnim gužvama uključuju dalje - ja to nisam izučavao, ali pretpostavljam da nije veselo“, rekao je Bojan Kovačević.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>Upitan da li se izmeštanjem železničke i autobuske stanice i izgradnjom „Beograda na vodi“ grad zapravo približio rekama, što je bila dugodišnja ideja, ili smo dobili grad u gradu, Kovačević je kazao da teško da je ovo što se dešava ono što je decenijama bilo promovisano.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhPyQKpIQtuA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>„Govorim svoju procenu, a za koju znam da nije samo moja, pre svega je taj prostor blizu reke iskorišćen za merkantilnu prodaju stanova koji imaju izlaz, pogled na reku... I ovaj broj spratova i struktura koja je tamo napravljena je apsolutno suprotna sa svim iole klasičnijim i u Evropi normalnijim urbanističkim postavkama. To što je nekom, recimo, Dubai paradigma u urbanizmu, to je neka potpuno deseta priča, koja sa nama zapravo nije trebalo da ima veze“, kaže on.</p>
<p>Smatra da, kada je reč o ovim urbanističkim pitanjima, ne treba mešati struku i politiku.</p>
<p>„Ne bih da mešam politiku sa strukom, jer veliki broj problema je nastao tako što su jedni diletanti donosili odluke, a drugi diletanti su ih osporavali. Izvinjavam se što tako kažem. I vi ćete i danas videti da ima vrlo malo ljudi iz struke koji učestvuju u javnom diskursu o tim temama. To su uglavnom politička osporavanja, sa ponečim uzetim iz struke. U svakom slučaju, kada odete na levu obalu Save - to je nešto što ja ovih deset godina savetujem i profesionalcima i laicima – i pogledate siluetu Beograda, vi vidite koliko taj Beograd na vodi zapravo nema nikakve veze sa istorijskim Beogradom“, kazao je gost „Markera“.</p>
<p>Kovačević ukazuje da je u glavnom gradu preopterećen i saobraćajni sistem.</p>
<p>„Problem Beograda je to što se saobraćajna mreža ne rekonstruiše i ne proširuje. Ona više ne može da izdrži sve kvadrate i sve stanovnike i sve automobile. Plašim se da uvođenje onog nepopularnog par-nepar sistema, ne bude jedini način da ne dođe do totalne katastrofe“, dodaje Kovačević.</p>
<p>Govoreći o izmeštanju autobuske stanice iz centra na Novi Beograd, on je podsetio da su godinama za glavni grad zapravo bile u planu dve autobuske stanice.</p>
<p>„Jedna je ova koja je sada napravljena na Novom Beogradu i koja je vezana za železničku stanicu Novi Beograd, to nije Prokop... A druga je trebalo da bude na Autokomandi, takozvana autobuska stanica Jug. Onda je neka bivša gradska i politička garnitura prodala to zemljište privatnom investitoru da nešto pravi na tom prostoru na Autokomandi. Sad smo ostali zapravo sa autobuskom stanicom na Novom Beogradu i tim polukarikaturalnim problemom da ljudi, recimo, iz istočnih delova grada treba prvo da stignu na autobusku stanicu na Novom Beogradu, pa ako idu negde na istok Srbije da prođu pored svoje sopstvene kuće i da mašu članovima porodice. To se delimično, navodno, nadomeštava nekakvim stajalištem na Autokomandi, ali to je sve, rekao bih, malo nategnuta priča“, smatra Kovačević.</p>
<p>On je obišao stanicu na Novom Beogradu, gde još nije izgrađeno sve što je planirano, pa je to trenutno, kako kaže, jedno parkiralište za autobuse.</p>
<p>„Kad pogledate Ulicu Marka Hristića - to je inženjer koji je na Novom Beogradu vodio neku izgradnju posle rata pa je dobio ulicu - vi vidite da tu autobusi idu onako kao mravi, jedan za drugim i u dolasku na stanicu i u odlasku sa stanice. Kako se oni u ovim beogradskim saobraćajnim gužvama uključuju dalje - ja to nisam izučavao, ali pretpostavljam da nije veselo“, rekao je Bojan Kovačević.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Marker

Saobraćaj

Više od vesti

Arhitekta Kovačević za Marker: Saobraćajna mreža u gradu više ne može da izdrži sve kvadrate i automobile (VIDEO)

Arhitekta Kovačević za Marker: Saobraćajna mreža u gradu više ne može da izdrži sve kvadrate i automobile (VIDEO)

Tagovi: