Američki izbori - šta je elektorski koledž (VIDEO)
Građani Sjedinjenih Američkih Država glasaju na jednim od najneizvesnijih izbora za predsednika poslednjih decenija. Prva američka država koja otvara biračka mesta je Vermont, u pet časova ujutru po lokalnom vremenu, a od 6 sati birači glasaju u Konektikatu, Virdžiniji, Njujorku i Nju Džersiju. U najstarijoj demokratiji sveta ništa nije jednostavno - kada Amerikanci glasaju za predsednika, oni, formalno, ne glasaju direktno za svog kandidata, već biraju elektore koji, tehnički, onda biraju predsednika. Takozvani elektorski koledž nastao je da bi osigurao ravnopravnu zastupljenost Amerikanaca, bez obzira na to u kojoj saveznoj državi žive, ali je u međuvremenu postao predmet sporenja.
Da bi Kamala Haris ili Donald Tramp bili izabrani, potrebno je da dobiju najmanje 270 od ukupno 538 elektorskih glasova, raspoređenih u 50 saveznih država. Takozvani elektori su pojedinci, najčešće uticajni republikanci ili demokrate koje predlaže stranka, ili ih građani biraju na izborima.
Njihov zadatak je da, posle objavljivanja rezultata u nekoj saveznoj državi, svoj – elektorski glas – daju onom kandidatu koji je osvojio najviše glasova, bez obzira na to da li je republikanac ili demokrata. Broj elektora u nekoj saveznoj državi određuje se u odnosu na njen broj stanovnika, pa ih je tako najviše u Kaliforniji – 54, a najmanje na Aljasci – tri.
Institut elektorskog koledža uveden je Ustavom Sjedinjenih Država iz 1787. godine, sa ciljem da osigura da kandidat, da bi postao predsednik, suštinski mora da pobedi na nizu regionalnih izbora, umesto samo na državnom nivou, ali i da bi političare primorao da zastupaju različite interese građana iz različitih delova države. Međutim, vremenom se dogodilo suprotno; promenom političke i društvene klime u Americi, pred sutrašnje glasanje, izvesno je ko će pobediti u 43 savezne države od ukupno 50 saveznih država, pa je pažnja usmerena na sedam takozvanih kolebljivih država. Najveća među njima je Pensilvanija, koja će verovatno odlučiti ishod izbora jer pobeda u njoj nosi – 19 elektorskih glasova.
Dok pristalice instituta elektorskog koledža kažu da se njime štite interesi manjih država, kritičari ukazuju na slučajeve iz neposredne prošlosti koji sugerišu da taj sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača. Donald Tramp je, na primer dobio gotovo tri miliona glasova manje od Hilari Klinton 2016. godine, ali je pobedio jer mu je elektorski koledž dodelio većinu. Slično se dogodilo i 2000. kada je Džordž Buš Mlađi pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio pola miliona glasova više.
Pitanje reforme elektorskog koledža aktuelizuje se uoči svakih izbora poslednjih decenija, međutim, nema konsenzusa u vezi s tim pitanjem. Uslov da se izmeni izborni sistem jeste promena Ustava Sjedinjenih Država, odnosno da se male i kolebljive države odreknu instituta koji ih, bar uoči izbora, uzdiže u rang najvažnijih američkih država!
Novinar Insajdera Žikica Stevanović