Aljoša Mitrović košarkaški globtroter: Igrao sam na “ugodnim” jesenjim i zimskim temperaturama koje redovno variraju od -15 do -30 stepeni

Tvoji prvi košarkaški koraci vezani su za Košarkaški klub Zemun. Međutim, počeo si sa jednim borilačkim sportom. Kako se i zašto desilo da sa karatea pređeš na košarku?

"Presudno je bilo to što su moji najbolji drugari krenuli na košarku i što karate više nije mogao da mi drži pažnju. Moj otac se bavio košarkom, te su i njegove priče i uticaj bili veliki razlog da se oprobam u ovom prelepom sportu. I dan danas sam mu na tome veoma zahvalan." kaže Aljoša Mitrović za Insajder.

Kao veoma mlad igrač dolaziš u Partizan. Kako su izgledali treninzi sa Duškom Vujoševićem?

"Treninzi sa Duškom Vujoševićem su Košarkaška klinika, svaki za sebe. Uvek je posvećivao veliku pažnju detaljima kao i to da svakom individualcu priđe na pravi način i iz njega izvuče maksimum, košarkaški i ljudski."

Vujošević je poznat i po davanju knjiga igračima na čitanje, i propitivanju posle čitanja, kao i poklanjanju  karata za pozorišne predstave, zar ne?

"Podsticanje igrača da se kulturno uzdižu je nešto što je verovatno jedinstveno u svetu košarkaških trenera i njegov napor da se osim kao trener, postavi i kao pedagog. Lično, s obzirom da u svojoj porodici imam višedecenijsku kulturu čitanja, meni je to sve jako prijalo i bilo mi je interesantno kada mi pokloni knjigu, ili meni i još nekim mlađim saigračima pokloni karte za dobru pozorišnu predstavu. Definitivno jedinstvena ličnost u svetu košarke."

Vrhunac te sezone u Partizanu bio je odlazak na F4 Evrolige u Parizu. Kakav je bio osećaj u momentu one istorijske pobede nad Makabijem i šta ti je prolazilo kroz glavu?

"Sve je to delovalo kao jedan prelep san koji smo mi živeli cele te sezone. Zasluženo, jer smo radili ispravno i naporno i disali kao jedan, bez obzira na uspone i padove. Pobeda nad Makabijem u Areni je nešto čega i dalje volim da se prisetim i što mi zagreje srce svaki put. Najlepše od svega je što smo to uspeli da ostvarimo zajedno sa Grobarima, na našem terenu."

Kako je izgledao taj F4 i nesrećni koš koji je primljen, faktički, pred sam kraj meča, koji vas je odvojio od finala i borbe za evropsku titulu?

"Da ne može sve uvek biti savršeno, dokaz je i taj Čildresov koš koji nas je uveo u produžetak i na žalost, omogućio Olimpijakosu da nas pobedi u dodatnih 5 minuta. Fajnal 4 je na mene ostavio utisak planetarnog događaja, gde svaki momenat pored tebe prolazi neko o kome si samo čitao, neko kome si se divio ili neko čije si poteze pokušavao da imitiraš na terenu. Bilo je uživanje i ponos biti deo takvog događaja gde se okuplja krem Evropske i Svetske košarke, gde svi dolaze da vide najbolje 4 ekipe u Evropi u tom momentu kako se bore za tron." 

Posle te sezone u Partizanu, postaješ faktički košarkaški globtroter. U kojim si sve zemljama igrao košarku i koja je bila najegzotičnija?

"Bio sam u Švedskoj, Grčkoj, Gruziji, većini zemalja u okruženju. Kasnije me put naveo do Bliskog Istoka - Katar, Kuvajt, Saudijska Arabija, Irak, Iran, da bih poslednjih nekoliko godina otišao i malo dalje pa sam igrao i na Tajvanu i u Mongoliji. Svaka od ovih zemalja ima svojih draži i iz skoro svih vučem puno lepih uspomena, ali Mongolija verovatno najegzotičnije zvuči i najspecifičnija je od svih. Prevashodno po svojim ugodnim jesenjim i zimskim temperaturama koje redovno variraju od -15 do -30 stepeni."

Kako je izgledala epizoda u Iraku, kada si faktički “uhapšen” i zamalo proglašen američkim špijunom?

"Irak je bio jedno interesantno i lepo iskustvo. Živeo sam u istorijskom gradu, bio okružen dobrim ljudima i uživao igrajući. Putujući po Iraku sam takođe imao prilike da vidim dosta lepih predela, starih građevina kao i verskih objekata koji su na mene ostavili veliki utisak. Epizoda sa komšijom koji me je prijavio policiji jer se uplašio da sam neko ko zapravo nisam jeste bila neprijatna, ali je kratko trajala te nije uspela da mi pokvari generalni utisak o Iraku i divnim ljudima u toj zemlji."

Ove sezone ćeš igrati u Saudijskoj Arabiji. Kako je došlo do tog transfera i šta očekuješ od još jednog angažmana na Bliskom istoku, koji ti je već dobro poznat?

"Saudijska Arabija je još jedno od mesta gde sam uživao u košarci i životu, te stekao dosta prijatelja koji su se obradovali čim su čuli da ponovo dolazim u njihovu zemlju. Agent mi je iz Jordana i on dobro posluje na Bliskom Istoku gde sam i ja uspeo da napravim dobar imidž. Potpisao sam za najtrofejniji klub u istoriji saudijske košarke te očekujem da će biti uzbudljiva sezona, pogotovo nakon što je nekoliko timova istaklo ozbiljne ambicije za osvajanje titule."

Šta bi poručio mladim ljudima koji tek počinju da igraju košarku? Koliko je bogatstvo igranje u toliko zemalja i da li bi im preporučio takav potez u karijeri? 

"Poručio bih im da uživaju maksimalno u ovom prelepom sportu, da daju sve od sebe i da će im igra uvek vratiti, pre ili kasnije. Rad se uvek isplati i višak rada nikome nije škodio, samo je pomogao. Smatram da je bogatstvo igranja u zemljama u kojima sam bio neprocenjivo, ali ima svojih specifičnosti tako da ne bih mogao univerzalno da ga preporučim, svako ima svoj put i različite afinitete. Ja imam taj blagoslov i mislim da sam zaslužio tu sreću da radim ono što volim na mestima gde se dobro osećam."- poručuje Aljoša Mitrović na kraju razgovora za Insajder.

Novinar Rajko Martinović