Aleksandar Popov za Insajder: Studentski bunt obasjao učmalu i obezdušenu Srbiju

"Region je posle četvrt veka nakon kraja poslednjeg sukoba u nekim oblastima otišao korak dva napred, a u nekim tri koraka unazad. U prvoj deceniji ovog veka imali smo jedan pozitivan trend koji je ličio na početak suočavanja sa prošlošću. Desila su se i prva izvinjenja - Đukanović se izvinio Dubrovčanima za agresiju koja se desila od strane Crne Gore prema Dubrovniku, Mesić za zločine koji su se desili za vreme devedesetih prema Srbima u Hrvatskoj, a Marović za zločine učinjene od strane Srba i Crnogoraca prema Hrvatima i Bošnjacima. Tadić i Josipović su u novembru 2010. zajednički odali poštu ubijenim Srbima u Paulin Dvoru i Hrvatima na Ovčari. Na sesijama Igmanske inicijative, čiji sam ja kopredsednik za Srbiju, od 2004. do 2011. godine u šest navrata su učestvovali šefovi država Dejtonskog četvorougla i pritom četiri puta potisali zajedničke izjave, koje su pripremili eksperti Igmanske inicijative, a koje su išle u pravcu brže normalizacije međusobnih odnosa i obnove razumevanja i poverenja između naših država i naroda. Dakle, to je bilo jedno obećavajuće vreme i činilo se da su devedesete definitivno iza nas. Nažalost, stvari su krenule po zlu u prošloj deceniji i odnosi u regionu više podsećaju na početak devedesetih, nego četvrt veka posle okončanja ratnih sukoba."

Od Haškog tribunala se očekivalo da će doneti pravdu i pomirenje. Koliko je u tome uspeo?

"Od Haškog tribunala se više očekivalo da donese pravdu, ali ne i pomirenje, jer se do njega moglo doći samo kroz proces suočavanja sa prošlošću u zemljama umešanim u ratni sukob, ali se to, nažalost, nije dogodilo. Kad je reč o procesu pomirenja, koji nažalost nije usledio, mogli su od izuzetne koristi biti dokumenti Haškog tribunala o ratnim zločinima koji su korišćeni prilikom suđenja. Kad je reč o pravdi, da nije Haškog tribunala sigurno je da mnoge koji su optuženi za ratne zločine ne bi stigla ruka pravde. Ali on je napravio i neke ozbiljne greške koje su poljuljale njegov kredibilitet i dali alibi nacionalistima, pre svega u Srbiji, da ga optuže da je on zapravo bio antisrpski. Tako, na primer, Gotovina i Markač su prvostepeno bili osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora za zločine počinjene u Oluji, da bi drugostepeno bili oslobođeni. Tek se u procesu i presudi u slučaju Prlić i ostali utvrdilo da je bilo reč o udruženom zločinačkom poduhvatu, što znači da bi ne samo njih dvojica, nego i sam Tuđman, da je bio živ, mogao odgovarati pred Tribunalom."

Ojačani srpski i hrvatski nacionalizmi

Svedoci smo da se u regionu različito gleda na dešavanja iz ratnih devedesetih – često je za jednu stranu herojstvo ono što je za drugu stranu zločin. Dokle se tako može stići?

"Posle onog pozitivnog trenda o kojem sam govorio, kada je 2012. SNS, u koaliciji sa SPS, došao na vlast u Srbiji, a tvrda struja HDZ oličena u Oreškovićevoj vladi u Hrvatskoj - stvari su krenule po zlu. Ojačana su dva nacionalizma - srpski i hrvatski, ratni zločinci su počeli da se proglašavaju za heroje i započeo je proces koji i danas traje – proces revizije ne samo novije istorije, nego i perioda Drugog svetskog rata. Kada je reč o Srbiji, takav narativ se provlači kroz sve medije koji su pod kontrolom vladajuće garniture, a oni su u apsolutnoj većini, pa je tako revidirana istorija našla svoje mesto i u udžbenicima, čime se truju i naredne generacije. Tako će se ići sve dok je ovaj režim na vlasti, jer mu to služi za homogenizaciju biračkog tela i skretanje pažnje sa domaćih problema. Nacionalizmi se međusobno pothranjuju, pa to potstiče jačanje hrvatskog nacionalizma i obrnuto. A stići nećemo nigde, jer ćemo za ostali svet ostati područje gde stalno ratuju zavađena plemena i gde će “balkanizacija” ostati pogrdan pojam koji nam ne služi na čast."

Da li mislite da prošlost ovde još uvek u velikoj meri opterećuje sadašnjost i budućnost?

"Tu možemo govoriti o ona tri koraka unazad, jer smo dolaskom ratnih opcija na vlast - SNS i SPS u Srbiji i HDZ u Hrvatskoj - napravili zaokret od 180 stepeni i vratili se u rane devedesete. Srbija i Hrvatska, umesto da su nastavili dobar trend u međusobnim odnosima započet početkom ovog veka i u prvoj polovini prošle decenije i počele da rešavaju gomilu otvorenih pitanja koja opterećuju naše odnose, u međusobnoj komunikaciji su kroz izjave zvaničnika oživeli retoriku iz devedesetih, pa se termin „ustaša“ koristi za Hrvate, ali i protivnike režima u Srbiji, a premijer Hrvatske dobija epitet poglavnika. Naravno, to nailazi na adekvatan odgovor sa hrvatske strane. Oživljen je i duh Karađorđeva, odnosno dva velikodržavna projekta koji se obijaju, pre svega, preko leđa Bosne i Hercegovine. Srbija je, kroz usta potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, promovisala „srpski svet“, to jest objedinjavanje svih krajeva u okolnim državama gde su Srbi u većini, čak i na državnoj osnovi. Pod tim je, pre svega, mislio na Republiku Srpsku, ali i na Crnu Goru. S druge strane, zvaničnici Hrvatske se zalažu da se kroz promenu izbornog zakona u BiH napravi prvo virtuelni treći entitet koji bi lako prerastao u funkcionalni, odnosno nekadašnju Herceg Bosnu. Sve to je klica mogućih novih sukoba na Balkanu u budućnosti."

Rama udario poslednji ekser u „Otvoreni Balkan“

Može li, odnosno mora li region više da sarađuje?

"Ako se situacija u regionu sagledava kroz izjave i ponašanje zvaničnika u regionu, pre svega pojedinih zvaničnika iz Srbije, one ne idu u pravcu obnove saradnje sa susednim državama, nego doprinose kvarenju i inače loših međusobnih odnosa. Kao primer možemo uzeti nedavnu izjavu predsednika Vučića da bi Hrvate u njegovo vreme, kada je bio student, proterali iz Srbije, kao i optužbe da iza studentskih blokada fakulteta u Srbiji stoji hrvatska obaveštajna služba SOA. Slične svađalačke poruke se šalju i zvaničnicima iz Federacije BiH. Na svu sreću, život ide svojim tokom, niko u regionu nije ostrvo i mi smo, po prirodi stvari, usmereni da sarađujemo jedni sa drugima. Privrednici sarađuju na osnovu interesa i ta saradnja nije prekidana ni tokom ratnih devedesetih. Saradnja na kulturnom planu je sve intezivnija, a nevladine organizacije nisu prekidale saradnju ni za vreme rata i mnogo su doprinele da više ne strepimo, da li imamo pogrešnu registraciju na autu. To vlastima ne ide u prilog, jer je lakše manipulisati ljudima ako nema komunikacije među njima. Setimo se samo kako je vlast zabranila održavanje festivala “Mirdita, dobar dan” prošle godine u Beogradu, kako bi se sprečilo druženje mladih sa Kosova i iz Srbije. Da nije takvih ispada političara, saradnja bi sigurno mogla da bude mnogo bolja."

Inicijativu „Otvoreni Balkan“ skoro niko više i ne spominje...

"Pošto su iza nje stojala dva autoritarna vladara Vučić i Edi Rama, koji su svaki na svoj način promovisali velikodržavne projekte, to je delovalo odbijajuće na ostale tri zemlje i ona nikada nije zaživela u punoj meri, jer je obuhvatala samo tri od šest zemalja Zapadnog Balkana. Ona je jedno vreme živela zahvaljujući tome što je Berlinski proces, koji je obuhvatao svih šest zemlja Zapadnog Balkana, nekoliko godina bio u praznom hodu. Međutim, kada je Albanija pretprošle godine u proleće bila domaćin ponovo oživljenog Berlinskog proces i tom prilikom Edi Rama je rekao da je Otvoreni Balkan završio svoju misiju, on je zapravo postao klinički mrtav. Poslednji ekser je udario takođe Edi Rama izjavom iz juna pretprošle godine, kada je nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca od strane srpske policije rekao da je ovaj projekt mrtav, što je naljutilo predsednika Vučića, jer mu je ovaj projekt bar privremeno omogućio da se predstavlja kao lider u regionu, jer je Srbija najveća zemlja u WB6 (Zapadni Balkan)." 

Srbija fingira da je na evropskom putu

Kakva je trenutna uloga Zapada u našem regionu, pre svega u Srbiji? I verujete li u iskrenu posvećenost Srbije evropskim integracijama?

"Otkako su naprednjaci na vlasti, Srbija samo fingira da je na evropskom putu, dok i na spoljnom i na unutrašnjem planu sve čini da se taj proces nikada ne završi ulaskom Srbije u EU. To je vidljivo i iz kosmosa, ali sem u poslednjih nekoliko izveštaja EK o napretku Srbije, to kao da ne smeta evropskim zvaničnicima. Setimo se samo nedavne posete Ursule fon der Lajen Srbiji, gde bi se po njenim izjavama reklo da je pre bila u nekoj skandinavskoj zemlji nego u Srbiji, gde su urušene sve institucije, a da ne govorimo o  građanskim i medijskim pravima i slobodama. EU je, inače, u krizi međusobnih odnosa, ali i u ekonomskoj krizi, tako da iz nje stižu kontradiktorne poruke o perspektivama ulaska zemalja regiona u ovu integraciju. Ovakve izjave ohrabruju vlasti u Srbiji da nastave sa dosadašnjim ponašanjem, pa čak i idu korak ili dva dalje u urušavanju vladavine prava, što se najbolje pokazalo nakon početka protesta i studentske blokade nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. To im, naravno, ne smeta da koriste sredstva iz evropskih fondova. Ovakvo ponašanje ohrabruje i ponašanje pojedinih zemalja poput Nemačke, koja je zbog spasavanja sopstvene ekonomije i potrebe za litijumom iz Srbije pokazala spremnost da progleda kroz prste na sve nepodobštine srpskog režima. Sličan slučaj je i sa Francuskom."

Jednom ste kazali da „svedočimo procesu truljenja društva“. U čemu se to ogleda?

"Pa kad ste svedoci urušavanja i stavljanje u funkciju interesa vladajuće garnitura svih institucija, kada su urušene sve slobode i vrednosti, kada nam rijalitiji i prostakluk dominiraju društvenom scenom, kada nam se policajci pretvaraju u nasilnike sa kapuljačama, kako to drugačije kvalifikovatii? A što je najgore, većina građana je to počela da prihvata kao prirodno stanje stvari."

Studentski bunt obasjao učmalu i obezdušenu Srbiju

Imate li vere u nove generacije? Trenutno su širom Srbije aktuelne studentske blokade fakulteta...

"Oduvek sam verovao u u nove generacije, što se pokazalo opravdanom erupcijom studentskog bunta, koji je obasjao učmalu i obezdušenu Srbiju. Mladi i kad, po našem mišljenju, nisu u pravu imaju pravo na bunt, jer se budućnost tiče njihove kože. Sada dobijaju pohvale i onih koji su ih doskora kudili kako ih ništa ne interesuje i da gledaju samo da uzmu kartu u jednom pravcu, bez volje da se ovde bore za svoju budućnost. Sada su pokazali najlepše lice Srbije, čime možemo da se ponosimo. Na nama starijima je da im ne samo držimo palčeve, nego i da im čuvamo leđa kada režim pokušava da im slomi kičmu."

Vi ste tokom čuvenih studentskih demonstracija 1968. bili student. Da li ima nekih sličnosti između tadašnje i sadašnje pobune studenata? Koliko je, u stvari, snažna reč studenata?

"Svaki bunt treba posmatrati u određenom vremenskom i društvenom kontekstu. Sličnost je u tome što se u vreme kada to nije bilo zamislivo studentski bunt proširio na mnoge fakultete u Jugoslaviji, gde je Beograd prednjačio, i što su i u ta po nekim jednoumna vremena, uz sve rizike po njih, naši profesori i dekani bili uz nas. Razlika je u tome što je razlog i svetski kontekst bunta bio sasvim drugačiji. Naša osnovna parola je bila - dole crvena buržoazija, jer su u to vreme počela društvena raslojavanja, gde su povlašćeni političari počeli da koriste pogodnosti koje nisu bile dostupne većini ostalih građana. Ma šta ko mislio, Jugoslavija je u to vreme bila uređena i pristojna država i te anomalije, koje su dečja igra u odnosu na sadašnji zulum koji sprovodi vlast, zasmetale su mladima, posebno studentima koji su imali svoje ideale. Mi smo u to vreme kao generacija bili mundijalisti, jer se bunt studenata sa Sorbone širio Evropom, pa je zahvatio i dve socijalističke zemlje - Jugoslaviju i Poljsku." 

Izrael nikada više neće biti bezbedna država 

Ni slika celog sveta nije sjajna. Sada se čeka povratak Donalda Trampa u Belu kuću, govorio je da za 24 sata može da zaustavi rat u Ukrajini... Jesu li to prevelika očekivanja?

"Mi smo svedoci globalne krize i previranja i teško je prognozirati u kom pravcu će to na kraju ići i završiti. Ali siguran sam da svet na kraju ove godine umnogome neće biti isti kao do sada. Hod po žici iznad ponora mogućeg svetskog - čitaj atomskog - rata je zastrašujući jer, kako je jednom prilikom rekao Papa Franja, mi već imamo svetski rat, samo što je raspršen na više područja. Dolazak nepredvidivog Trampa na vlast doneće nova previranja u samoj Americi, ali i u celom svetu. Međutim, ne verujem u olako data obećanja i ne mislim da će tako lako biti zaustaviti rusku agresiju na Ukrajinu. Jedino što bi zaustavilo rat je kad bi se našla formula za win-win razrešenje sukoba, a to, nažalost, nije ni na vidiku."

Koliko se slažete sa ocenama da je veći deo sveta, koji je i te kako bio glasan u slučaju ruske agresije na Ukrajinu, zažmurio na strašne prizore iz Pojasa Gaze?

"Jevreji, odnosno njihova država Izrael, nažalost rade Palestincima sve ono što je njima rađeno tokom istorije. Mene zastrašuje ćutnja sveta na tolike civilne žrtve i masakre žena i dece, sve pod izgovorom borbe protiv terorista. Oni nisu svesni da su ovakvim zločinima posejali seme budućih ratova i da im generacije Palestinaca koje dolaze nikada ovo neće zaboraviti. Izrael zbog ovoga nikada u budućnosti neće biti bezbedna država." 

Ne može se dugo živeti od populizma

Koliko ozbiljno treba shvatiti jačanje desnice u svetu, pre svega u Evropi, tome svedočimo i u našem regionu?

"Društvena i ekonomska kriza u kojoj se sada nalazi veći deo sveta je pogodno tlo za jačanje desnice. U takvoj situaciji se populizam, pa i nacionalizam, dobro primaju kod običnog sveta. Setimo se samo kako je bilo moguće da u jednoj Nemačkoj, koja je dala tolike svetske umove, jedan klovn kao što je bio Hitler može da zaludi tolike mase i povede ih u sunovrat svetskog rata. Na svu sreću, stvari se u svetu ciklično dešavaju i posle perioda uspona levice sada svedočimo desnom trendu u mnogim evropskim i drugim zemljama. Ja se nadam da će se ovaj talas istrošiti, jer se ne može dugo živeti od populizma i golih obećanja. No, teško je biti prorok u ovako turbulentnim vremenima."

Posle svega, da li ste, kao antifašista, zabrinuti za budućnost čovečanstva?

"Bio bih naivan kada ne bih bio zabrinut. U ovako globalno nestabilnim vremenima populizam često ode u krajnost koja se zove fašizam. Za sada u mnogim zemljama, pa i u Srbiji, imamo takozvane hibridne režime, ali se nikad ne može biti siguran kada će to prerasti u neku varijantu nacional-socijalizma."

Izvor: Insajder