Advokat za Insajder: Andrej Gnjot prebačen u kućni pritvor

"Po odluci Apelacionog suda koji mi još nismo primili, Andreju je zamenjen posle  sedam meseci pritvor za kućni pritvor. To je svakako pozitivan korak i za njega jako važno. Dobro je da se nalazi u kućnom pritvoru, ali svakako njegova borba se nastavlja“, rekao je Sofijanić za Insajder.

Kako kaže, prebačen je u kućni pritvor pre tri dana, po žalbi branioca od 15. maja na odluku o produžavanju pritvora za 60 dana. 

"Apelacioni sud je stvarno brzo odlučio“,  kaže Sofijanić za Insajder.

Dodaje da je Andrej Gnjot sada "daleko bolje i fizički i psihički“.

Beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot, koga Belorusija traži zbog utaje poreza, sedam meseci je bio u  Centralnom zatvoru u Beogradu.

Na ročištu u Apelacionom sudu u Beogradu, održanom u februaru Gnjot se izjasnio da nije saglasan sa tim da bude izručen Belorusiji, strahujući da ga tamo čeka progon. 

Po nalogu Apelacionog suda, ovaj postupak je krenuo ispočetka, te je on saslušan pred Višim sudom u Beogradu. Međutim, advokat naglašava, da će ukoliko bude doneta odluka da su uslovi da se Gnjot izruči Belorusiji ispunjeni, odbrana uložiti žalbu na takvu odluku, pa će se predmet ponovo naći pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Tvrdi da slučaj ima političku pozadinu, budući da je učestvovao u protestima protiv falsifikovanja izbornih rezultata u Belorusiji 2020. godine.

Gnjot je u Srbiju došao u avgustu 2023. godine iz poslovnih razloga, odakle se uputio ka Tajlandu, gde inače živi. Beloruska vlast je izdala u međuvremenu zahtev za Interpolovu poternicu. Gnjot je 30. oktobra, pri ponovnom dolasku u Srbiju, priveden na aerodromu i od tada se nalazi u Centralnom zatvoru.

U međuvremenu, Gnjotov zastupnik pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECtHR) i Interpol, Vadim Drozdov, traži da se Gnjot skine sa poternice Interpola, jer njegovo hapšenje ne podleže članovima 2 i 3 Ustava Interpola.

Član 2 Ustava Interpola, podrazumeva važnost saradnje između različitih policijskih vlasti širom sveta kako bi se zajedno borili protiv kriminala, dok poštuju zakone svake zemlje kao i ljudska prava. Takođe, podrazumeva i unapređenje institucija koje mogu pomoći u prevenciji i suzbijanju kriminala, posebno kod krivičnih dela koja nisu politički motivisana.

Član 3 tog Ustava, podrazumeva da Interpol ne sme da se bavi bilo kojim aktivnostima ili intervencijama koje su povezane sa politikom, vojskom i religijom. Cilj je da se Interpol fokusira na svoje osnovne zadatke, kao što su borba protiv kriminala i poštovanje zakona.

Izvor: Insajder