On je najavio da će o daljem delovanju u ovoj oblasti biti reči na sastanku Saveta za spoljne poslove EU sledećeg ponedeljka.
"Ne možemo imati situaciju da Amerikanci deluju, a Evropljani samo reaguju. Moramo sami da preuzmemo odgovornost. Moramo da uverimo Ukrajinu da će se naša podrška nastaviti, ali za to su potrebni odgovarajući resursi i odlučnost. To zahteva političku volju i, pre svega, finansijska sredstva", poručio je Borelj u Varšavi na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim ministrom inostranih poslova Radoslavom Sikorskim.&nbsp;
Borelj je naglasio da je Poljska uvek bila lider u obezbeđivanju Ukrajini onoga što joj je potrebno za odbranu u ratu, a Ukrajini je, kako je naveo, "potrebna podrška u ovom ključnom trenutku", prenela je poljska agencija PAP.
Sikorski je istakao da Evropa ima obavezu da uloži sve napore kako bi podržala principe međunarodnog prava i vratila tabu da se granica u Evropi ne može menjati nasilno, dodavši da će se tokom sledećeg sastanka Saveta za spoljne poslove voditi veoma ozbiljna diskusija.
"Ako se ova pravila više ne primenjuju kao rezultat našeg delovanja ili nečinjenja, čeka nas mračna budućnost. Ono što uradimo ili ne uradimo na ovom Savetu za spoljne poslove može da odredi budući kredibilitet EU i budućnost EU kao strateškog igrača. Sada se događa istorija u Ukrajini, u našem delu sveta", upozorio je šef poljske diplomatije i dodao da je Evropa odgovorna za svoje građane, svoje susedstvo i buduće generacije.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Borelj: Razmotriti scenario veće podrške EU Ukrajini nakon pobede Trampa

On je razgovarao sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, Andrijem Sibihom, u Kijevu.
"Pomenuo sam sankcije na početku našeg razgovora. Da, radimo na 15. paketu protiv Rusije, kako bismo uveli mere protiv zaobilaženja sankcija, jer Rusija ne može da proizvodi bez stranih delova, stranih čipova i ostalih komponenti", izjavio je Borelj, preneo je sajt Evropske unije.
On je dodao da je cilj sankcija da se izoluje industrijski kapacitet Rusije od komponenti koje su im neophodne da uvezu iz ostatka sveta.
Izvor: Tanjug

Borelj: EU radi na 15. paketu sankcija protiv Rusije

"Činjenica da su SAD izabrale predsednika koji će imati konkretne ideje o najvažnijim scenarijima u svetu, u Ukrajini, na Bliskom istoku i o odnosu sa Kinom, zahteva od Evropljana da jasno razumeju svoju misiju. A njihova misija, najvažnija misija je da izgrade Evropu kao silu, kao suvereni entitet, sposoban da deluje, ne prepuštajući našu bezbednost bilo kome drugom. Jer niko drugi neće brinuti o našoj bezbednosti", poručio je Borelj. 	
Borelj je dodao da EU mora da vodi računa o svojoj nezavisnosti, ekonomskoj bezbednosti i odnosima sa Kinom. &nbsp;	
"Za sve to potrebna je jedna i važnija reč: jedinstvo da se izgradi snažnija Evropa", naglasio je Borelj. &nbsp;	
Istovremeno je najavio da će posetiti Ukrajinu narednih dana kako bi sa ukrajinskim vlastima video kako EU može da nastavi svoju podršku toj zemlji i dodao da EU želi da ostane snažan partner SAD, ali da mora da izgradi sopstvene kapacitete. &nbsp;	
"Šta god da se desi u SAD, mi imamo svoje interese, imamo svoje vrednosti", poručio je Borelj, obraćajući se novinarima pred drugi dan neformalnog sastanka šefova država ili vlada EU u Budimpešti. 	
On je naglasio da je jedini recept za opstanak Evrope da bude ujedinjenija i da izgradi snažniju i suverenu Evropu, sposobnu da se suoči sa izazovima u svetu, a da svoju bezbednost ne prepusti bilo kome drugom. &nbsp;	
"Moramo da obezbedimo sopstvenu bezbednost, svakako računajući na NATO, ali gradeći više kapaciteta. Jasno je da Evropljani moraju da grade svoju bezbednost", rekao je Borelj. 	
On je dodao da ta bezbednost zahteva više ulaganja u odbranu, ali i u tehnologiju, kako bi se obezbedila nezavisnost i suverenitet EU. &nbsp;	
"Ako niste za stolom geopolitičke igre, bićete na meniju. Isto se može reći i za Ukrajinu. Ukrajina mora da bude za stolom, a ne na meniju", poručio je Borelj. 	
Ocenio je i da EU mora da nastavi da podržava suverenitet i nezavisnost Ukrajine. &nbsp;	
"Recept za budućnost EU je jedinstvo. Želim da insistiram na tome, kako bi se suočili sa svim izazovima", rekao je Borelj.
Izvor: Tanjug

Borelj: Ako niste za stolom geopolitičke igre, bićete na meniju

Borelj je na konferenciji za novinare, navodeći da je Komisija usvojila paket proširenja za 2024. godinu, naglasio da je u proteklih pet godina broj kandidata za članstvo u EU sa pet porastao na devet i jednu zemlju potencijalnog kandidata.
"Naša Unija ne treba biti samo veća, već mora biti i snažnija, mi želimo i jedno i drugo. Želimo nove države, ali da smo sa njima jači", naglasio je on.
"Ne možete održavati odnose sa Rusijom, pretvarati se da se ništa nije dogodilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati ili jedno ili drugo", rekao je Borelj i pomenuo države koje su u potpunosti usaglašene sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
On je pomenuo Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo, navodeći da su i Ukrajina i Moldavija značajno unapredile svoju usklađenost sa EU.
"Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, a u protivnom će pitanje članstva biti ugroženo", upozorio je Borelj.
Borelj izjavio je danas da Srbija i Kosovo moraju da napreduju u primeni sporazuma o normalizaciji odnosa, koji se vodi pod okriljem EU, jer je to jedini način da napreduju na evropskom putu.
"Puno toga smo učinili u procesu dijaloga, postigli smo uzajamno priznanje registarskih tablica, uspeli da eliminišemo ulazna i izlazna dokumenta, pa građani Srbije i Kosova mogu slobodno da putuju. To su velika dostignuća, ali do njih nije došlo lako", rekao je Borelj na konferenciji za novinare.
Borelj je ukazao da je zaustavljena praksa zloupotrebe struje na severu Kosova duga 20 godina, postignut je sporazum o putu normalizacije, Ohridski sporazum, ali nažalost nema rešenja za njegovu primenu.
"Za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak ka dijalogu kojim upravlja EU idu ruku pod ruku sa normalizacijom odnosa, ne može se jedno učiniti, a drugo ne", naglasio je on.
"Sve je to zavisno jedno od drugog i zahteva određene napore, ali se na kraju ti napori isplate, pogotovo za građane", kazao je Borelj.
"Srbija pregovora o članstvu u EU, a ta njena odluka podrazumeva usaglašavenje sa politikama EU, uključujući i spoljnu politiku, što znači i sa restriktivnim merama. Želimo da računamo na Srbiju i želimo da nas uveri u svoj strateški pravac. Bili smo kristalo jasni u stavu da se sa Rusijom "poslovi ne mogu održavati na uobičajen način" sa Putinovim režimom i agresijom u Ukrajini", naglasio je Borelj.
Na pitanje o slučaju Banjska i njegovom učinku kao posredniku u dijalogu Beograda i Prištine, Borelj je rekao da je sve moglo biti urađeno na drugačiuji način, ali je sve učinjeno da obe strane mogu da prihvate Ohridski sporazum.
"Ovaj proces nije usmeren na priznanje, a ako dođe, ono dolazi na kraju. Važna je normalizacija, ne možete da mešate želje sa realnošću", rekao je Borelj.
Borelj je podsetio da je njegova procena bila da Kosovu treba ukinuti mere, ali odluka je na državama članicama.
Kosovo i Srbija da treba da rešavaju otvorena pitanja u okviru dijaloga i ovo je prilika da zahvalim Miroslavu Lajčaku i njegovom timu na svemu što su uradili u protekolom periodu, dodao je on.
Prema rečima Borelja, ovo je poslednji Paket proširenja ove Komisije, u kojoj je sada devet kandidata i jedan potencijalni kandidat, što sve govoti o EU "kao magnetu".
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenio je da je Evropska komisija postigla značajan napredak u procesu proširenja i da se do kraja mandata naredne Komisije može očekivati proširenje.
Izvor: FoNet

Borelj: Ne možete održavati odnose sa Rusijom i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji

On je na forumu u Barseloni rekao da evropski blok poziva na trenutni prekid vatre na posmatrače Misije mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) i na poštovanje Rezolucije 17017 Saveta bezbednosti UN, kojom se &nbsp;zahteva da libanske oružane snage budu jedina snaga sa oružjem u južnom Libanu, preneo je Rojters. &nbsp;	
UNIFIL je prijavio nekoliko povređenih pripadnika i oštećenja na svojim objektima otkako je Izrael pokrenuo kopnenu ofanzivu u južnom Libanu protiv Hezbolaha krajem septembra nakon, godinu dana međusobnog raketiranje. 	
Izraelske odbrambene snage (IDF) su saopštile da ne gađaju mirovne trupe, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da Hezbolah koristi pripadnike mirovnih snaga kao "ljudski štit" i pozvao ih da se povuku.
Izvor: Tanjug

Žozep Borelj pozvao na trenutni prekid vatre u Libanu

Borelj je rekao u intervjuu za španski javni radio da Orban danas ide u Gruziju "nesumnjivo da bi izrazio svoju podršku vladi Gruzije". 
 
 Na parlamentarnim izborima u Gruziji, održanim u subotu pobedila je vladajuća partija "Gruzijski san", a proevropska opozicija je označila izbore kao - pokradene. 
 
 "Šta god Orban kaže u Gruziji, on ne predstavlja Evropsku uniju", dodao je Borelj. 
 
 Orban, jedini vođa jedne zemlje članice EU koji je ostao blizak Moskvi i jedan od retkih koji je pozitivno reagovao na rezultate izbora u Gruziji čestitajući proruskoj partiji "Gruzijski san" na "ubedljivoj pobedi" na izborima održanim u subotu u toj zemlji, prenosi Frans pres. 
 
 Gruzijska Centralna izborna komisija saopštila je juče, na osnovu gotovo 100 odsto prebrojanih glasova, da je vladajuća stranka "Gruzijski san" osvojila 54,8 odsto glasova na izborima a proevropska opozicija - 37,58 odsto 
 
 Proevropska opozicija u Gruziji pozvala je građane na demonstracije, kako bi se suprotstavili ozvaničenju izbornih rezultata, koje je po njima "pokrala" vladajuća partija. 
 
 Proevropska gruzijska predsednica Salome Zurabišvili je čak rekla da su izbori bili "ruska specijalna operacija". 
 
 Mađarska je početkom jula preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU, ali Borelj je ukazao da predsedavajući nema nadležnosti u spoljnoj politici. 
 
 Borelj se danas nalazi u Barseloni gde učestvuje na sastanku EU za Mediteran, a glavna tema će biti situacija na Bliskom istoku.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Borelj: Orban u poseti Gruziji - ne predstavlja EU

“EU snažno podržava poziv generalnog sekretara UN Antonija Gutereša u vezi sa tim pitanjem i deli zabrinutost da bi taj zakon, ako bude usvojen, imao katastrofalne posledice jer bi sprečio Agenciju UN da nastavi da pruža usluge i zaštitu palestinskim izbeglicama na okupiranoj Zapadnoj obali, uključujući Istočni Jerusalim, kao i u Gazi”, naveo je Borelj u saopštenju objavljenom na sajtu EU.&nbsp;
Kako se dodaje, usvajanje ovog zakona stavilo bi van snage sporazum između Izraela i UNRWA iz 1967, zaustavilo bi sve operacije Agencije u Izraelu i Istočnom Jerusalimu i uništilo bi njene aktivnosti koje spasavaju živote u Gazi.&nbsp;
Kako se navodi, time bi takođe bilo ozbiljno ugroženo pružanje zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih usluga na Zapadnoj obali i bile bi ukinute diplomatske povlastice i imunitet pripadnika UNRWA.&nbsp;
“EU poziva izraelske vlasti da osiguraju da se agenciji UNRWA dozvoli da nastavi vršenje svog ključno važnog posla u skladu sa mandatom koji je usvojila Generalna skupština UN”, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
Kako je naveo Borelj, Agencija UN pruža osnovne usluge milionima ljudi širom regiona, uključujući Liban, Siriju i Jordan, i predstavlja stub regionalne stabilnosti.&nbsp;
“UNRWA takođe igra ključnu ulogu u obezbeđivanju uslova na terenu kako bi se stvorio kredibilan put ka ostvarenju rešenja o dve države”, poručio je on.&nbsp;
Kako se navodi, EU odlučno podržavaju UN i sistem multilateralnog globalnog vladanja zasnovanog na zakonima, a čiji deo je i UNRWA. 	U saopštenju je zaključeno da će EU nastaviti pažljivo da prati akcije UN na osiguranju neutralnosti, jačanja kontrole i &nbsp;nadgledanja operacija Agencije. &nbsp;
Komitet za spoljna pitanja i odbranu izraelskog Kneseta je usvojio dva predloga zakona čiji cilj je okončanje aktivnosti UNRWA u Izraelu, a izraelski parlament &nbsp;treba da odluči o konačnom usvajanju.
Izvor: Tanjug

Borelj: EU duboko zabrinuta zbog izraelskog predloga zakona o blokadi UNRWA

Kako se navodi u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), Borelj je tokom sastanka koji je održan na marginama Generalne skupštine UN, istakao i da proširenje ostaje glavni prioritet za EU.
On je, kako se dodaje, istakao da je Zapadni Balkan sastavni deo budućnosti Evrope i naglasio značaj i snagu odnosa EU i Zapadnog Balkana, a ponovio je da je članstvo u EU na dohvat ruke, pod uslovom da se ključne reforme sprovode sa obnovljenim fokusom.
Sastanak je bio i prilika da se, kako se navodi, "podseti na potrebu rešavanja postojećih bilateralnih sporova".&nbsp;
"Visoki predstavnik Borelj je istakao značaj dobrosusedskih odnosa koji se postižu kroz dijalog i kompromis kao suštinske korake ka integraciji u EU. Lideri moraju da donesu hrabre, strateške odluke da unaprede svoje evropske težnje", saopštio je EEAS.
Borelj i lideri Zapadnog Balkana razgovarali su o važnosti jačanja otpornosti, naglašavajući potrebu za strateškim usklađivanjem sa EU kako bi se očuvala regionalna stabilnost.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">It was a pleasure to host the Western Balkan leaders for our traditional meeting on sidelines of <a href="https://twitter.com/hashtag/UNGA79?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#UNGA79</a> Rising malign influence undermining reform efforts in the region shows that we need to collaborate even more closely Together, we will forge a more secure &amp; prosperous EU. <a href="https://t.co/syQS6fpmbn">https://t.co/syQS6fpmbn</a> <a href="https://t.co/SUFwHfhmNY">pic.twitter.com/SUFwHfhmNY</a>&mdash; Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) <a href="https://twitter.com/JosepBorrellF/status/1839089180627870140?ref_src=twsrc%5Etfw">September 25, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Istovremeno se u saopštenju objašnjava da ovakvo godišnje okupljanje odražava "posvećenost EU našem partnerstvu sa Zapadnim Balkanom - našim budućim državama članicama".&nbsp;
Sastanak služi i kao povod za razmenu mišljenja o pitanjima od zajedničkog interesa, mimo proširenja, o pitanjima globalne bezbednosti i stabilnosti.&nbsp;
U saopštenju se napominje da je diskusija bila usredsređena na hitne geopolitičke izazove, a kako se navodi, "posebno na štetan uticaj ruske agresije na Ukrajinu i napore Kine da proširi svoj ekonomski uticaj".&nbsp;
Pored Vučića, na sastanku su, kako se navodi u saopštenju, učestvovali premijer Albanije Edi Rama, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović, predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova, potpredsednik Vlade Crne Gore za spoljne i evropske poslove Filip Ivanović, kao i predsednica Kosova Vjosa Osmani.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Borelj sa liderima Zapadnog Balkana: Doneti hrabre i strateške odluke radi unapređenja težnji ka EU

"Svet je pogođen mnogim krizama, do te mere da međunarodna pravila nikada nisu bila toliko zanemarena. Međunarodni sistem pravila nikada nije bio tako slabo sproveden i poštovan. Juče je zasijala svetlost nade: usvajanje 'Pakta za budućnost' ukazuje na to da postoji velika potražnja za multilateralizmom. Multilateralizam znači da svi imaju svoj glas, da se svi čuju. Da svet uzima u obzir interese svih, a ne samo velikih sila", rekao je Borelj, preneo je sajt Evropske unije.
On je dodao da "Evropljani imaju posebnu odgovornost prema građanima sveta jer multilateralni sistem, kada funkcioniše, donosi mir i stabilnost".
Kada je reč o ratu u Ukrajini, Borelj je istkaao da je danas održan sastanak o energetskoj situaciji u Ukrajini.
"Situacija je kritična. Putin nastavlja da bombarduje infrastrukturu koja proizvodi struju i energiju za Ukrajince. Gotovo dve trećine kapaciteta za proizvodnju energije je uništeno. Siguran sam da pokušava da oslabi volju ukrajinskog naroda tako što ih gura u hladnoću i mrak tokom zime", istakao je Borelj.
Kada je reč o Bliskom istoku, rekao je da je situacija na granici (Izraela) sa Libanom i u Bejrutu postala "veoma zabrinjavajuća i opasna, sa mnogo civilnih žrtava".
"U ovom trenutku, svedoci smo velikog egzodusa ljudi koji se sele iz južnog Libana na sever. Vazdušni snimci autoputeva u južnom Libanu prikazuju veliku masu, veliki zastoj ljudi koji beže, jer su upozoreni da će izraelske snage bombardovati sve ciljeve povezane s Hezbolahom. S druge strane, više od 100.000 ljudi u Izraelu je već bilo primorano da napusti svoje domove zbog napada Hezbolaha", dodao je Borelj.
Visoki predstavnik EU je rekao da "obe strane nastavljaju borbu, a bombardovanje Bejruta je izazvalo veliki broj civilnih žrtava".
"Rizik od regionalnog širenja sukoba se povećava. Postoji put ka bezbednosti za obe strane, a to je rezolucija Saveta bezbednosti. Jasno je da Hezbolah snosi značajan deo odgovornosti za napade na Izrael, ali ti napadi su nastavak rata u Gazi, koji se širi na ceo region, utičući na Crveno more, Libiju i Zapadnu obalu. Posebno na Zapadnoj obali, gde situacija sve više izlazi iz okvira međunarodnog prava, rezolucija Ujedinjenih nacija i stavova Evropske unije. O tome ćemo razgovarati. Neophodan je prekid vatre da bi se oslobodili taoci, omogućila humanitarna pomoć i započeo politički proces. Ne možemo čekati na prekid vatre, ko zna kada će do toga doći", istakao je Borelj.
Izvor: Tanjug

Borelj: Međunarodna pravila nikada nisu bila ovako zanemarena kao danas

"Moramo da ukinemo ograničenja za upotrebu oružja protiv ruskih vojnih ciljeva, u skladu sa međunarodnim pravom. Oružje koje isporučujemo Ukrajini mora da ima punu upotrebu, a ograničenja moraju da budu ukinuta da bi Ukrajinci mogli da gađaju mesta sa kojih ih Rusija bombarduje. U suprotnom, oružje je beskorisno", rekao je<a href="https://insajder.net/prenosimo/borelj-u-ukrajini-ce-se-odlucivati-o-buducnosti-evropske-bezbednosti"> Borelj</a> novinarima u Briselu uoči sastanka šefova diplomatije i ministara odbrane EU.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/borelj-ne-postoji-drugi-mirovni-plan-za-eu-osim-formule-mira-zelenskog">Borelj</a> je na konferenciji za novinare sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom osudio napade Rusije na civile i civilnu infrastrukturu, prenosi AP.&nbsp;
"Rusija želi da bombarduje evropsku zemlju do potpune kapitulacije", istakao je on. Kuleba je rekao da će pristalice Ukrajine moći samo sebe da krive ako Rusija pobedi.&nbsp;
"Uspeh Rusije zavisi od jedne stvari: od spremnosti partnera da donose smele odluke. Ako se donesu odluke, Ukrajina je uspešna na terenu. Ako ih ne donesu, onda ne krivite Ukrajinu, već krivite sebe", rekao je on.&nbsp;
Kuleba je istakao da Ukrajina samo želi da napadne "legitimne vojne ciljeve" unutar Rusije.&nbsp;
"Ako nam se isporuči dovoljna količina projektila, ako nam bude dozvoljeno da nanesemo udar, značajno ćemo smanjiti kapacitet Rusije da nanese štetu našoj kritičnoj infrastrukturi i poboljšaćemo situaciju naših snaga na terenu", rekao je ukrajinski ministar.&nbsp;
On je pozvao Zapad da ispuni obećanja o brzom slanju vojne podrške Ukrajini.&nbsp;
"Mi plaćamo sva ova kašnjenja, materijalnom štetom i gubitkom života“, rekao je on.&nbsp;
Kuleba je posebno pozvao na brzu isporuku sistema protivvazdušne odbrane Patriot.&nbsp;
On je pozvao "sve zemlje koje su se obavezale da će isporučiti sisteme Patriot pre nekoliko meseci da ih konačno isporuče".&nbsp;
Ukrajina je prošlog meseca saopštila da joj je potrebno 25 sistema protivvazdušne odbrane Patriot da bi u potpunosti odbranila svoj vazdušni prostor i zaštitila zemlju od ruskih raketnih napada.&nbsp;
SAD ograničavaju upotrebu balističkih projektila dugog dometa koje pružaju Ukrajini, a neke članice EU takođe ograničavaju upotrebu svog oružja.&nbsp;
Ukrajina želi da gađa aerodrome i druge vojne objekte unutar Rusije koji se koriste za izvođenje napada na njene oružane snage i civile.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Žozep Borelj