"To je naša država, to su naše granice, to su naši ljudi i to je naša kultura!“, rekao je Milanović sinoć na svečanoj sednici Opštinskog veća u toplicama Sveti Martin u Međumurju.
On je u obraćanju rekao da se u Međumurju živi bezbrižno i mirno.&nbsp;
"To ako sačuvamo, napravili smo sve“ rekao je šef hrvatske države i upozorio da su "vremena u kojima živimo i događaji oko nas užasno komplikovani, i da nikada nisu bili komplikovaniji".
Govoreći o situaciji u svetu, dodao je dao je da se u takvim situacijama „treba povući malo u sebe, baviti se svojim poslom i svojim novcem te gledati kako da se taj novac zasluži”.
„Tu u blizini je granica na Muri preko koje su nama prijateljske, bliske i srodne države i narodi, Slovenci i Mađari. Ali, ono dalje je daleko, Brisel nije glavni hrvatski grad, to nije bio ni Beograd ni Pešta ni Beč, a bili su relativno blizu", rekao je Milanović, saopšteno je iz njegovog kabineta.
&nbsp;Međimurcima je poželeo da što više evropskih fondova „izvuku u svoju korist“. „To nisu fondovi koji će se moći direktno preliti u novac i zaradu. Mi o tome ovde pričamo, o novcu i zaradi između kojeg stoji znak jednakosti sa snagom i nezavisnošću".
To su, rekao je Milanović, lepi novci za projekte koji pomažu da se promeni infrastruktura, ali ne da se direktno više zarađuje jer za to niko ne daje novac.
U tom smislu, dodao je, da su Toplice Sveti Martin, u kojima se održana svečana sednica Opštinskog veća Sveti Martin na Muri, kupila velika nemačka firma. „Ne znam da je neka hrvatska firma kupila neke toplice u Nemačkoj.
"To je odnos sila i moći, snage i interesa, njega treba biti svestan i ne zanositi se grandioznim idejama. Mi moramo izvući maksimum od onoga što Evropa nudi nama, znati gde je naš prostor, koje su naše vrednosti i gledati svoj posao“, zaključio je Milanović, kome u januaru ističe mandat i koji je jedan od kandidata za novog hrvatskog predsednika na izborima koji će biti održani u decembru.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Milanović: Brisel nije glavni grad Hrvatske; To nisu bili ni Beograd, ni Pešta ni Beč

Neretko su se predsednik i premijer Hrvatske čašćavali najprizemnijim uvredama a povod im, takođe neretko, nije ni bio potreban. Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Goran Čular kaže za "Svet i mi" da takav odnos predsednika i premijera, do sada, nije viđen iako, podseća, imaju mnogo sličnosti; dolaze iz sličnih porodica iz vremena socijalizma, obojica su pravnici, obojica su u mlađim danima radili u Ministarstvu spoljnih poslova...&nbsp;
"Ima puno, puno, puno sličnosti koje su sigurno odgovorne &nbsp;za ovaj tip, dakle, njihovih, kako da kažemo, osobnih odnosa i osobnih prepucavanja. Međutim, postoji i nešto drugo. Očito je da je predsednik Milanović od prvog dana na neki način stavio sebi za cilj da prokazuje kod Vlade i premijera Plenkovića i HDZ, da prokazuje stvari koje do tada nisu bile dovoljno jasne, pogotovo u načinu na koji se ta stranka i sam premijer Plenković odnose prema institucijama u Hrvatskoj", kaže za "Svet i mi" profesor Čular.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6lsUmBGj-4g%3Ft%3D969&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Profesor Zagrebačkog univerziteta podseća da je Andrej Plenković dobio treće izbore u nizu iako, formalno gledano, HDZ nije dominantna stranka.
"Ali, to je jedna jako, jako velika dominacija, koja onda rezultira s druge strane time da je HDZ u nekoliko navrata ušao u stvari koje su dosta problematične s pozicije demokratskih institucija i funkcioniranja demokratskih institucija. Tako da mislim da je to jedan od najvažnijih razloga i uzroka njihovog sukoba", smatra prof. FPN-a u Zagrebu Goran Čular.
Izvor: Insajder

Teme

200x200

Uoči predsedničkih izbora u Hrvatskoj, prof. Čular za "Svet i mi": Loš odnos Milanovića i Plenkovića posledica njihove sličnosti (VIDEO)

On je tako u Pafosu na Kipru odgovorio predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću koji je rekao da je samit Ukrajine i jugoistočne Evrope u Dubrovniku bio je šou Aleksandra Vučića koji tamo nije trebalo da bude pozvan.
Plenković je postavio pitanje, da li Milanovićevu "kampanju dezinformisanja" potencijalno finansiraju Rusi, prenela je agencija Hina, a optužio ga je i da želi da svrsta Hrvatsku uz "Rusiju, Belorusiju i Srbiju".
"Niko ko je bio na samitu, osim hrvatskih medija, nije to tako doživeo (kao Vučićev šou) niti je to tako bilo", rekao je hrvatski premijer.
Osvrnuvši se na Milanovićevu izjavu da je Vučić predsednik države koja i dalje ima direktne veze s Moskvom, ne uvodi joj sankcije i ima neki svoj put, Plenković je rekao da je dubrovački skup bio uspešan, kao i njegova završna deklaracija.
"Kad je reč o formulacijama o deklaraciji, one prvi put u ovom formatu pozivaju na važnost zajedničke i sigurnosne politike EU-a kao i na mere, koje EU usvaja. U jeziku EU-a podrazumevaju se i restriktivne mere, što je naziv za sankcije", rekao je Plenković.
„Fantastični, brilijantni, veliki umotvorni savetnici Milanovića i on sam to ne znaju pročitati u deklaraciji“, ocenio je Plenković i dodao da se Vučić usprotivio jedino njegovoj izjavi na početku skupa da je Hrvatska bila žrtva agresije.
"A da se Srbija ne slaže s tim, što svi ostali znaju, to znamo", zaključio je Plenković.
On je rekao da Milanović "lažima dovodi hrvatsku javnost u zabludu", poput tvrdnje da bi se Hrvatska učešćem u NATO-voj misiji uključila u sukob u Ukrajini.&nbsp;
Plenković je ocenio da Rusi "koriste" Milanovića da "širi njihovu propagandu" i dodao da Milanović ne širi svoje tvrdnje jer veruje da je to "korisno i značajno", nego jer vidi u anketama da je javnost zbog njegove "dezinformacijske" kampanje podeljena i da će mu to koristiti na izborima.
Izvor: Beta

Plenković oštro kritikovao Milanovića zbog izjave o Vučiću

Nakon što je pre dva dana Milanović odbio da da prethodnu saglasnost na odluku Vlade o slanju hrvatskih vojnika u misiju podrške Ukrajini i oštre reakcije premijera Andreja Plenkovića i vladajućeg HDZ-a, hrvatski predsednik je na Fejsbuku ponovo poručio:
"Jednostavno, dok sam ja Predsednik Republike i Vrhovni komandant – hrvatski vojnici, podoficiri i oficiri neće učestvovati u aktivnostima koje Hrvatsku guraju u rat".
&nbsp;Poručio je da, radilo se o jednom ili stotinu vojnika, ma gde oni bili - radi se o direktnoj štabnoj podršci zaraćenoj strani koja nije članica NATO-a i to predstavlja izlazak iz okvira nacionalnog interesa Hrvatske.
"Predanost Republike Hrvatske našim saveznicima u NATO-u ogleda se i u činjenici da sam dao saglasnost za povećanje učešća pripadnika OSRH u graničnim zemljama Saveza za gotovo 80 posto, s 300 na 520 pripadnika. Napominjem da Hrvatska ima obavezu da pomaže isključivo saveznicima i to svakodnevno radimo", poručio je Milanović.
&nbsp;Sve ostalo je, kako ističe, uključivanje u rat, što nije i neće dozvoliti.
"Ja odgovaram isključivo hrvatskim ljudima, a ne Vašingtonu i Briselu - tako će i ostati", jasan je Milanović.
Reč je, naime, o misiji NSATU koja ima tri glavna fokusa: nadgledanje obuke ukrajinskih oružanih snaga u objektima za obuku u savezničkim zemljama, pružanje podrške dugoročnom razvoju ukrajinske vojske i podrške Ukrajini kroz planiranje, koordinaciju donacija sa saveznicima i partnerima, prenos materijala za pomoć i popravku opreme.
Sastoji se od oko 700 članova iz država NATO-a, a iz bilo kakvih procesa isključena je Mađarska. Sedište NSATU-a je u Visbadenu, u Nemačkoj, s ključnim logističkim središtima na istočnom krilu saveza.
Plenkovićeva vlada tvrdi da bi uloga hrvatskih oficira bila primarno logistička podrška i koordinacija donacija opreme i sredstava za Ukrajinu i da nije predviđeno slanje hrvatskih vojnika u tu zemlju.Iz Vlade Hrvatske ističu da bi do pet hrvatskih oficira u periodu od 2024. do 2026. boravilo u komandi u Visbadenu.
"Zoran Milanović kontinuirano, već godinama, zastrašuje javnost da je namera učestvovanja u NATO- aktivnostima 'slanje hrvatskih vojnika u Ukrajinu' ili 'uvlačenje Hrvatske u sukob s Rusijom'", saopštila je Vlada.
Iz Banskih dvora poručuju da "Hrvatskoj ne preti nikakvo uvlačenje u rat i Milanović je taj koji takvim potezima nepotrebno izlaže i dodatno izoluje Hrvatsku na međunarodnoj sceni, rušeći njen kredibilitet kao saveznice NATO".
Uprkos nedavanju saglasnosti Milanovića kao vrhovnog komandanta za uključivanje hrvatskih vojnika u aktivnost podrške Ukrajini, Hrvatska može poslati svoje oficire ukoliko to odluči parlament, dvotrećinskom većinu, predviđeno je Ustavom.
Izvor: Tanjug

Milanović: Hrvatski vojnici i oficiri neće učestvovati u aktivnostima koje Hrvatsku guraju u rat

"Ovde je reč o jednom politikantskom pristupu koji mahom ima za cilj ponovnu manipulaciju i bacanje u etar laži. Kao što je (opozicionar Miro) Bulj pitao šaljemo li mi kao Vlada hrvatske vojnike u Ukrajinu, što je naravno besmislica. Tako i ovaj (Milanović) danas ponavlja da on nas štiti od neuvlačenja u nekakav sukob", rekao je Plenković.
Hrvatski premijer tvrdi da Milanović minira spoljnu politiku Vlade.
"Tu nema ničega nego kontinuirano miniranje spoljnopolitičkog stava Vlade o tome da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva", rekao je Plenković sinoć novinarima nakon sednice Predsedništva HDZ-a u Zagrebu.
Ocenjujući da Milanović manipuliše predstavljajući se kao zaštitnik hrvatskog naroda, Plenković kaže:
"Jedna potpuna manipulacija. Odeš na samit, tamo ne govoriš ništa. Onda sada ponovo pojašnjavaš hrvatskom narodu a si navodni zaštitnik od uvlačenja u sukob, a niko ne šalje hrvatske vojnike u Ukrajinu", rekao je Plenković nazivajući Milanovića ponovo "kršiteljem Ustava".
Dodao je da je ovde reč o aktivnosti koja se zove NSATU.&nbsp;
"Kao što smo imali onaj cirkus s njegovim nedavanjem saglasnosti na učešće Hrvatske u EU misiji vojne pomoći Ukrajini, koja jednako kao i ova bila, omeđena da nitko ne ide u Ukrajinu. Ova je aktivnost prihvaćena i usvojena na samitu NATO u Vašingtonu. Hrvatsku je na tom samitu predstavljao Milanović", naveo je Plenković.
Hrvatski predsednik Milanović ponovo je juče odbio da da prethodnu saglasnost za slanje pripadnika OSRH-a u misiju podrške Ukrajini.&nbsp;
"Vlada želi da pošalje pripadnike OSRH u misiju podrške Ukrajini, ali sprovođenje takve odluke u nadležnosti je Predsednika Republike kao Vrhovnog komandanta OSRH i on je u okviru svoje ustavne nadležnosti odlučio da neće dati prethodnu saglasnost na odluku", saopšteno je iz Kabineta Milanovića.
Navedeno je da učešće pripadnika OSRH u takvoj misiji može potencijalno štetno da deluje na nacionalne interese Hrvatske.
U saopštenju iz Kabineta predsednika Milanovića se navodi da je odluka o slanju pripadnika oružanih snaga članica NATO doneta na samitu Alijanse u Vašingtonu, kojem je on prisustvovao, ali se ukazuje da je u pitanju opšta odluka o kojoj svaka zemlja odlučuje posebno.
Nedavanje Milanovićeve prethodne saglasnosti na vladinu odluku o slanju pripadnika OSRH u misiju podrške Ukrajini ne znači da je na to pitanje stavljena tačka. Hrvatska će, uprkos tome, moći da pošalje svoje pripadnike u Ukrajinu, ako o tome odluči parlament dvotrećinskom većinom, predviđa Ustav Hrvatske.
Izvor: Tanjug

Plenković: Milanović kontinuirano minira stav Vlade da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva

U saopštenju pres službe predsednika navodi se da, prema informacijama objavljenim u medijima, Vlada namerava da odloži uvođenje obaveznog vojnog roka.
"I ja sam, kao vrhovni zapovednik, iz medija saznao o toj nameri Vlade, što, ako je tačno, smatram neprimerenim i neozbiljnim, jer se o tako važnom pitanju za odbranu zemlje, hrvatske građane ne može obaveštavati nezvaničnim i neproverenim objavama", ističe Milanović.
On je ponovio da nije konsultovan kada je reč o vraćanju obaveznog vojnog roka ili o njegovom modalitetu, već je jedine relevantne informacije dobio od Glavnog štaba hrvatske vojske.
Zbog toga je premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću, predsedniku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), predložio hitno sazivanje sednice Veća za odbranu.
"Oružane snage ne mogu da budu predmet vaših dnevno-političkih manipulacija i stranačkih interesa, zato očekujem vašu hitnu reakciju i prihvatanje predloga o sazivanju sednice", napisao je Milanović.
On je ponovio da nije protiv vraćanja obaveznog vojnog roka, ali je istakao da je to pitanje za ozbiljnu raspravu u Veću odbrane.
Milanović je naglasio da se o najsloženijim pitanju u području odbrane ne sme pristupati "neozbiljno i neodgovorno, na način da se medijski objavljuje uvođenje vojnog roka, a sada opet medijski objavljuje njegovo odlaganje".
U javnosti se već neko vreme govori o vraćanju obaveznog vojnog roka, a jedan od njegovih najvećih zagovornika je ministar odbrane Ivan Anušić, potpredsednik HDZ.
On je već nekoliko puta najavio vraćanje obaveznog vojnog roka od početka iduće godine koje bi za mladiće starije od 18 godina trajalo dva meseca.
On je, međutim, nedavno rekao da je njegovo ministarstvo spremno da uvođenje obaveznog vojnog roka od 1. januara, ali da se čeka politička odluka. Mediji od tada spekulišu da će uvođenje vojnog roka biti odloženo.
Plenković i Milanović, koji dolaze iz različitih političkih opcija, Plenković iz HDZ, a Milanović iz opozicione Socijaldemokratske partije, već dugo imaju narušene odnose.
Takvi odnosi otežavaju donošenje odluka koje se tiču odbrane, za koju su zaduženi i vlada i predsednik, pa je i ovo pitanje postalo deo kampanje za predstojeće predsedničke izbore krajem godine.
Milanović je najavio da će se kandidovati za novi mandat, dok je vladajući HDZ podržao bivšeg člana te stranke Dragana Primorca, koji je najavio da će biti nezavisni kandidat.
Milanović je više puta optužio vladu da krši Ustav i da pokušava da ga zaobiđe kada je reč o uvođenju vojnog roka. On je poručuo da nema ništa od vraćanja vojnog roka bez razgovora i dogovora s njim kao predsednikom države i vrhovnim komadantom.
Milanović je ranije ocenio da nema potebe da se žuri s odlukom o vraćanju vojnog roka, osim "političke agende, da Dragan Primorac ide na izbore".
U Hrvatskoj je obavezno služenje vojnog roka ukinuto 2008. i od tada se služi samo dobrovoljno, ali i za njega, prema zvaničnim podacima, vlada slabije interesovanje.
Nevladino udruženje Centar za ekonomsko obrazovanje u julu je vladi i Ministarstvu odbrane predalo peticiju protiv vraćanja obaveznog vojnog roka s više od 5.000 potpisa.
Izvor: Beta

Predsednik Hrvatske kritikuje vladu zbog vojnog roka i poziva na hitan sastanak Veća za odbranu

''Radio sam sve i radiću ubuduće da se onemogući bilo kakav angažman hrvatskih vojnika u ratu u Ukrajini na bilo koji način, uključujući i učestvovanje u centrima za obuku. Hoće li neko davati vojnu opremu ukrajinskoj vojsci, to nije moja nadležnost i u to se neću mešati", poručio je Milanović, a prenosi portal Index.hr.
Prethodno je ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić saoštio da će ta zemlja naredne godine izdvojiti 66.6 miliona evra za pomoć Ukrajini.
Izvor: Tanjug

Milanović: Radim sve da se onemogući angažman hrvatskih vojnika u ratu u Ukrajini

"U Hrvatskoj se priča već mesecima o obaveznom vojnom roku, mada hrvatski Ustav za to ostavlja vrlo malo prostora", rekao &nbsp;je Milanović na promociji polaznika vojnih škola Hrvatskog vojnog učilišta "Dr. Franjo Tuđman".
Ministar odbrane Ivan Anušić iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) već je nekoliko puta najavio vraćanje obaveznog vojnog roka za mladiće starije od 18 godina i to od početka iduće godine. On je nedavno izjavio da se detalji još dogovaraju i da se čeka politička procedura.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/milanovic-status-hrvata-u-bih-pitanje-nacionalne-bezbednosti-hrvatske">Milanović</a> je podsetio da je obavezno služenje vojnog roka ukinuto zbog toga što se mali broj opredeljivao za vojničko služenje vojnog roka, a svi su birali civilno služenje.&nbsp;
"Sada kada se dosta o tome govori, treba biti razuman i odgovoran”, dodao je hrvatski predsednik.
On je upitao ima li Hrvatska za to uopšte mogućnosti i ukazao da je to tema za razgovor na najvišem i najodgovornijem državnom nivou.
"I ako možemo, kako? Imamo li dovoljno vojnika, imamo li dovoljno podoficira i gde će ti ljudi otići kada dođu vojnici na nekoliko meseci da se osposobe. To su pitanja na koja treba dati jasne odgovore i onda doneti odluku", naglasio je Milanović koji je juče najavio da će se kandidovati za drugi petogodišnji predsednčki mandat.
On je istakao da se odluka o obaveznom služenju vojnog roka može doneti "samo na najvišim i ustavnim telima koja su za to predviđena, a ne unutar nekakvih debatnih klubova", prenela je u saopštenju njegova pres služba.
Milanović je podsetio da Hrvatska od 2008. godine ima profesionalnu vojsku, uz mali broj onih koji se prijavljuju za dobrovoljno vojno osposobljavanje. Prema njegovim rečima, Hrvatskoj nedostaje oko 2.500 podoficira i između 1.500 i 2.000 vojnika.
On je ocenio da je današnje <a href="https://insajder.net/prenosimo/milanovic-ovako-stravicne-stvari-ne-gledamo-u-ukrajini-iran-da-prizna-izrael-a-izrael-palestinu">vreme najopasnije od Kubanske krize</a> iz 1962. koja je, kako je rekao, trajala 13 dana, a ova traje 23 meseca, aludirajaući na rat u Ukrajini.
Milanović je ponovio da hrvatska vojska i politika moraju da vode računa prvenstveno o hrvatskim interesima i bezbednosti, svesni da su dužni da budu lojalni prema svojim saveznicima i da budu deo tog kluba demokratija.
On je, međutim, dodao da to isto znači "ne biti u poziciji da se odgovara za tuđe odluke i tuđe poteze koji mogu biti dalekosežni i opasni".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Milanović: Hrvatski Ustav ostavlja malo prostora za obavezni vojni rok

"Stalno se skrivamo iza teze da je to vekovna mržnja kojoj i tako nikada nije bilo spasa i nije moglo drugačije da se završi, a istina je potpuno drugačija", rekao je Milanović, prenela je Hina.&nbsp;
On je kazao da je ovo prilika da se zapitamo šta nam danas znače partizani, šta nam znači Sutjeska, Neretva i hiljade mladih ljudi koji su tamo umrli strašnom smrću.
"Šta nam to znači za odnose Hrvata i Srba u našoj zemlji koji se zadnjih stotinu godina nikako ne mogu urediti", upitao je i istakao da su se protiv fašizma zajedno borili Hrvati i Srbi ukazavši i na njihov odnos kroz istoriju.
Milanović je rekao da se priča o 1941. i okupljanju hrabrih ljudi u Brezovici svodi na to da su svi bili Hrvati.
"To je pogrešno, jer oni sebe na taj način nisu videli. Oni su bili borci za slobodu i komunisti. I to je njihova jako važna odrednica, soj ljudi koje mi danas ne možemo da razumemo", istakao je on.
U Spomen parku u šumi Brezovica kod Siska održano je centralno obeležavanje Dana antifašističke borbe u Hrvatskoj na kojem je istaknut značaj Sisačkog partizanskog odreda, koji je kao prva antifašistička jedinica u Hrvatskoj i jugoistočnoj Evropi osnovan na tom mestu 22. juna 1941. godine.
Osnivanje tog odreda pod vođstvom Vlade Janića Cape i Marijana Cvetkovića označava i početak antifašističkog ustanka U Hrvatskoj.
Izvor: Tanjug

Milanović: Hrvate i Srbe nije spajala vekovna mržnja nego saradnja

Milanović je ocenio da po Izbornom zakonu BiH Hrvati u BiH ne mogu birati svog člana Predsedništva, naglasivši da to treba menjati i "vratiti na fabričke postavke".
"Ovo je država Hrvata, Srba i Bošnjaka ili Bošnjaka, Srba i Hrvata. Moraju biti ravnopravni. Moraju imati pravo izbora svojih nacionalnih predstavnika i to je tako. To možda nije idealno, ali je tako", kazao je Milanović - preneo je sarajevski portal Kliks.
On je ocenio da u tom pogledu "HDZ nije napravila apsolutno ništa i neće napraviti".
"Tu ću stati, jer sam u stranoj državi. Domovinski pokret, ako ih želi pritegnuti, može, ali očito ne žele, jer se ne žele baviti pravom državnom politikom i sistemom nacionalne bezbednosti, a odnosi sa BiH i status Hrvata su takođe pitanje nacionalne bezbednosti Hrvatske" - rekao je Milanović.
Ukazao je da time "ne misli na oružje i rat, jer je BiH mirna zemlja".
Predsednik Hrvatske je ocenio da HDZ-ov predlog izmena Izbornog zakona BiH nije prošao i da se to neće ni desiti, dodavši da treba nametnuti temu promene Izbornog zakona BiH da bi se obezbedilo da Hrvati biraju svog člana <a href="https://insajder.net/prenosimo/izetbegovic-milanovic-nastavlja-da-vreda-bosnu-i-hercegovinu-i-bosnjake">Predsedništva BiH</a>.
"Hrvatska je članica NATO-a i EU i to je prostor za pomoć drugima, pa i BiH", naglasio je Milanović.
Milanović je posetu BiH počeo u tuzlanskom prigradskom naselju Husino, gde je pložio venac i zapalio sveću ispred Spomenika 115. brigadi Hrvatskog veća odbrane (HVO) Zrinski, a potom se sastao sa gradonačelnikom Tuzle Zijadom Lugavićem.
Boravak u Tuzli je završio posetom Franjevačkom samostanu, gde se sastao sa gvardijanom Željkom Nikolićem.
Milanović je iz Tuzle otputovao u Brčko, gde će prisustvovati obeležavanju 32. godišnjice osnivanja 108. pešačke brigade HVO-a "Ravne Brčko".
Izvor: Beta

Zoran Milanović