U saopštenju pres službe predsednika navodi se da, prema informacijama objavljenim u medijima, Vlada namerava da odloži uvođenje obaveznog vojnog roka.
"I ja sam, kao vrhovni zapovednik, iz medija saznao o toj nameri Vlade, što, ako je tačno, smatram neprimerenim i neozbiljnim, jer se o tako važnom pitanju za odbranu zemlje, hrvatske građane ne može obaveštavati nezvaničnim i neproverenim objavama", ističe Milanović.
On je ponovio da nije konsultovan kada je reč o vraćanju obaveznog vojnog roka ili o njegovom modalitetu, već je jedine relevantne informacije dobio od Glavnog štaba hrvatske vojske.
Zbog toga je premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću, predsedniku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), predložio hitno sazivanje sednice Veća za odbranu.
"Oružane snage ne mogu da budu predmet vaših dnevno-političkih manipulacija i stranačkih interesa, zato očekujem vašu hitnu reakciju i prihvatanje predloga o sazivanju sednice", napisao je Milanović.
On je ponovio da nije protiv vraćanja obaveznog vojnog roka, ali je istakao da je to pitanje za ozbiljnu raspravu u Veću odbrane.
Milanović je naglasio da se o najsloženijim pitanju u području odbrane ne sme pristupati "neozbiljno i neodgovorno, na način da se medijski objavljuje uvođenje vojnog roka, a sada opet medijski objavljuje njegovo odlaganje".
U javnosti se već neko vreme govori o vraćanju obaveznog vojnog roka, a jedan od njegovih najvećih zagovornika je ministar odbrane Ivan Anušić, potpredsednik HDZ.
On je već nekoliko puta najavio vraćanje obaveznog vojnog roka od početka iduće godine koje bi za mladiće starije od 18 godina trajalo dva meseca.
On je, međutim, nedavno rekao da je njegovo ministarstvo spremno da uvođenje obaveznog vojnog roka od 1. januara, ali da se čeka politička odluka. Mediji od tada spekulišu da će uvođenje vojnog roka biti odloženo.
Plenković i Milanović, koji dolaze iz različitih političkih opcija, Plenković iz HDZ, a Milanović iz opozicione Socijaldemokratske partije, već dugo imaju narušene odnose.
Takvi odnosi otežavaju donošenje odluka koje se tiču odbrane, za koju su zaduženi i vlada i predsednik, pa je i ovo pitanje postalo deo kampanje za predstojeće predsedničke izbore krajem godine.
Milanović je najavio da će se kandidovati za novi mandat, dok je vladajući HDZ podržao bivšeg člana te stranke Dragana Primorca, koji je najavio da će biti nezavisni kandidat.
Milanović je više puta optužio vladu da krši Ustav i da pokušava da ga zaobiđe kada je reč o uvođenju vojnog roka. On je poručuo da nema ništa od vraćanja vojnog roka bez razgovora i dogovora s njim kao predsednikom države i vrhovnim komadantom.
Milanović je ranije ocenio da nema potebe da se žuri s odlukom o vraćanju vojnog roka, osim "političke agende, da Dragan Primorac ide na izbore".
U Hrvatskoj je obavezno služenje vojnog roka ukinuto 2008. i od tada se služi samo dobrovoljno, ali i za njega, prema zvaničnim podacima, vlada slabije interesovanje.
Nevladino udruženje Centar za ekonomsko obrazovanje u julu je vladi i Ministarstvu odbrane predalo peticiju protiv vraćanja obaveznog vojnog roka s više od 5.000 potpisa.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Predsednik Hrvatske kritikuje vladu zbog vojnog roka i poziva na hitan sastanak Veća za odbranu

''Radio sam sve i radiću ubuduće da se onemogući bilo kakav angažman hrvatskih vojnika u ratu u Ukrajini na bilo koji način, uključujući i učestvovanje u centrima za obuku. Hoće li neko davati vojnu opremu ukrajinskoj vojsci, to nije moja nadležnost i u to se neću mešati", poručio je Milanović, a prenosi portal Index.hr.
Prethodno je ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić saoštio da će ta zemlja naredne godine izdvojiti 66.6 miliona evra za pomoć Ukrajini.
Izvor: Tanjug

200x200

Milanović: Radim sve da se onemogući angažman hrvatskih vojnika u ratu u Ukrajini

"U Hrvatskoj se priča već mesecima o obaveznom vojnom roku, mada hrvatski Ustav za to ostavlja vrlo malo prostora", rekao &nbsp;je Milanović na promociji polaznika vojnih škola Hrvatskog vojnog učilišta "Dr. Franjo Tuđman".
Ministar odbrane Ivan Anušić iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) već je nekoliko puta najavio vraćanje obaveznog vojnog roka za mladiće starije od 18 godina i to od početka iduće godine. On je nedavno izjavio da se detalji još dogovaraju i da se čeka politička procedura.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/milanovic-status-hrvata-u-bih-pitanje-nacionalne-bezbednosti-hrvatske">Milanović</a> je podsetio da je obavezno služenje vojnog roka ukinuto zbog toga što se mali broj opredeljivao za vojničko služenje vojnog roka, a svi su birali civilno služenje.&nbsp;
"Sada kada se dosta o tome govori, treba biti razuman i odgovoran”, dodao je hrvatski predsednik.
On je upitao ima li Hrvatska za to uopšte mogućnosti i ukazao da je to tema za razgovor na najvišem i najodgovornijem državnom nivou.
"I ako možemo, kako? Imamo li dovoljno vojnika, imamo li dovoljno podoficira i gde će ti ljudi otići kada dođu vojnici na nekoliko meseci da se osposobe. To su pitanja na koja treba dati jasne odgovore i onda doneti odluku", naglasio je Milanović koji je juče najavio da će se kandidovati za drugi petogodišnji predsednčki mandat.
On je istakao da se odluka o obaveznom služenju vojnog roka može doneti "samo na najvišim i ustavnim telima koja su za to predviđena, a ne unutar nekakvih debatnih klubova", prenela je u saopštenju njegova pres služba.
Milanović je podsetio da Hrvatska od 2008. godine ima profesionalnu vojsku, uz mali broj onih koji se prijavljuju za dobrovoljno vojno osposobljavanje. Prema njegovim rečima, Hrvatskoj nedostaje oko 2.500 podoficira i između 1.500 i 2.000 vojnika.
On je ocenio da je današnje <a href="https://insajder.net/prenosimo/milanovic-ovako-stravicne-stvari-ne-gledamo-u-ukrajini-iran-da-prizna-izrael-a-izrael-palestinu">vreme najopasnije od Kubanske krize</a> iz 1962. koja je, kako je rekao, trajala 13 dana, a ova traje 23 meseca, aludirajaući na rat u Ukrajini.
Milanović je ponovio da hrvatska vojska i politika moraju da vode računa prvenstveno o hrvatskim interesima i bezbednosti, svesni da su dužni da budu lojalni prema svojim saveznicima i da budu deo tog kluba demokratija.
On je, međutim, dodao da to isto znači "ne biti u poziciji da se odgovara za tuđe odluke i tuđe poteze koji mogu biti dalekosežni i opasni".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Milanović: Hrvatski Ustav ostavlja malo prostora za obavezni vojni rok

"Stalno se skrivamo iza teze da je to vekovna mržnja kojoj i tako nikada nije bilo spasa i nije moglo drugačije da se završi, a istina je potpuno drugačija", rekao je Milanović, prenela je Hina.&nbsp;
On je kazao da je ovo prilika da se zapitamo šta nam danas znače partizani, šta nam znači Sutjeska, Neretva i hiljade mladih ljudi koji su tamo umrli strašnom smrću.
"Šta nam to znači za odnose Hrvata i Srba u našoj zemlji koji se zadnjih stotinu godina nikako ne mogu urediti", upitao je i istakao da su se protiv fašizma zajedno borili Hrvati i Srbi ukazavši i na njihov odnos kroz istoriju.
Milanović je rekao da se priča o 1941. i okupljanju hrabrih ljudi u Brezovici svodi na to da su svi bili Hrvati.
"To je pogrešno, jer oni sebe na taj način nisu videli. Oni su bili borci za slobodu i komunisti. I to je njihova jako važna odrednica, soj ljudi koje mi danas ne možemo da razumemo", istakao je on.
U Spomen parku u šumi Brezovica kod Siska održano je centralno obeležavanje Dana antifašističke borbe u Hrvatskoj na kojem je istaknut značaj Sisačkog partizanskog odreda, koji je kao prva antifašistička jedinica u Hrvatskoj i jugoistočnoj Evropi osnovan na tom mestu 22. juna 1941. godine.
Osnivanje tog odreda pod vođstvom Vlade Janića Cape i Marijana Cvetkovića označava i početak antifašističkog ustanka U Hrvatskoj.
Izvor: Tanjug

Milanović: Hrvate i Srbe nije spajala vekovna mržnja nego saradnja

Milanović je ocenio da po Izbornom zakonu BiH Hrvati u BiH ne mogu birati svog člana Predsedništva, naglasivši da to treba menjati i "vratiti na fabričke postavke".
"Ovo je država Hrvata, Srba i Bošnjaka ili Bošnjaka, Srba i Hrvata. Moraju biti ravnopravni. Moraju imati pravo izbora svojih nacionalnih predstavnika i to je tako. To možda nije idealno, ali je tako", kazao je Milanović - preneo je sarajevski portal Kliks.
On je ocenio da u tom pogledu "HDZ nije napravila apsolutno ništa i neće napraviti".
"Tu ću stati, jer sam u stranoj državi. Domovinski pokret, ako ih želi pritegnuti, može, ali očito ne žele, jer se ne žele baviti pravom državnom politikom i sistemom nacionalne bezbednosti, a odnosi sa BiH i status Hrvata su takođe pitanje nacionalne bezbednosti Hrvatske" - rekao je Milanović.
Ukazao je da time "ne misli na oružje i rat, jer je BiH mirna zemlja".
Predsednik Hrvatske je ocenio da HDZ-ov predlog izmena Izbornog zakona BiH nije prošao i da se to neće ni desiti, dodavši da treba nametnuti temu promene Izbornog zakona BiH da bi se obezbedilo da Hrvati biraju svog člana <a href="https://insajder.net/prenosimo/izetbegovic-milanovic-nastavlja-da-vreda-bosnu-i-hercegovinu-i-bosnjake">Predsedništva BiH</a>.
"Hrvatska je članica NATO-a i EU i to je prostor za pomoć drugima, pa i BiH", naglasio je Milanović.
Milanović je posetu BiH počeo u tuzlanskom prigradskom naselju Husino, gde je pložio venac i zapalio sveću ispred Spomenika 115. brigadi Hrvatskog veća odbrane (HVO) Zrinski, a potom se sastao sa gradonačelnikom Tuzle Zijadom Lugavićem.
Boravak u Tuzli je završio posetom Franjevačkom samostanu, gde se sastao sa gvardijanom Željkom Nikolićem.
Milanović je iz Tuzle otputovao u Brčko, gde će prisustvovati obeležavanju 32. godišnjice osnivanja 108. pešačke brigade HVO-a "Ravne Brčko".
Izvor: Beta

Milanović: Status Hrvata u BiH pitanje nacionalne bezbednosti Hrvatske

"Nakon predaje 78 potpisa izabranih poslanika u 11. saziv Hrvatskog sabora, poveren mi je mandat za sastavljanje hrvatske vlade. I u trećem mandatu nastavljamo da radimo za boljitak Hrvatske", objavio je Plenković na mreži X.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Nakon predaje 78 potpisa izabranih zastupnika u 11. saziv Hrvatskog sabora, povjeren mi je mandat za sastavljanje hrvatske Vlade. I u trećem mandatu nastavljamo raditi za boljitak 🇭🇷! <a href="https://t.co/VkdkfE7Lba">pic.twitter.com/VkdkfE7Lba</a>&mdash; Andrej Plenković (@AndrejPlenkovic) <a href="https://twitter.com/AndrejPlenkovic/status/1788851644299383277?ref_src=twsrc%5Etfw">May 10, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Plenković je jutros na Pantovčaku predao predsedniku države potpise potrebne za formiranje vlade u skladu s ustavnom procedurom za davanje mandata. Posle kratkog susreta u kabinetu predsednika države, nije bilo izjava za novinare.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/plenkovic-potvrdio-dogovor-o-formiranju-vecine-i-vlade-domovinskom-pokretu-tri-resora">Vladu Hrvatske formiraće HDZ i Domovinski pokret uz podršku dva poslanika manjinskih stranaka i poslanice Vesne Vučemilović</a>, koja je napustila Suvereniste da bi dala podršku Plenkovićevoj vladi.&nbsp;
Vučemilović je sestra osnivača Domovinskog pokreta, hrvatskog estradnog pevača, Miroslava Škore, koji je nakon nesporazuma u tom pokretu prestao da se bavi visokom politikom.
U novoj hrvatskoj Vladi, za razliku od prethodna dva mandata, <a href="https://insajder.net/teme/pupovac-za-insajder-o-hrvatskoj-vladi-bez-srba-dodatan-problem-i-atak-na-gradanska-i-ustavna-prava-srpskog-naroda">neće biti Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovaca,</a> što je bio izričit zahtev Domovinskog pokreta, Ivana Penave, gradonačelnika Vukovara i bivšeg HDZ-ovca.
Penava je svojevremeno napustio HDZ zbog netrpeljivosti i neslaganja sa Plenkovićem.
HDZ-u i premijeru Plenković je ovo treći mandat na čelu izvršne vlasti.
Današnji susret Milanovića i Plenkovića je treći od aprilskih parlamentarnih izbora. Tokom prethodna dva, na dočeku višenamenskih borbenih aviona Rafala, kupljenih od Francuske i potom na obeležavanju godišnjice vojno policijske akcije Bljesak u Okučanima, Milanović i Plenković nisu se ni pozdravili.
Godinama unazad, od izbora Milanovića za predsednika Hrvatske, na političkoj sceni je tvrda kohabitacija, saradnje gotovo da uopšte nema, a netrpeljivost dvojice državnika sveprisutna je u javnosti.
Izvor: Tanjug, Beta

Plenković dobio mandat za sastavljanje hrvatske Vlade

On je ocenio da je jasno da se izašlo iz ustavnih okvira uloge predsednika, i da su prekršeni ne samo dobra praksa, već i sam Ustav. &nbsp;
"Ja mislim da sve ovo što se dešava s SDP-om proteklih dana i ovo što je uradio Milanović moramo nazvati pravim rečima. Dakle, ovo je nekakav pokušaj mini državnog udara, zloupotreba institucija, potpuno dezavuisanje gospodina Grbina kojeg ja više i ne doživljavam kao da je predsednik SDP-a", rekao je Plenković, prenosi HRT.&nbsp;
Prema njegovim rečima, ceo ovaj narativ je prazna priča i sav taj "primitivizam i kršenje ustava, dezavuisanje cele stranke i tog levog spektra u kratkom roku, da smo sanjali takav scenarij ne bi ga mogli učiniti boljim". 	
"Jedino što dobijamo ovim njihovim performansom je jedna bizarna slika Hrvatske. Oni koji to gledaju pitaju šta se to kod nas događa. Imamo jedan napor koji od Hrvatske u političkom smislu želi da napravi politički cirkus", rekao je premijer. &nbsp;	
Hrvatski predsednik je danas prokomentarisao upozorenje Ustavnog suda da ne sme da bude kandidat na parlamentarnim izborima i kandidat za premijera, kao ni da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način, <a href="https://insajder.net/prenosimo/milanovic-o-upozorenju-ustavnog-suda-ovo-je-svojevrsni-puc-bicu-premijer-na-legalan-nacin">porukom da je reč o svojevrsnom "puču"</a> i najavio da sledi "vrsta svetog rata za opstanak".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/ustavni-sud-ako-milanovic-zeli-da-se-kandiduje-mora-da-podnese-ostavku-na-funkciju-predsednika">Ustavni sud Hrvatske saopštio</a> je da aktuelni predsednik Zoran Milanović kao nestranačka osoba ne sme da bude kandidat za poslanika, niti kandidat za predsednika Vlade, kao ni da na bilo koji način učestvuje u izbornoj kampanji.
Izvor: Tanjug

Plenković o kandidaturi Milanovića: Pokušaj mini državnog udara

I predsednik SDP Peđa Grbin danas je najavio da će se ta stranka uputiti pisani zahtev Ustavnom sudu i da će odluku poštovati. 
 
"Pozivam Ustavni sud da što pre donese odluku da li je ono što ni jednim članom Ustava ili zakona nije zabranjeno, da li je to dopušteno", rekao je Grbin na konferenciji za novinare SDP na kojoj je bio i Milanović, nekadašnji lider te stranke. 
 
Ustavna stručnjakinja Sanja Barić izjavila je za Hrvatsku radioteleviziju da <a href="https://insajder.net/prenosimo/zoran-milanovic-odstupicu-s-mesta-predsednika-posle-pobede-na-parlamentarnim-izborima">Milanović odlukom o kandidaturi na parlamentarnim izborima</a>, 17. aprila, grubo krši Ustav i da, ako želi da se kandiduje, mora prethodno da odstupi s funkcije predsednika države.
Sličan stav iznelo je još nekoliko ustavnih stručnjaka. 
 
Kako se navodi, Ustavni sud može da reaguje i pre nego se predaju kandidacione liste, jer je predviđeno da će reagovati kada utvrdi da učesnici na izborima postupaju protivno Ustavu ili zakonu. 
 
U tom slučaju previđeno je da Ustavni su putem sredstava javnog informisanja obaveštava javnost i po potrebi nadležna tela. 
 
I dok se čeka reakcija Ustavnog suda, predsednik Hrvatske Zoran Milanović ponovo se danas obratio javnosti istakavši da će zaustaviti "hrvatsku tragediju“. 
 
On je rekao da se na prvim izborima kao predsednik države 2020. držao neutralno, da na njih nije izašao, jer je time pokušao da naglasi nezavisnost od dnevnopolitičkog života, kao i da je slično postupio godinu kasnije na lokalnim izborima. 
 
"Okolnosti su se, međutim, promenile, ovo o čemu danas odlučujete i o čemu odlučuju hrvatski ljudi nije bilo moguće u mojoj glavi i mom srcu pre dva meseca", rekao je Milanović u sedištu SDP gde je dočekan ovacijama prisutnih. 
 
On je ponovio da je "slučaj instaliranja jednog probisveta na čelo glavnog državnog hapsitelja u njemu probudio i prkos i tugu i bes i velike instinkte i čoveka i divlje mačke", aludirajući na izbor sudije Ivana Turudića na mesto glavnog državnog tužioca. 
 
Turudićev izbor na predlog vlade premijera Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednica (HDZ) izazvao je podele u hrvatskoj javnosti budući da ga deo stručne javnosti, opozicija i predsednik smatraju neprikladnim i kompromitovanim zbog kontroverznih poznanstava i kontakata s osobama koje su predmet istraga, ali i osobom bliskom HDZ. 
 
"Ne ulazim u svaki sukob bez razmišljanja i znam da u tom sukobu ipak nisam medved i da mogu biti povređen i da mogu povrediti druge ljude. Međutim, ovde skoro da nije bilo izbora", naglasio je Milanović. 
 
On je kazao da su Ustav i zakoni nešto što su SDP i on uvek gradili i poštovali, ali da "protiv sile, klijentele, koterije, klike, kartela, ne mogu ništa". 
 
"Tu sam, uzdam se u građane, u vašu podršku i svih onih koji će nam biti partneri jer ovo je borba za vladu nacionalnog spasa", poručio je Milanović. 
 
On je rekao da je ovo poslednjih sedam i po godina "katastrofalne vlasti koji poprima elemente grčke tragedije" i dodao da sledi "katarza i bez toga nema završetka tragedije". 
 
Posle raspuštanja Sabora, Milanović je juče kao predsednik države raspisao redovne parlamentarne izbore za sredu, 17. aprila, čime je iznenadio javnost, jer se izbori uobičajeno održavaju nedeljom. 
 
Nešto kasnije se neočekivano pojavio na pres konferenciji SDP na kojoj je priredio još veće iznenađenje kada je najavio da će učestvovati na parlamentarnim izborima. SDP ga je predstavio kao nosioca liste u 1. izbornoj jedinici i kandidata te za premijera. 
 
Milanović je najavio da će nastupiti kao nezavisni kandidat i da će s funkcije predsednika odstupiti pošto pobedi na predstojećim parlamentarnim izborima. 
 
Deo stranaka uglavnom levice i centra pozdravilo je Milanovićevu odluku o izlasku na izbore na kojima će se suprotstaviti Andreju Plenkoviću, čiji je bio glavni kritičar sve vreme mandata. 
 
Brojni analitičari u prvim reakcijama istakli su da Milanović preuzima rizik, ali i da daje vetar u leđa opoziciji koja je bila gotovo bez šanse na parlamentarnim izborima. 
 
Milanoviću petogodišnji predsednički mandat ističe početkom 2025. godine a redovni predsednički izbori treba da budu održani krajem ove godine.&nbsp;
Izvor: Beta

Milanovićeva kandidatura izavala niz reakcija, traži se stav Ustavnog suda

Smatra da je Hrvatska mogla da reaguje samo recipročnom merom iste prirode i sadržaja prema diplomati iz Srbije u Zagrebu. 	
"Šta je radio hrvatski diplomata? Pretpostavljam kao i sve hrvatske diplomate – svoj posao“, rekao je Milanović novinarima. 	 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DkKy82A68foo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Na pitanje da li se to dogodilo zbog skorih izbora u Srbiji, Milanović je odgovorio potvrdno. 	
"Ali da, slažem se s vama, u Srbiji su stalno izbori, dobro je dok su izbori“, naveo je Milanović, objavljeno je na internet stranici hrvatskog predsednika.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u ponedeljak, 20. novembra, proglasilo Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara u Ambasadi Hrvatske u Beogradu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/msp-hrvatski-diplomata-proglasen-za-personu-non-grata">za personu non grata</a>.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/savetnik-ambasade-srbije-proglasen-personom-non-grata-u-hrvatskoj">Hrvatska je uzvratila recipročnom merom</a> pa je 21. novembra ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman izjavio da je savetnik ambasade Srbije u Zagrebu Petar Novaković proglašen personom non grata.
Izvor: Tanjug

Zoran Milanović