"Brza pruga kroz Srbiju, kao deo buduće brze železnice od Mađarske do Grčke nalazi se na evropskoj mreži pruga. Kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dan pre puštanja u saobraćaj nove deonice od Novog Sada do Subotice - Mađarska, Srbija, Severna Makedonija i Grčka potpisaće zajedničku deklaraciju o izgradnji brze pruge od Budimpšte do Atine, odnosno Pireja i Patre", rekao je Vesić.
On je podsetio da će nakon puštanja nove deonice, ukupna dužina brze pruge na severu zemlje biti 184 kilometara, te da će se od Beograda do Subotice putovati 70 minuta. Očekuje se da mađarski partneri svoj deo pruge, od granice do Budimpešte, dug 166 kilometara, završe do kraja naredne godine.
"Tada ćemo imati brzu železničku vezu od Beograda do Budimpešte kojom će se stizati za dva sata i 45 minuta", rekao je Vesić.
U skladu sa ugovorom o izgradnji brze pruge Beograd - Niš, duge 230 kilometara, Vlada Srbije donela je uredbu о planu posebne namene kojom se praktično omogućava da radovi počnu već sledeće godine.
Ministar je posebno ukazao da tokom izvođenja radova neće biti zatvaranja saobraćaja, kao što je to bio slučaj prilikom izgradnje brze pruge od Beograda do Novog Sada i do Subotice, jer Srbija ne sme da izgubi kargo saobraćaj zatvaranjem železničke veze ka Bugarskoj.
"Zato će se radovi odvijati u takozvanim prozorima koji u slučaju rekonstrukcije pruge od Niša do Dimitrovgrada znači da 36 sati traju radovi, a 36 sati pruga je otvorena za saobraćaj", naveo je Vesić.
Vesić je rekao i da će do februara biti završena rekonstrukcija pruge Niš - Brestovac čija je dužina 23 kilometara.
"Ostaje nam još 135 kilometara pruge od Brestovca do Preševa. Dogovorili smo sa Vladom Severne Makedonije da zajednički zatražimo finansiranje i da radimo naših 135 kilometara i njihovih oko 50 kilometara do Skoplja. Grci već projektuju prugu od Soluna do Idomenija, na grčko-makedonskoj granici i obnavljaju prugu Solun - Atina. Ostaje da se reši povezivanje od Skoplja do Idomenija i kada se to bude završilo, imaćemo preko 1.638 kilometara dugu prugu od Budimpešte do Patre. To će biti kičma transporta Zapadnog Balkana", pojasnio je ministar.
Dodao je da je Srbija zainteresovana da gradi i deonicu pruge od Niša ka bugarskoj granici. Kazao je da se u Turskoj gradi pruga od Istanbula do bugarske granice uz podršku Evropske unije, kao i da je već urađena pruga od granice do Sofije i da preostaje da se uredi deonica od Sofije do Dragomana, na granici sa Srbijom.
"Ako rešimo to pitanje, i spojimo Niš sa bugarskom granicom imaćemo još jedan izlaz ka Bugarskoj i Turskoj, koja ima 2.500 pruga i koja je železnicom dalje na Istoku spojena sa Irakaom i Kinom. Srbija se nalazi na centralnom mestu železničkog koridora između istoka i zapada i sva roba bi u tom slučaju išla preko Srbije", rekao je Vesić.
On je napomenuo da je zato bila važna i pametna odluka predsednika Vučića o izgradnji brzih pruga, kada niko nije razumeo šta time Srbija dobija i šta konkretno znači za rast BDP-a i životnog standarda građana.
Dodao je da to izgradnja brzih pruga nikako ne znači da će biti zapostavljena izgradnja i obnova regionalnih pruga.&nbsp;
Naveo je da je najvažniji projekat obnova banatske pruge, od Pančeva do Subotice, duga 200 kilometara, koja je praktično paralelna izgrađenoj brzoj pruzi i koja će biti produžena ka Kikindi i rumunskoj granici.&nbsp;
Pored toga biće rekonstruisana pruga Stalać - Kraljevo - Rudnica, sa odvojkom prema Novom Pazaru od Raške, obnovljena pruga Beograd - Sarajevo, izgrađena železnička deonica Valjevo - Loznica, dok se projektuje pruga Beograd - Vršac - rumunska granica.
Ministar je dodao da će se rekonstruisati pruga od Male Krsne i Požarevca prema istoku zemlje, dok se razmatra još jedno železničko povezivanje sa Bugarskom između luka Prahovo i Vidin, uz zajedničku obnovu sa Crnom Gorom - pruge Beograd - Bar.
"Ako pitate predsednika Vučića kao i mene kao nadležnog ministra - železnica je prioritet. Ako pitate i Evropsku komisiju, dobićete isti odgovor, jer je EU donela odluku da do 2030. udvosturči broj obnovljenih koloseka. Doneta je i nova uredba o transevropskim koridorima, kojom su prvi put izjednačene države članice i one koje to još nisu, u smislu pristupa sredstvima. A, EU izdvaja 500 milijardi evra u evropske koridore, od kojih će čak 80 odsto otići na železnicu", zaključio je Vesić.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Deonica brze pruge Novi Sad - Subotica biće puštena u saobraćaj 24. novembra

Kako piše u saopštenju, zbog oštećenja kablova vozovi između stanica Novi Beograd i Zemun saobraćaće smanjenom brzinom, dok kvar na železničkoj infrastrukturi ne bude saniran.
Navodi se da je oštećenje kablova prouzrokovalo probleme u funkcionisanju ukupno osam skretnica na tom delu pruge.
Stručne službe Infrastrukture železnice Srbije su na terenu, kako bi oštećeni kablovi u stanici Novi Beograd bili popravljeni i pruga ponovo osposobljena za redovan saobraćaj vozova.
"Kablovi su presečeni na kraju peronskog dela u stanici i očigledna je bila namera počinilaca ili da iseku i ukradu kablove ili da njihovim oštećenjem ponovo izazovu kašnjenje vozova na brzoj pruzi između Beograda i Novog Sada. Ovo se dogodilo samo nekoliko dana nakon što je Infrastruktura železnice Srbije uspela da sanira posledice krađe kablova na brzoj pruzi kod Stare Pazove", piše u saopštenju.
Dodaje se i da takve krađe i oštećenja železničke infrastrukture, posebno na brzoj pruzi, predstavljaju ugrožavanje javne sigurnosti, i direktno mogu da ugroze bezbednost saobraćaja vozova, a na taj način i ljudske živote.
"Železnička stanica Novi Beograd pokrivena je video nadzorom, slučaj će biti prijavljen Ministarstvu unutrašnjih poslova i verujemo da će počinioci ovog vandalskog dela biti u najkraćem roku otkriveni, privedeni pravdi i adekvatno kažnjeni. Takođe, pozivamo i građane da obaveste državne organe ukoliko tokom noći primete bilo kakva sumnjiva kretanja u blizini pruge, kako bi se ovakva kriminalna dela sprečila", navedeno je u saopštenju.
Infrastruktura železnice Srbije upozorila je i apelovala da se ne krade i ne uništava železnička infrastruktura i imovina, jer se na taj način, osim materijalnih šteta, ugrožava funkcionisanje i bezbednost saobraćaja vozova, što može dovesti do ljudskih žrtava.
Izvor: Beta

Infrastruktura železnice Srbije: Oštećeni kablovi na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad

Vrednost ugovora je 138 miliona evra, od čega će 70 miliona biti izdvojeno za izgradnju nove stanice, a blizu 40 miliona za rekonstrukciju mostovske konstrukcije. 	
Početak radova očekuje se početkom naredne godine, a završetak najkasnije decembra 2026. godine.
Izvor: Tanjug

1800x750

Potpisan ugovor za izgradnju kompleksa železničke stanice na Novom Beogradu

Ovaj dokument potpisali su Ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i vršilac dužnosti direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković.
Kako je rekao Vesić, danas potpisani ugovor znači da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.
"Koliko je to važno za nas, odnosno za infrastrukturu i generalno za ministarstvo, najbolje pokazuje podatak da mi godišnje rehabilitujemo od svojih sredstava oko 100 kilometara pruga i na to trošimo između 20 i 30 miliona evra. Sada ćemo znači samo kroz ovaj ugovor duplirati broj kilometara pruga koje treba da rekonstruišemo", rekao je on.
Ministar je naveo da u Srbiji ima skoro 3.400 kilometara pruga i da je rekonstrukcija neophodna na mnogim kilometrima.
"Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i &nbsp;elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi", rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima, u poslednih nekoliko godina, posebno sedam ili osam, nije se mnogo ulagalo u održavanje postojeće ne samo železničke već i putne i svake druge infrastrukturne mreže, i zato sada imamo situaciju da nas rekonstrukcije koštaju mnogo više nego da smo redovno održavali mrežu.
"Zato pripremamo moderan zakon o održavanju infrastrukture, kakav postoji u nekim zemljama EU, gde ćemo obavezati svakog upravljača, koliko mora novca iz budžeta da izdvaja za održavanje i snimanje stanja infrastrukture. Na taj način ćemo imati tačan pregled stanja i na vreme moći da ulažemo novac u održavanje, što će značiti manje novca za rekonstrukcije", rekao je ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Kako je objasnio, insistiraće se na tome da svako preduzeće odvaja više novca za održavanje infrastrukture, posebno i zbog toga što već ove godine u saobraćaj ulazi i novih 108 kilometara brze pruge, koje je takođe neophodno održavati.
Vesić je podsetio i da je novac iz ugovora danas potpisanog EBRD već bila namenila Srbiji za druge namene, ali da je u oktobru prošle godine u razgovoru sa predstavnicima te banke, koji su, kako je naglasio, razumeli potrebu Srbije i prihvatili da ta sredstva budu preusmerena u hitnu rekonstrukciju postojećih pruga.
"Zahvalan sam EBRD, zahvalan sam infrastrukturi, Ministarstvu finansija i &nbsp;svima koji su dali svoju doprinos da danas dođemo do ovde i da imamo ovih dodatnih 50 miliona evra za rekonstrukciju postojećih pruga", rekao je Vesić.
On je dodao i da će od ovog ugovora korist imati i privreda, jer kako je istakao što su naše pruge bolje, više će se koristiti za kargo saobraćaj koji donosi najveći prihod, a omogućiće i komforniji život ljudima koji žive pokraj pruga, jer će vozovi moći da idu i brže i sigurnije.
Regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli rekao je novinarima da je cilj danas potpisanog ugovora unapređenje, bezbednosti, infrastrukture i železničkog sistema.
"Ovo je jedan važan deo našeg rada. Mi smo u međuvremenu imali 16 projekata u Srbiji u vrednosti od jedne milijarde evra i ovaj posao je takođe deo našeg strateškog fokusa. Vrlo je značajno što će realizacija ovog ugovora u velikoj meri uticati na unapređenje transporta roba u železničkom saobraćaju", rekao je Kolanjeli.
On je naglasio i da je za EBRD pored finansijskog aspekta posla, značajno i unapređenje bezbednosti i uopšte smanjenje svih posledica klimatskih promena sa kojima se u današnje vreme suočavamo.&nbsp;
"Cilj nam je da unapredimo stabilnost sektora i da radimo i da doprinesemo tome da se Srbija približi EU", rekao je Kolanjeli i dodao da je ovo prvi korak u tom pravcu.
Cilj Projekta rehabilitacije i održavanje pruga, za koji je odobreno zaduživanje kod EBRD za Hitnu obnovu železničke infrastrukture Srbije u iznosu do 50 miliona evra, kako je danas navedeno je održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja,
U ciljeve spada i smanjenje rizika od akcidenata, povećanje bezbednosti putničkih i teretnih železničkih usluga, održavanje koloseka, kao i &nbsp;povećanje brzina i propusne moći pruga.
Deonice pruga koje će biti obuhvaćene ovim projektom su u najvećoj meri one na kojima je evidentiran veći broj nezgoda, odnosno iskliznuća kola i to su Ranžirne stanice Beograd "B" i "A" (Resnik i Rakovica), zatim Rasputnice "B", "K" i "K1"(Jajinci), deonica Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd centar-Pančevo-Vršac, kao i Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica, ali i Lapovo-Kraljevo.
Projekat se odnosi i na deonice Ruma-Šabac-Rasputnica Donja Borina-državna granica-(Zvornik Novi), Platičevo-Rasputnica "1"-Rasputnica"3"-Štitar, Smederevo-Mala Krsna, zatim Mala Krsna-Bor-Rasputnica"2"- Vražogrnac, ali i deonice Niš,Crveni Krst-Zaječar-Prahovo -državna granica, Pančevo-Zrenjanin- Kikinda, Subotica-Bogojevo-državna granica,Novi Sad-Odžaci-Bogojevo i Novi Sad, rasputnica Sajlovo-Rimski Šančevi-Orlovat.ž
Istaknuto je i da će projekat sprovesti "Infrastruktura železnice Srbije".
Izvor: Tanjug

Potpisan Ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji sa EBRD

Pruga, kojom će se vozovi kretati brzinom od 200 kilometara na sat, prema ranijim najavama trebalo bi da bude puštena u rad 25. novembra, a putovanje od Beograda do Subotice trajaće sat i 10 minuta.
"Infrastruktura" je u saopštenju navela da će dinamičko testiranje vršiti nemačka kompanija "Dojče Ban Sistemtehnik" (Deutsche Bahn Systemtechnik) koja bi finalni izveštaj sa testiranja trebalo da predstavi najkasnije do 8. novembra.
Dinamička testiranja koloseka, kontaktne mreže i sistema bezbednosti obavljaće se svakodnevno, sa dve do osam test vožnja u toku dana, u oba smera.
Na toj deonici, u test periodu, neće se odvijati drugi železnički saobraćaj, a "Infrastrukutra" upozorava građane da je zabranjeno prisustvo na železničkim stanicama, kolosecima i peronima duž deonice na kojoj se obavlja testiranje.pr
"Nepoštovanjem ovih pravila građani direktno mogu da ugroze sopstveni život, kao i bezbednost železničkog saobraćaja tokom testiranja pruge", piše u saopštenju.
Naveli su i da će duž cele deonice tokom testiranja biti raspoređeno osoblje izvođača radova, konzorcijuma Kineskih železnica i "Infrastrukture", kao i da će biti pojačano prisustvo policije.
Izvor: Beta

Infastruktura železnice: Počinje testiranje brze pruge Novi Sad - Subotica, apel građanima da ne prilaze

Stručne službe ovog preduzeća angažovane su na zameni specifične opreme za brzu prugu koja je ukradena i popravci infrastrukturnih kapaciteta, kako bi brza pruga što pre bila ponovo osposobljena za saobraćaj vozova po redu vožnje. U takvim uslovima, sa ciljem očuvanja bezbednosti železničkog saobraćaja, na ovom delu pruge brzina putničkih vozova je sa 200 km/sat smanjena na svega 40 km/sat ili manje od toga. Zbog toga su u proteklih mesec dana registrovana kašnjenja putničkih vozova na brzoj pruzi, saopštila je Infrastruktura železnice Srbije.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240914110956_ef77c1fecad76697f644e5a88eeac11f18f540b471d769f0ee8c2b70b2f43973.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240914110956_ef77c1fecad76697f644e5a88eeac11f18f540b471d769f0ee8c2b70b2f43973" data-rendition-name="original" width="1800" height="1350" loading="lazy" alt="voz soko kašnjenje"> <figcaption>Voz Soko, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Država Srbija uložila je ogromna finansijska sredstva u izgradnju brze pruge za vozove od 200 km/sat, kao prve u regionu, a u skladu sa potrebama i interesima građana i privrede naše zemlje. Pruga Beograd – Novi Sad u prethodnom periodu dokazala je kvalitet, brzinu, efikasnost i komfor putovanja, a broj prevezenih putnika od 8,9 miliona govori o potrebi i zadovoljstvu putnika, dodaje se. &nbsp; Krađama delova železničke infrastrukture, posebno na brzoj pruzi, osim što se remeti funkcionisanje vozova i red vožnje, može da bude ugrožena i bezbednost saobraćaja. &nbsp; Infrastruktura železnice Srbije zato apeluje na građane da prijave počinioce ove, kao i drugih krađa na železničkoj infrastrukturi, kako bi pomogli da u najkraćem roku budu identifikovani i privedeni pravdi i da bi se na taj način izrekle najveće kazne za počinjeno. Izvor: Tanjug

Vozovi na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad i dalje kasne zbog krađe kablova

Mašinovođa putničkog voza koji je saobraćao kroz Bežanijski tunel, između železničkih stanica Novi Beograd i Zemun, prijavio je <a href="https://insajder.net/prenosimo/zbog-pozara-u-bezanijskom-tunelu-u-prekidu-zeleznicki-saobracaj-izmedu-novog-beograda-i-zemuna">sinoć 21 sat požar u tunelu</a>, saopštile su "Infrastrukture železnice Srbije".&nbsp;
Voz je bezbedno i bez problema prošao kroz Bežanijski tunel. Nakon toga, železnički saobraćaj na deonici Novi Beograd-Zemun je obustavljen, navode "Infrastrukture železnice Srbije". &nbsp;&nbsp;&nbsp;
Na teren su izašle vatrogasne jedinice i stručne službe "Infrastrukture železnice Srbije", koje su ugasile požar. 	Vatra je potpuno ugašena oko 22.30, a vozovi ponovo saobraćaju od 23.18, javlja RTS.&nbsp;
"Infrastruktura železnice Srbije" izvinila se putnicima i korisnicima usluga zbog kašnjenja vozova.
Izvor: Tanjug

Vozovi ponovo saobraćaju posle gašenja požara u Bežanijskom tunelu

Voz je bez problema prosao kroz Bežanijski tunel, saopštile su Infrastrukture Železnice Srbije. 
Na terenu su vatrogasne jedinice, koje rade na gašenju požara. 
To je stvorilo teškoće u funkcionisanju saobraćaja vozova u beogradskom železničkom čvoru, pa čekaju kompozicije u stanicama Beograd Centar, Novi Beograd i Zemun, navodi se u saopštenju.
Izvor: FoNet

Zbog požara u Bežanijskom tunelu u prekidu železnički saobraćaj između Novog Beograda i Zemuna

Hitna pomoć odvezla je povređenog mladića sa mesta nesreće u bolnicu. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Mladić se, kako se navodi, popeo na jedan od vagona i tom prilikom ušao je u strujno kolo iznad pruge i doživeo strujni udar. 	
U saopštenju se podseća da kroz kontaktnu mrežu iznad pruge prolazi struja jačine od 25 hiljada volti i da nije potrebno da se dodirnu strujni vodovi da bi došlo do strujnog udara. &nbsp;	
Dovoljno je da se samo uđe u strujno kolo, koje može biti i par metara udaljeno od kontaktne mreže. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Prosečno godišnje nastrada pet uglavnom mladih osoba od strujnog udara iz kontaktne mreže, najčašće prilikom penjanja na vagone, navodi se u saopštenju. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Infrastruktura železnice Srbije zato ponovo apeluje i upozorava da se ne penje na vagone, da je to najstrože zabranjeno i opasno po život, i da se u stanicama poštuju znakovi upozorenja, jer se takvi slučajevi gotovo po pravilu završavaju tragično.
Izvor: Tanjug

Mladić povređen od strujnog udara u železničkoj stanici Priboj van životne opasnosti

Vesić, koji je juče u Beogradu sa crnogorskom ministarkom saobraćaja Crne Gore Majom Vukićević, potpisao Zajedničko pismo EK o pruzi Beograd - Bar, izrazio je uverenje da će EK prepoznati značaj tog projekta, u okviru opredeljenog Plana rasta za Zapadni Balkan. "Mi smo obnovili deo pruge, od Resnika do Valjeva i ostalo je da se u Srbiji rekonstruiše još 210 kilometara, od Valjeva do Vrbnice, dok Crna Gora treba da obnovi 160 kilometara svog dela. U Srbiji će obnova koštati između 1,5 milijarde i dve milijarde evra što ćemo znati kada se završi tender. U Crnoj Gori ćemo videti kako će to izgledati. Naš dogovor je da se obratimo zajedničkim pismom da se taj projekat stavi u prioritete finansiranja EK", rekao je on za TV Hepi. Ministar je podsetio da je pruga Beograd - Bar naša najvažnija i da je bila jedna od najzahtevnijih pruga za izgradnju u Evropi, budući da se upravo na toj pruzi i danas nalazi najviši železnički most u Evropi. "Juče sam ugostio potpredsednika Vlade Crne Gore zaduženog za infrastrukturu Miluna Zogovića i ministarku saobraćaja Maju Vukićević, koja je inače u Savetu Evrope glasala protiv članstva lažnog Kosova, i pored velikih pritisaka, zbog čega smo joj posebno zahvalni. I dogovorili smo da zajednički izađemo pred EK kako bismo dobili novac za obnovu pruge", rekao je Vesić. On je dodao da je Srbija na sličan način, od EU, zajedno sa Severnom Makedonijom, tražila sredstva za obnovu pruge Brestovac - Skoplje, dok će zajedno sa BiH raditi na obnovi pruge Beograd - Sarajevo.&nbsp; "Trudimo se da ojačamo regionalnu saradnju i da se povezujemo sa susedima", podvukao je ministar. On je precizirao da će pruga Beograd - Bar biti rekonstruisana za brzine najviše do 120 kilometara na sat, ali da će se na nekim deonicama vozovi kretati brzinom od 80 kilometara na sat. Dodao je da je sa crnogorskom koleginicom razgovarao i o drumskom povezivanju dve zemlje. &nbsp;"Mi ćemo do 1. juna završiti deonicu ’Miloša Velikog’ do Požege, a nakon toga krećemo u izgradnju 108 kilometara puta od Požege do Duge poljane. I Crna Gora treba da gradi nastavak auto-puta, i zajednički ćemo nastupiti da nađemo partnera za izgradnju preostalih deonica", rekao je Vesić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240903090928_a6813b04182c66a85054f216f87bf184037ff85b5b295f912b0917190d3cf9b1.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240903090928_a6813b04182c66a85054f216f87bf184037ff85b5b295f912b0917190d3cf9b1" data-rendition-name="original" width="3600" height="2700" loading="lazy" alt="Autoput, radovi"> <figcaption>Radovi na izgradnji auto-puta, foto: Tanjug/Nebojša Raus </figcaption> </figure>  Na konstataciju da je i crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da je putna infrastruktura prioritet njegove vlade, Vesić je napomenuo da sada postoji potpuna saglasnost Vlade Crne Gore da je saobraćajno povezivanje važno za obe zemlje. &nbsp;"Kada bude završen auto-put, moći ćete za manje od četiri sata da stignete do Podgorice. I to, sigurnim putem, sa tri trake, uz mnogo bezbedniju vožnju", zaključio je Vesić. Izvor: Tanjug

Železnica