Lutku Ftalanu ALHEM je obukao u proizvode sa nedozvoljenom koncentracijom ftalata. Među njima su slušalice, kablovi, kozmetičke torbice, ukrasi... Kabanica koju Ftalana nosi ima 500 puta više toksičnih ftalata od dozvoljene granice - čak 50%. Oni dokazano štetno utiču na plodnost, pa i na sam plod tokom trudnoće. Opasni su jer ometaju rad endokrinog sistema. Svakodnevna izloženost ftalatima dokazano utiče i na smanjenje plodnosti muškaraca. Iako zabranjeni Pravilnikom koji ograničava i zabranjuje proizvodnju i stavljanje u promet i korišćenje hemikalija, koncentraciju ftalata u proizvodima na tržištu niko ne sprovodi. Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, tržišna inspekcija Ministarstva trgovine i inspektori Ministarstva za zaštitu životne sredine složne su u jednom – nenadležne su za inspekcijski nadzor koncentracije ftalata u proizvodima široke potrošnje.
"Ono što očekujemo i što je rezultat sada ove naše zagovaračke kampanje i ono što je bio zaključak te naše stručne debate sa nadležnim organima i ministarstvima jeste da se oni među sobom dogovore i da preciziraju nadležnost nad ovom vrlo velikom i važnom grupom, dakle mi govorimo o proizvodima u kojima smo svi svakodnevno izloženi i da sprovedu taj vanredni inspekcijski nadzor“, izjavila je Jasminka Ranđelović, biohemičarka i programska menadžerka u ALHEMU.
A, kad vanredni inspekcijski nadzor jednom krene da se sprovodi, sve toksične proizvode koji sadrže ftalate trebalo bi staviti u tzv. "Nepro“ bazu Ministarstva trgovine, odnosno u sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima u Srbiji. Realnu sliku o količini toksičnih proizvoda od meke plastike na tržištu Srbije nema ni Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut“ jer im privatne laboratorije koje sprovode samostalna istraživanja o njima ne šalju rezultate.&nbsp;
"Za nas su to jednostavno nepostojeći podaci. Iako Zakon o evidencijama i dokumentaciji u zdravstvu jasno definiše da bilo šta što se radi u bilo kojem mediju životne sredine, pa i predmetima opšte upotrebe, bilo koje pravno lice da to izrađuje, piše u zakonu privatno ili državno, mora rezultate da šalje prema Batutu i lokalnim zavodima, to se apsolutno ne dešava i zato prosto apelujem da se shvati da bismo mi mnogo više radili i mnogo bili aktivniji u procenama rizika po zdravlje populacije, da imamo podatke, a nama jednostavno ti podaci nisu dostupni," tvrdi Branislava Matić Savićević, lekar specijalista za javno zdravlje Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut“.
Ftalati nam u organizam ulaze preko hrane, putem prašine i dodirom tj. korišćenjem potrošačkih proizvoda koji sadrže te supstance. Ima ih u predmetima za domaćinstvo, podnim i zidnim oblogama, PVC tapetama, sportskoj opremi i rekvizitima, odeći i obući, školskom priboru, tašnama, igračkama, opremi za bebe.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F07gZMCP_9co&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
ALHEM je Ministarstvu za zaštitu životne sredine pre mesec i po dana predao inicijativu da se i u elektronskoj i električnoj opremi ograniči prisustvo toksičnih ftalata, kako je to urađeno i u zemljama EU, ali do sada nije bilo reakcije na ovaj predlog. U pitanju su kablovi, kompjuterska oprema, slušalice i slični proizvodi široke namene. I, dok nadležni ne reaguju, građanima preostaje da izbegavaju predmete od meke plastike.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Proizvodi od meke plastike sadrže povišen nivo ftalata – toksičnih supstanci štetnih po reproduktivno zdravlje (VIDEO)

Tuberkuloza izaziva preko milion smrtnih slučajeva godišnje i nameće ogromna socioekonomska opterećenja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a precizno i rano otkrivanje tuberkuloze ostaje kritičan i izazovan globalni zdravstveni prioritet, saopštila je SZO.
Pomoćnik generalnog direktora SZO Jukiko Nakatani rekao je da ova prva prekvalifikacija dijagnostičkog testa za tuberkulozu označava kritičnu prekretnicu u naporima SZO da podrži zemlje u povećanju i ubrzanju pristupa visokokvalitetnim testovima za tuberkulozu koji ispunjavaju i preporuke SZO i njene stroge standarde kvaliteta.
''To naglašava važnost takvih revolucionarnih dijagnostičkih alata u rešavanju jedne od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti na svetu'', dodaje on.
Kako se navodi u saopštenju SZO, očekuje se da će pretkvalifikacija SZO za ovaj test obezbediti kvalitet dijagnostičkih testova koji se koriste za poboljšanje pristupa ranoj dijagnozi i lečenju.
Direktor SZO za regulativu i prekvalifikaciju Rožerio Gaspar rekao je da su visokokvalitetni dijagnostički testovi kamen temeljac efikasne nege i prevencije tuberkuloze.
''Prekvalifikacija gradi put za jednak pristup najsavremenijim tehnologijama, osnažujući zemlje da se bave dvostrukim teretom tuberkuloze'', rekao je on.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

SZO odobrila revolucionarni dijagnostički test za tuberkulozu

On kaže da je javnost nedovoljno obaveštena o ovom pitanju, odnosno da nema dovoljno koherentnih informacija o svrsi upostavljanja te platforme i njenim karakteristikama.
"Zadatak Ministarstva prosvete je da informiše roditelje i prosvetne radnike o svemu tome. Ministarstvo se juče oglasilo obaveštenjem da se odlaže puštanje korisničkog portala. To je možda jedna nijansa koja zahteva dodatno objašnjenje, šta se tačno nastavlja da se čini. Iz dopisa (ministarstva) nije jasno koja etapa ovog procesa se privremeno pauzira i da li se od neke druge faze definitivno odustaje. Ja iz ovog dopisa ne vidim da se od bilo čega odustaje, ovaj projekat se ne napušta, ovde se govori o tome da će se druge komunikacijske strategije koristiti da bi se građani ubedili da je ovo korisno. Glavna poruka je da ministarstva u ovom trenutku treba da pruži jedan vrlo jasan odgovor na pitanje šta je do sada od podataka uneto na portal Zdravitas i da li se i dalje neki podaci unose", rekao je Mišljenović. &nbsp;
<h2>Oprečne izjave ministarke prosvete</h2>
Prema njegovim rečima, upitno je i da li postoji zakonska osnova za obradu podataka koju zahteva projekat poput sajta "Zdravitas".
"Ministarstvo kaže da postoji uporište u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za uspostavljanje ovakvog portala, što je delimično tačno. Mi smo i danas od pravnika i vrlo kompetentnih stručnjaka za zaštitu podataka čuli da taj zakon nije u potpunosti usaglašen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Dakle, potrebno je da se do temelja utvrdi da li uopšte postoji pravni osnov da se pribegne ovakvoj vrsti obrade podataka u ovom obimu. S druge strane, potrebno je da se taj zakon usaglasi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, sa načelom tzv. minimizacije - da se obrađuje samo onoliko podataka koliko je potrebno da se ostvari svrha", objašnjava on.
Dodaje da iz Ministarstva prosvete stižu ne baš uvek jasne informacije oko toga šta je svrha uspostavljanje ovakvog portala.
"Ministarka je davala neke oprečne izjave, od toga da je cilj pravovremeno uočavanje i otklanjanje eventualnih nepravilnosti kod dece... A ako je cilj države da izmeni nastavu fizičkog ili neke druge pristupe obrazovnim politikama - za to joj nisu potrebni podaci koji se mogu pripisati bilo kom detetu, već statistički podaci", rekao je on.
<h2>Neophodan dijalog sa prosvetnim radnicima i roditeljima</h2>
Upitan po čemu se razlikuje najavljeno prikupljanje podataka od dosadašnjeg, Mišljenović je objasnio da bi "Zdravitas" prikupljao podatke koji se već prikupljaju na časovima fizičkog, ali se unose u centralizovanu elektronsku bazu.
"To je neka nova vrsta obrade podataka, koja je drugačija od one decentralizovane u samoj školi. Zna se zašto profesor fizičkog prikuplja podatke sa svojih časova, ali ako se svi ti podaci unesu u posebnu, jedinstvenu bazu sve dece od trećeg razreda do kraja srednje škole, onda to dobija jednu potpuno novu svrhu zato što se ti podaci stavljaju na jednu gomilu. Ministarstvo treba da bude vrlo jasno i transparentno u tome na koji način će se ti podaci onda u celosti, na gomili, obrađivati, jer ako je svrha bila da mi možemo, kao roditelji, da dobijemo u elektronskoj formi informacije o svojoj deci - za to nije bilo potrebno stavljati ih sve na gomilu i onda proklamovati ovakve ciljeve kakvi su do sada komunicirani sa javnošću. Dakle, lopta je na terenu ministarstva i oni moraju da budu mnogo jasniji u tome šta žele da postignu i da odgovore na pitanje da li je zaista neophodno da se pravi takva robusna baza sa osetljivim podacima, i to tako što se tender raspiše u maju, ugovor dodeli u junu, a prosvetni radnici i roditelji o tome informišu pet dana pre početka školske godine", naveo je on.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FTGtxb5YrYT0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kaže i da je o svemu potreban dijalog.
"Dijalog je neophodan. Tome treba da prethode i jasno forumilisane informacije i spremnost da se razgovara širom Srbije sa prosvetnim radnicima i roditeljima. Dakle, to je sada jedan potez koji treba da povuče Ministarstvo prosvete", zaključio je Uroš Mišljenović.
Izvor: Insajder

Mišljenović: Javnost nedovoljno obaveštena o Zdravitasu (VIDEO)

Oko 1,25 miliona ljudi umrlo je od tuberkuloze prošle godine, navodi se u novom izveštaju, dodajući da se tuberkuloza verovatno vratila na mesto "najvećeg svetskog ubice" među zaraznim bolestima nakon što ju je zamenio COVID-19 tokom pandemije koronavirusa.
Smrtni slučajevi su skoro duplo veći od broja ljudi koji su podlegli HIV-u 2023. godine.
SZO je rekla da tuberkuloza i dalje najviše pogađa ljude u jugoistočnoj Aziji, Africi i zapadnom Pacifiku.
"Činjenica da tuberkuloza i dalje ubija toliko ljudi je strašna, kada imamo alate da je sprečimo, otkrijemo i lečimo", rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Međutim, broj smrtnih slučajeva od tuberkuloze nastavlja da opada širom sveta, a broj novozaraženih počinje da se stabilizuje.
SZO je navela da je od 400.000 ljudi za koje se procenjuje da imaju tuberkulozu otpornu na lekove prošle godine, manje od polovine dijagnostikovano i lečeno.
Tuberkuloza je uzrokovana bakterijama koje se prenose vazduhom i koje uglavnom pogađaju pluća.
Procenjuje se da otprilike četvrtina svetske populacije ima tuberkulozu, ali samo oko 5-10% njih razvije simptome.
Humanitarna organizacija "Lekari bez granica" dugo je pozivala američku kompaniju Cepheid, koja proizvodi testove za tuberkulozu korišćene u siromašnijim zemljama, da ih učini dostupnim za 5 dolara po testu kako bi se povećala dostupnost.
Ranije ovog meseca, "Lekari bez granica" i 150 globalnih zdravstvenih organizacija poslali su Cepheidu otvoreno pismo pozivajući ih da "daju prioritet životima ljudi" i da hitno pomognu da se testiranje na tuberkulozu proširi širom sveta.
Izvor: Beta
4o mini

SZO: Više od osam miliona ljudi boluje od tuberkuloze

Lončar je rekao novinarima da će se dve operacione sale u okviru te bolnice koristiti kako bi se smanjile liste čekanja.
"Ovde ćemo dodati još televizora, radićemo adaptaciju kako bismo obezbedili najbolje uslove za pacijente. Sada ovu bolnicu moramo da pripremimo za dijalizu, za palijativnu negu i za skidanje lista čekanja, odnosno za operacije. Naši timovi već rade“, poručio je Lončar.
On je za Tanjug, posle obilaska bolnice u Batajnici, poručio da se u toj bolnici ništa nije srušilo, da nije pao plafon i da nema pacova, već da se radi na adaptaciji za nove namene te bolnice.
"Bolnica u Batajnici dobija novu namenu, deo se pretvara u centar za dijalizu za ceo Beograd. Svi ljudi koji u Beogradu idu na dijalizu doći će ovde u najbolje uslove, radi se na adaptaciji prostora da se prilagodi pacijentima za dijalizu", rekao je on.
Jedan deo bolnice biće namenjen pružanju palijativne nege pacijentima, naveo je Lončar, istakavši da postoji veliki problem sa smeštajem tih ljudi jer, kako je rekao, "stariji smo, bolesniji i veće su potrebe".
Kao treće, rekao je da u toj bolnici postoje dve operacione sale, skener i druga dijagnostika, te da će se smanjivati liste čekanja i praviti plan o tome kada tretirati katarakte, kada kolena, kada kukove...
"Iskoristićemo ovaj kapacitet bolnice u Beogradu", poručio je ministar.
Dodao je da je bolnica u Kruševcu, koja je takođe izgrađena za vreme pandemije za potrebe lečenja kovid pacijenata, danas u završnoj fazi provere instalacija i grejanja.
"Tu će biti Zavod za hitnu pomoć, fizikalna medicina takođe se premešta u tu kovid bolnicu, postojaće deo za palijativu, tako da i ta bolnica dobija svoju namenu. Bolnica Mišeluk u Novom Sadu već funkcioniše", rekao je Lončar.
Kada je reč o fabrici vakcina, ministar napominje da je već u postupku nabavka opreme za proizvodnju.
"'Torlak' će za početak proizvoditi dve ili tri vakcine u toj novoj fabrici. Novi deo koji se gradi, a koji košta više desetina miliona evra, baviće se dijagnostikom, bićemo spremni za nove pandemije i sve što se bude dešavalo. Drugi deo proizvodnje seli se u fabriku koja je izgrađena, tako da ne moraju da brinu. I taj deo smo rešili", naveo je on.
Reagujući na objave u pojedinim medijima da je pao plafon u bolnici u Batajnici, te da su pukle cevi i da se, kako je navedeno, "prozori sami otvaraju", ministar zdravlja je poručio da to nije istina.
"Pretpostavljam da i vi verujete svojim očima, a ne onome što smo mogli da pročitamo. Želim da kažem građanima da je istina ovo što vide sada i da je taj snimak iz marta 2023. godine, ne znam ni da li je autentičan. Ovo je istina u koju može da se uveri svako ko želi. Građanima bih poručio da ne nasedaju na provokacije, da provere sve ono što im se plasira i da znaju da će takvih informacija biti sve više, da je neozbiljnim političarima cilj da ruše državni zdravstveni sistem, da uvuku strah kod građana da ne mogu da se leče kako bi oni došli na vlast i državne kase", kazao je Lončar.
Ističe da će se nastaviti sa daljim ulaganjem, borbom za zdravlje građana Srbije, sa preventivom i sa pružanjem pomoći onima kojima je neophodna i koji se nalaze u teškom stanju.
"Mi naše građane nećemo da lažemo, želimo da napravimo ono što je najbolje za njih. Mnogo para se ulaže. Te neistine se čuju od ljudi koji su u prethodnom periodu vodili zdravstveni sistem. Profesor Dragan Delić, koji je bio pomoćnik ministra, predsednik Zdravstvenog saveta, predsednik lekarske komore, direktor Infektivne klinike... Kada pitate koji je rezultat tih funkcija - ne postoji, nula je rezultat i oni sada pričaju priču da se ovde srušilo, da neće preživeti. A kao što vidite, nije se srušilo, izgleda isto, prilagodiće se namenama", kaže on.
Lončar naglašava da se ništa neće srušiti, a da to govore oni koji, kako ističe, "ništa nisu napravili, a znaju kako je rušiti jer su rušili u njihovo vreme".
"Ljudi su ostajali bez posla u njihovo vreme, kada su išli u bolnice prvo su morali u apoteke po flastere, po zavoj, da kupe lek i sve to donesu... Sada isti ti drže predavanja. Oni žele da ruše državu, a to pokušavaju preko državnog zdravstva, jer ne mogu da dođu do predsednika Vučića nikako, pa žele da uvuku strah u građane da ne mogu da se leče, pa tako da ruše Vučića i državu. To je osuđeno na propast, ljudi toliko razumeju i znaju. Mi ćemo se baviti našim poslom, ogromne stvari radimo, nastavićemo da ulažemo u bolnice u celoj Srbiji, da zapošljavamo mlade, da dajemo specijalizacije", poručio je ministar zdravlja.
Izvor: Tanjug

Lončar: Kovid bolnica u Batajnici postaje centar za dijalizu za ceo Beograd

"Ukupno smo imali 1.647 pacijenata, 281 suspektnu promenu, a od toga čak 32 melanoma", rekla je predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije Danica Tiodorović,
Dodala je da je to "izuzetno veliki broj" i što, kako je ocenila, "govori o značaju besplatnih dermoskopskih pregleda".
"Tokom pregleda obavili smo razgovore sa ljudima, da povedu računa o zdravlju, da ne čekaju, promene neće nestati, nego odmah da se jave dermatologu“, kazala je.
Akciju je organizovalo Udruženje dermatovenerologa Srbije uz podršku ministarstva zdravlja i RTS-a.
Izvor: Beta

Dermatalozi Srbije od letos besplatno pregledali 1.647 osoba, otkrili 32 melanoma

Srbija će postati prva zemlja Zapadnog Balkana koja će na taj način dijagnostikovati to oboljenje, rečeno je u četvrtak 17. oktobra na konferenciji za novinare u Klinici za pulmologiju.
Navedeno je da u Srbiji od raka pluća godišnje oboli oko 7.000, a umre više od 5.000 osoba.
Savetnik ministra zdravlja za prevenciju Nebojša Tasić je rekao da je Srbija na drugom mestu u Evropi po broju obolelih i umrlih od raka pluća, ali da te brojke mogu da se promene, jer rak pluća, kao i neke druge bolesti, može biti izlečiv ako se otkrije na vreme.
Dodao je da su skrining i prevencija veoma čvrsto povezani, jer je skrining upravo početak prevencije, a rana dijagnostika je ključ uspeha.
"Brojke su brojke, ali iza tih brojeva se kriju ljudske sudbine i svaka od njih je strašna i zato apelujem na sve građane da se obavezno odazovu skriningu na rak pluća, kao i ostalim skrininzima koji se obavljaju u našoj zemlji", rekao je Tasić.
Po njegovim rečima, mnoge zemlje su ranim skriningom oboljevanje i umiranje od raka pluća snizile za čak 40-50 odsto.
Preporuka je da se na skrinig odazovu prvo viskorizične osobe - stariji od 50 godina i dugogodišnji pušaci, rekao je Tasić i dodao da bi potom trebalo obuhvatiti i sve ostale kategorije.
Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Mihailo Stjepanović izjavio je da za početak, u Klinici za pulmologiju ima optimalnih uslova da se organizuje skrining na rano otkrivanje raka pluća za građane iz Beograda i da će potom, ukoliko zainteresovanost građana bude velika, uključiti i druge klinike.
Kako je naveo, ta klinika ima aparat za skrining - "niskodozni skener" čija je doza zračenja šest puta manja od standardnog skenera.
"Kada krenemo sa skriningom, okupićemo sve direktore domova zdravlja u Beogradu i predočiti im na koji način pacijente mogu da upute na skrining", dodao je on.
Na konferenciji je rečeno i da na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba umre od karcinoma pluća i da statistika pokazuje da se kod više od 70 odsto pacijenata karcinom otkrije u poslednjem stadijumu bolesti, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), Udruženje "Punim Plućima" i Kinika za pulmologiju UKC Srbije zdravlja sproveli su istraživanje informisanosti građana o raku pluća, prevenciji i skriningi u kojem je učestvovalo 600 građana Srbije u riziku koji će i biti obuhvaćeni skriningom, a stariji su od 50 godina i pušači.
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kazao je da rezultati istraživanja pokazuju da građani koji su odgovorili na pitanje o uzroku raka pluća, smatraju da su cigarete najčešći uzrok (64 odsto), 14 odsto ispitanih navodi zagađenje, a po devet odsto ispitanih ističe stres i nasledni faktor.
Više od polovine pušača starijih od 50 godina je pokušalo da ostavi pušenje, a među njima 46 odsto tri ili više puta.
Najčešće navedeni razlozi zašto nisu prestali da puše su osećaj koji pruža nikotin i ritual paljenja cigarete i povlačenja dima, pokazalo je istraživanje.
Klačar je naveo i da prema istraživanju mali procenat građana zna kako se sprovodi skrining pluća, te da je samo tri odsto građana reklo da je u pitanju niskodozni skener.
"Većina je podržala uvođenje organizovanog skrininga - 41 odsto reklo je da bi bezuslovno podržalo, 29 odsto ako bi se dobio poziv da se dođe u zakazano vreme, a 20 odsto građana ako bi ih uputio lekar", dodao je on.
Na skrining pluća bi se odazvao nešto manji procenat građana nego onih koji podržavaju njegovo uvođenje: 28 odsto bi bezuslovno došlo na skrining, 31 odsto ako bi dobili poziv sa zakazanim vremenom i 23 odsto građana ako ih na skrining uputi lekar.
Izvor: Beta

Srbija od novembra uvodi skrining za rano otkrivanje raka pluća

Lapčevićeva je navela za Tanjug da od 1,8 miliona, oko sto hiljada boluje od artritisa, autoimune upale zglobova i istakla da artritis najčešće pogađa mlađu populaciju, najčešće između 15 i 50. godine i to češće žene.&nbsp;
"Kod reumatoidnog artritisa četiri žene, jedan muškarac. Jedino kod ankilozirajućeg spondilitisa na četiri muškarca ide jedna žena, a kod sistemskog eritemskog lupusa na devet žena ide jedan muškarac", ukazala je ona.&nbsp;
Poručila je da je rana dijagnostika veoma važna, kako za građane da prepoznaju prve znake bolesti, tako i za izabrane lekare.&nbsp;
"Kada im se građani obrate sa svojim tegobama, da prepoznaju da se radi o artritisu, da pacijente hitno upute kod reumatologa i to prioritetnim uputom - bez zakazivanja", istakla je Lapčevićeva i dodala da u ovom slučaju ne sme da se gubi vreme.&nbsp;
Objašnjavajući da je osnovna karakteristika svih reumatskih bolesti bol, istakla je da je kod degenerativnih reumatskih bolesti, kao što su koksartroza, gonartroza, spondiloza, bol prisutan u pokretu, dok je kod artritisa u miru.&nbsp;
"Tokom spavanja budi ih bol iz sna. Ujutru je najtipičniji bol kod artritisa, to je veoma jak, nepodnošljiv, specifičan i praćen jutarnjom ukočenošću", navela je ona dodajući da ta ukočenost traje pola sata, sat, a nekada i čitavo prepodne.&nbsp;
Za razliku od degenerativnih, gde jutarnja ukočenost traje do 10 minuta, kod artritisa traje i satima navodeći da su to dva kardinalna znaka koja upućuju da se radi o artitisu.&nbsp;
Lapčevićeva je napomenula da se artritis ne nasleđuje direktno, već se predispozicija za ovu bolest nasleđuje, a da li će pacijent da oboli, zavisi od faktora rizika.&nbsp;
"Pre svega, ženski pol, infekcije, virusne, bakterijske, parazitarne, stresovi, akutni, hronični. Zatim, preterana fizička i psihička opterećenost građana, znači jako je važno odmeriti se. I jedini od tih faktora koji je promenljiv, a koji je vrlo bitan, je pušenje cigareta", objasnila je ona.&nbsp;
Prema njenim rečima, dokazano je da pušači češće oboljevaju od ove bolesti ako u porodici imaju obolele od artritisa, kao i da je njihovo lečenje mnogo teže.&nbsp;
Ponovila je da se bolest najčešće javlja između 15 i 50. godine, ali da se bolest može javiti i u prvoj godini života.&nbsp;
“Imamo u udruženju pacijente koji boluju od prve, druge godine, treće svog života, ali pubertet je rizičan. Mladi najčešće imaju tegobe sa zglobovima kolena. I roditelji, kada osete da deca štede koleno, treba prvo da isključe artritis. Izabrani pedijatar je taj koji to treba da prepozna, a za odrasle, to je specijalista opšte medicine i izabrani lekar", napomenula je Lapčevićeva.&nbsp;
Dodala je i da se stomatolozi i ginekolozi u svojoj praksi susreću sa faktorima rizika, kao i početnim simptomima bolesti, kao i da neretko oftalmolozi postavljaju dijagnozu, jer se na oku događaju promene koje oni mogu da uoče.&nbsp;
Kada se deca razbole, to je stres, kako za njih, tako i za roditelje i savetuje ih da svoje strahove ne prenose deci, da nemaju prevelike zahteve, da ih ne opterete, ne teraju da nešto rade ukoliko ne mogu, već da ih podrže, kao i da aktivno učestvuju u njihovim daljem lečenju.&nbsp;
Objasnila je da kada pedijatar posumnja na artritis, pacijenta šalje kod reumatologa pedijatra koji postavlja konačnu dijagnozu i započinje specifično lečenje.
Izvor: Tanjug

Predsednica Udruženja obolelih: Svaki četvrti građanin Srbije boluje od neke reumatske bolesti

Ateroskleroza je oštećenje krvnog suda koji dovodi do postepenog sužavanja, zatvaranja u određenim arterijama, infarkta i šloga, počinje u dečjem dobu, a prvi simptomi se mogu primetiti već u dvadesetim godinama, kaže Tasić i dodaje da je zato važno podići svest o ovoj hroničnoj bolesti i dodatnim faktorima rizika, što će Ministarstvo i činiti putem Karavana zdravlja.
&nbsp;"Imamo gomilu virusa koji izazivaju razna oštećenje srca, tu su koksaki, adeno, kovid. Znači, život, faktori rizika, sve to zajedno dovode do ozbiljnog oštećenja kardiovaskularnog zdravlja i zdravlja u celini", objasio je Tasić.
Na konferenciji za medije posvećene kardiovaskularnim bolestima u svetu i Srbiji i potrebi za preventivnim pregledima, Tasić je najavio da će ministarstvo u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i Institutom za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" preuzeti aktivnu ulogu u edukaciji zdravstvenih radnika, ali i građana o važnosti prevencije i faktorima rizika.
Kardiolozi su usvojili termin "naizgled zdrava osoba" što znači da osoba nema nikakve simptome, dobrog je opšteg stanja, ali, kako su rekli na današnjoj konferenciji, takve osobe su "tempirane bombe".
Naizgled zdrave osobe biće u fokusu Karavana zdravlja koji počinje sledećeg vikenda, najvaljeno je danas.
"Obilazićemo sve građane Srbije sa ciljem da očuvamo zdravlje i, naravno, identifikujemo visokorizične stanovnike i pokrenemo aktivni program diagnostike i lečenja u ranem fazi karbiovaskularnih obaljenja" kaže Tasić i dodaje da ističe da je muškarci u ranom odraslom dobu (30 do 45 godina) spadaju u najrizičniju grupu", istakao je Tasić.
Dragan Simić, kardiolog i predsednik Udruženja kardiologa Srbije istakao je danas da su muškarci u većem riziku tokom u ranom odraslom dobu, dok žene od kardiovaskuarnih bolesti oboljevaju nakon perioda menopaze.
Simić ističe da žene imaju specifične oblike koronarnih bolesti, što dovodi do toga da zbog aitpične manifestacije bolesti, lekari ne prepoznaju problem.
"Žensko srce je jedno od najaktuelnijih tema u kardiologiji. Žene definitivno ređe dobijaju infarkte, ali je prognoza kada ga dobiju mnogo lošija i veća smrtost nego kod muškaraca", kaže Simić.
Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović istakla je da prema podacima iz 2023. godine od moždanog udara na godišnjem nivou u Srbiji premine 8.175 lica, dok od srčanog udara premine 4.070 lica.
Govoreći o predstojećoj sezoni gripa, Jovanović je istakla da su dostupne dve vakcine i da su one bezbedne za kardiovaskularne bolesnike.
"Četvorovalentne vakcine preporučujemo svim licima starijim od šest meseci, naročito onima koji boluju od plućnih i kardiovaskularnih bolesti", objasnila je Jovanović.
Izvor: Tanjug

U Srbiji godišnje od kardiovaskularnih bolesti umre skoro 60.000 ljudi

Ministarstvo je saopštilo da pravo na preventivne preglede kod stomatologa imaju trudnice i porodilje, deca i mladi do 18 godina, studenti do 26 godina, kao i stariji od 65 godina.
Od 8.00 do 17.00 sati biće otvorene stomatološke službe svih domova zdravlja, zavoda za zaštitu studenata i stomatološke klinike.
Kako je najavljeno iz ministarstva, građanima će biti obavljen stomatološki pregled, a po potrebi i intervencije, odnosno popravka, vađenje ili lečenje zuba.
Izvor: Beta

Zdravlje