<p>Vlada je usvojila Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju, koji predstavlja korak dalje i u harmonizaciji sa propisima Evropske unije, odnosno novim regulatornim okvirom u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga.&nbsp;</p>
<p>Predloženim izmenama r<a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/ministarstvo-nakon-primedbi-na-novi-zakon-o-igrama-na-srecu-odredba-o-izdvajanju-za-humanitarne-organizacije-i-udruzenja-bice-deo-propisa">estriktivnije je uređeno oglašavanja igara na sreću</a>, s obzirom na rastući trend potrošnje u ovom segmentu i potrebom da se zaštite najosetljivije kategorije stanovništva, saopštila je Vlada Srbije.&nbsp;</p>
<p>U cilju intenzivnije borbe protiv pušenja, pravila oglašavanja su proširena pored duvanskih i na srodne proizvode.&nbsp;</p>
<p>"Rešenja u Zakonu bilo je potrebno uskladiti sa kontinuiranim razvojem ovog tržišta i u skladu sa novim načinima oglašavanja", kaže se u saopštenju Vlade.&nbsp;</p>
<h2>Osniva se Muzej ćirilice u Rači kod Bajine Bašte</h2>
<p>Na današnjoj sednici usvojena je i Odluka o osnivanju Muzeja ćirilice u Rači kod Bajine Bašte, koji će značajno doprineti očuvanju, promociji i proučavanju <a href="https://www.insajder.net/teme/borba-dva-pisma-cirilica-i-ili-latinica-video">ćiriličkog pisma</a>, kao jednog od osnovnih elemenata nacionalnog identiteta.&nbsp;</p>
<p>Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, planirano je da se u Muzeju ćirilice, koji će se nalaziti u zgradi nekadašnje škole u Rači, predstave istorijat, razvoj, lepota i praktičnost srpskog pisma, kao i dometi i značaj Račanske književne i prepisivačke škole.&nbsp;</p>
<p>Budućim posetiocima ovog muzeja će tokom obilaska postavke na raspolaganju biti savremene tehnologije.&nbsp;</p>
<p>"Osnivanjem ove ustanove kulture ispunjavaju se uslovi za sprovođenje mera neophodnih za zaštitu i očuvanje ćiriličkog pisma kao matičnog pisma, kao i za jačanje svesti o značaju njegovog korišćenja", ističe se u saopštenju.</p>
<h2>Izmene Odluke o najvišim cenama lekova, 60 novih lekova na recept</h2>
<p>Vlada je donela i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o najvišim cenama <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/savremeni-lekovi-za-karcinom-dojke-dostupni-od-juna-pacijentkinjama-u-srbiji">lekova za upotrebu u humanoj medicini</a>, kojom se stvaraju uslovi da se na tržište Srbije pusti u promet 60 novih lekova koji se izdaju na recept.&nbsp;</p>
<p>Za te lekove dobijena je dozvola Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije za stavljanje u promet, saopšteno je iz vlade.&nbsp;</p>
<p>Donošenjem ove odluke povećaće se konkurencija lekova, ukupna ponuda i snabdevenost tržišta.</p>
<p>Izvor: Tanjug</p>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vlada usvojila niz akata: Izmene Zakona o oglašavanju, novi lekovi na listi, osniva se Muzej ćirilice

<p>Nova zaduženja države iz evropskih fondova, međunarodnih finansijskih institucija, ali i domaćih poslovnih banaka i to za zelenu energiju, modernizaciju železnice, projekte podsticanja preduzetništvu, izgradnju puteva, kao i nove garancije iz budžeta za nove kredite Srbijagasa, Elektroprivrede Srbije - tačke su redovnog zasedanja Skupštine na koje se ovih dana manje obraća pažnja.&nbsp;</p>
<p>Čitava ekonomska politika zemlje se zasniva na visokom zaduživanju, a bez obzira što je reč o infrastrukturnim projektima, pitanje je kakav će oni imati dugoročni efekat na ukupne prihode države. &nbsp;</p>
<p>„Oni sada pumpaju BDP, donose neke prihode budžetu. Država se kocka, mi nemamo ekonomsku politiku, istovremeno investitori napuštaju Srbiju i vrlo lako može da nam se desi ako ova priča potraje - vlast sada ulaže sve na crveno ili crno, može da se desi da za dve godine kriza prođe pa da one izađu iz te krize kao pobednici, a može da se desi i da sve to potraje i da svi potonemo zajedno sa njima, sa visokim kreditima, visokim kamatnim stopama, a sa BDP koji bude počeo u jednom trenutku de facto da stagnira“, ocenjuje za Insajder profesor Fakulteta FEFA Goran Radosavljević.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DR4s4JYNvmas&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Umesto kod međunarodnih finansijskih institucija koje za infrastrukturne projekte daju zajmove najisplativije državi, država je pre više godina počela da se zadužuje i kod stranih banaka. Ti krediti su manje povoljni. Među najzastupljenijima su bili krediti uzeti od kineskih banaka. Nova praksa države je zaduživanje kod domaćih poslovnih banaka, čiji krediti su najnepovoljniji.</p>
<p>„Zaduživanje za infrastrukturne projekte kod domaćih poslovnih banaka je bukvalno „last resort“. Znači, kao da ste otišli kod zelaša i našli i zadužili ste se, to je taj nivo kamata u odnosu na kamate koje daju međunarodne finansijske institucije“, kaže Radosavljević za Insader.</p>
<p>Na dnevnom redu skupštinskog zasedanja koje je danas počelo od 62 predloga zakona, čak 15 predloga se odnosi na razne zajmove.&nbsp;</p>
<p>Država uzima direktne kredite za infrastrukturne i razvojne projekte na iznos od 684,8 miliona evra. Samo od poslovnih banaka država planira da uzme direktne kredite vredne 170,8 milion evra. I, to nije jedino potencijalno zaduženje države.&nbsp;</p>
<p>Na ime garancija za infrastrukturne kredite javnih preduzeća država će, ako predlozi zakona budu usvojeni, morati da garantuje iz budžeta sa 358 miliona evra za javna i državna preduzeća. Od tog iznosa 171 milion evra su krediti javnih preduzeća kod domaćih poslovnih banaka.&nbsp;</p>
<p>Samo na dnevnom redu skupštinskog zasedanja koje je danas počelo novi potencijalni dug države od milijardu i 42 miliona evra.&nbsp;</p>
<p>Postoji realna bojazan da bi kredite za koje država garantuje iz budžeta javnim preduzećima mogli ponovo da vraćaju svi građani, ako primera radi Srbijagas i EPS ne budu mogli da ih vraćaju sami iz svog poslovanja, što je ne tako davno bio slučaj.&nbsp;</p>
<p>Novinarka Radoslavka Žigić Despotović</p>

Teme

Redovno skupštinsko zasedanje: Nova zaduženja države pala u drugi plan (VIDEO)

Zakoni

Vlada usvojila niz akata: Izmene Zakona o oglašavanju, novi lekovi na listi, osniva se Muzej ćirilice

Redovno skupštinsko zasedanje: Nova zaduženja države pala u drugi plan (VIDEO)