Ranije ove nedelje, platforma X u vlasništvu milijardera Ilona Maska obavestila je sud da je izvršila nalog da prestane sa širenjem dezinformacija, zatraživši da joj bude ukinuta zabrana rada, prenosi Rojters.
Sudija Aleksandre de Moraes na to je odgovorio presudom prema kojoj platforma X i njen pravni zastupnik u Brazilu ipak moraju da pristanu da plate novčanu kaznu od 3,4 miliona dolara koju je sud ranije odredio.
On je takođe zatražio plaćanje kazne od 1,8 miliona dolara zbog toga što je prošle nedelje tokom kratkog perioda mreža X ponovo bila dostupna za neke korisnike u Brazilu.
Ova platforma je od kraja avgusta suspendovana u Brazilu, jednom od svojih najvećih tržišta, nakon što nije ispoštovala nalog suda da ograniči govor mržnje i imenuje lokalnog pravnog predstavnika, kako nalaže brazilski zakon.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Brazilski sud odredio da mreža X plati novčanu kaznu kako bi nastavila rad u zemlji

Predstavnici tri države konstatovali su da su u kompanije “Meta” i “X” započele obradu podataka o ličnosti u svrhu <a href="https://insajder.net/prenosimo/eu-sad-i-velika-britanija-potpisale-prvi-medunarodni-sporazum-o-vestackoj-inteligenciji">razvoja veštačke inteligencije</a> bez prethodnog obaveštavanja korisnika njihovih usluga u državama Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije. “Ove kompanije nisu odredile svog predstavnika za obradu podataka o ličnosti u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U cilju ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti građana predstavnici nezavisnih nadzornih organa sve tri države saglasni su da zajednički nastupaju prema navedenim kompanijama te da u tom cilju koordiniraju sve aktivnosti koje preduzimaju u ovim slučajevima. Ova inicijativa će biti otvorena za sve druge nezavisne nadzorne organe Zapadnog Balkana i zemlje Istočnog partnerstva”, naovdi se u zajedničkom <a href="https://www.poverenik.rs/sr/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0/4249-%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82.html">saopštenju</a>.&nbsp; Predstavnici sva tri nezavisna nadzorna organa će se zajednički obratiti Evropskom odboru za zaštitu podataka (EDPB) i Komisiji za zaštitu ličnih podataka Republike Irske (Data Protection Commission) kao nadležnim organima za postupanje prema ovim kompanijama u Evropskoj uniji. Na ovom sastanku, Srbiju su predstavljali poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije Milan Marinović i zamenica poverenika &nbsp;Sanja Unković.&nbsp; <h2>Slike, komentari i prepiske na "izvolite"&nbsp;</h2> Objave, komentari, video klipovi, fotografije i lični podaci koji se javno dele preko Fejsbuka i Instagrama mogu postati materijal za treniranje veštačke inteligencije koju razvija ova američka kompanija. Sve je prošlo bez najave i objašnjenja, a milioni korisnika na Zapadnom Balkanu nisu ni obavešteni o novoj Metinoj „politici privatnosti“, koja je objavljena 26. juna. Bojan Perkov , istraživač u SHARE fondaciji kaže za Insajder da korisnici ovih mreža na Zapadnom Balkanu nisu upoznati sa izmenom politike privatnosti, dok su državljani Evropske unije prilikom prijavljivanja na platforme dobili upozorenje da se politika menja, pa potom i opciju da podatke povuku iz planiranog treninga veštačke inteligencije. “Ova promena politike nije u skladu sa domaćim zakonodavstvom. &nbsp;Po Zakonu o zaštiti podataka ličnosti, građani treba da daju izričit pristanak na takvu vrstu obrade podataka. Ako im je pristanak iznuđen na bilo koji način, on nije validan. Svaki građanin mora da bude jasno informisan na šta pristaje i da može isto tako da lako povuče taj pristanak isto kao što je bilo lako da ga odobre”, za Insajder objašnjava Perkov.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230830080848_2fea5042ec86c9f3231d912159497e07953b103c1cd6b35b7a9f6920a8e2a0ff.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230830080848_2fea5042ec86c9f3231d912159497e07953b103c1cd6b35b7a9f6920a8e2a0ff" data-rendition-name="original" width="3255" height="2170" loading="lazy" alt="X, Iks, Tviter, Mask"> <figcaption>Logo X Foto: Tanjug/AP Photo/Noah Berger</figcaption> </figure>  Prema njegovim rečima, u slučaju zemalja Zapadnog Balkana, nije bilo ni opcije da se traži neki konkretan pristanak. Kada je reč o platformi “X”, korisnici su slučajno otkrili da su označeni. Preko računara su mogli da zaštite svoju privatnost, dok im preko mobilnog telefona nije omogućena ta opcija.&nbsp; Perkov ukazuje na to da ove velike kompanije nemaju lokalno pristustvo u državama Zapadnog Balkana, a s obzirom na tu činjenicu, jako je teško da naši državni organi prema njima izvrše bilo kakvu zakonodavnu odluku.&nbsp; “I zbog toga nadzorni organi tri države traže pomoć EU, jer tamo postoje &nbsp;mehanizmi koji su razvijeni, kroz opštu uredbu o zaštiti podataka ličnosti ili GDPR-u. Naši standardi, odnosno naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je modelovan prema GDPR-u i u suštini sadrži sve iste principe i suštinski daje ista prava građanima. O ovom slučaju, mi smo u poziciji da ne možemo, zato što nismo članici EU, da ostvarimo ista prava kao građani EU, gde su ove kompanije bile mnogo više voljne da ispune te zakonske odredbe”, objašnjava Perkov. Prekov upozorava da se svaka društvena mreža kojoj korisnici daju određenu količinu podataka o privatnom životu, ko su kontakti, prijatelji, poznanici, sada nalazi u bazi za istraživanje.&nbsp; “Društvene mreže korisnici doživljavaju kao svet koji je lepši za druženje, a kompanije kao mesto iz svojih biznis planova, odnosno mesto za obezbeđivanje profita, putem oglasa. Dok je takav biznis model i dok proizvodi takve posledice, jednostavno građanima će biti ugrožavana privatnost", dodaje sagovornik Insajdera.&nbsp; <h2>Šta donosi nova politika velikih kompanija</h2> Kompanija Meta krajem jula je korisnike u EU obavestila da je pokrenula nove usluge – a to je mogućnost kreiranja teksta, zvuka, slika i video zapisa putem veštačke inteligencije. Meta prikuplja javno objavljene sadržaje koje korisnici dele kroz platforme kompanije, tako da će se nova usluga koju pruža kroz razvoj veštačke inteligencije nadovezati uz ovu praksu. Korisnicima u EU je ponuđeno da prihvate nove uslove, koji im je predstavljen kroz dokument “Politika privatnosti”.&nbsp; Politika privatnosti predstavlja svojevrsni ugovor između korisnika platforme i kompanije koja pruža različite digitalne proizvode i usluge. Koje sve podatke prikuplja i na koji način ih digitalna platforma obrađuje, najvažniji je deo ovog dokumenata. Kompanija svoju politiku menja upravo u ovim važnim delovima. Razvoj veštačke inteligencije prvi put se navodi kao razlog obrade podataka korisnika Mete, pokazuje analiza “Politike privatnosti” koja je dostupna javnosti kroz Metinu platformu Fejsbuk. U dokumentu, gde se navodi - „Kako i zašto procesuiramo vaše podatke“ kompanija Meta, sa jedne strane navodi niz usluga i proizvoda koje pruža, a sa druge različite vrste podataka korisnika koje prikuplja u te svrhe. Kako se navodi u dokumentu, u pitanju su javno objavljeni sadržaji koje korisnici ostavljaju na platformama kao što su podaci sa profila, ime, korisničko ime, profilna fotografija, potom komentari na društvenim mrežama, ali i video i audio sadržaji koji se javno dele. Meta prikuplja i podatke o sadržaju kojem korisnici pružaju pažnju - prikuplja podatke kako se na različite sadržaje reaguje, koje je vreme korišćenja i učestalost interakcija na pojedinim mrežama koje kontroliše Meta. Spisak se tu ne zaustavlja pa se pominju i „poruke koje šaljete i primate, uključujući njihov sadržaj, u skladu sa važećim zakonima“, kao i podatke o uređajima sa kojih se pristupa Fejsbuku ili Instagramu Izvor: Insajder

Teme

Pravda za korisnike društvenih mreža na Zapadnom Balkanu se traži u Irskoj: Podaci za razvijanje veštačke inteligencije na "izvolite"

Veće koje je glasalo sastojalo se od pet od 11 sudija u punom sastavu, uključujući i Aleksandra de Moraeša, koji je prošlog petka naredio blokiranje platforme jer “X” nije imenovao svog pravnog zastupnika u Brazilu u skladu sa zakonom, preneo je AP.
Platforma "X" (nekadašnji "Tviter") ostaće blokirana u Brazilu sve dok ne ispuni naredbe i ne plati neizmirene kazne koje su prošle nedelje premašile tri miliona dolara, odlučio je sudija De Moraeš.
De Moraeš je takođe odredio dnevnu kaznu od 50.000 reala (8.900 dolara) za ljude ili kompanije koje koriste virtuelne privatne mreže ili VPN kako bi pristupili društvenoj mreži “X”.
Ovakav ishod pred brazilskim Vrhovnim sudom podriva nastojanja Maska i njegovih pristalica da sudiju prikažu kao "autoritarnog cenzora političkog govora", prenosi AP. 
Neki pravni stručnjaci doveli u pitanje razloge za tu odluku i način na koji će ona biti sprovedena, uključujući brazilsku advokatsku komoru, koja je navela da će tražiti od Vrhovnog suda da preispita tu odredbu.
Brazil je jedno od najvećih tržišta platforme "X", sa desetinama miliona korisnika i njegovo blokiranje predstavlja dramatičnu eskalaciju u višemesečnoj svađi između Maska i De Moraeša oko slobode govora, krajnje desničarskih naloga i dezinformacija.
"Prekršio je ustav Brazila više puta i grubo, nakon što se zakleo da će ga štititi", napisao je Mask o De Moraešu nekoliko sati pre glasanja.
Izvor: Tanjug

Brazilski sud potvrdio odluku sudije da blokira društvenu mrežu "X" u celoj zemlji

Ovo je još jedno poglavlje u borbi između Moraesa i Maska koja traje mesecima, navodi AP.&nbsp;
Ranije ovog meseca, platforma X je saopštila da povlači svo preostalo osoblje u Brazilu "odmah", uz obrazloženje da je Moraes pretio pravnom zastupniku kompanije u zemlji hapšenjem, navodi agencija.&nbsp;
Vrhovni sud je u sredu obavestio platformu X o Moraesovoj naredbi.&nbsp;
"U slučaju nepoštovanja odluke, moglo bi doći do obustave aktivnosti društvene mreže u Brazilu", navodi se u saopštenju suda.&nbsp;
Sudija Vrhovnog suda u Brazilu pokrenuo je u aprilu istragu protiv <a href="https://insajder.net/prenosimo/ilon-mask-povodom-hapsenja-durova-podseca-na-prvi-amandman-ustava-sad">Ilona Maska, </a>nakon što je američki milijarder saopštio da će ponovo aktivirati naloge na platformi X, za koje je sud prethodno izdao nalog da se blokiraju, zbog navodnih veza sa krajnjom desnicom i širenja dezinformacija na platformi.
Izvor: Tanjug

Ultimatum brazilskog suda: Masku data 24 sata, ili sledi zabrana platforme X

Nova funkcija će biti označena simbolom slomljenog srca, prenosi portal Teh kranč pozivajući se na kod iOS aplikacije.
Kako se navodi, Iks želi da se odgovori sa više pozitivnih reakcija prikazuju na vidljivijem mestu, dok se komentari sa više negativnih reakcija spuštaju niže i postaju manje primetni.
To bi moglo da spreči korisnike da namerno prave sadržaj koji će izazvati negativne reakcije.
Fajnenšel tajms (FT) je nedavno preneo da je platforma Iks, koja je od oktobra 2022. u vlasništvu trenutno najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska, u drugom kvartalu 2024. imala 251 milion korisnika koji su aktivni na dnevnom nivou.
Broj dnevnih korisnika platforme Iks je porastao za skromnih 1,6 odsto u odnosu na isti period lane, što ukazuje na stagnaciju koja je otvorila put za ekspanziju nove društvene mreže Treds u vlasništvu izvršnog direktora kompanije Meta Marka Zakerberga.
Zakerberg je početkom meseca objavio da Treds godinu dana nakon pokretanja ima više od 175 miliona korisnika koji su aktivni na mesečnom nivou.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Društvena mreža Iks testira funkciju "ne sviđa mi se" za komentare objava

Platforma Iks mogla bi da bude suočena sa multimilionskom kaznom u prvom slučaju po novom zakonu EU o digitalnim uslugama (DSA).
Politiko ukazuje da je mreža Iks pod posebnom pažnjom Brisela otkako je milijarder<a href="https://insajder.net/prenosimo/ilon-mask-dustao-od-tuzbe-protiv-kompanije-openai-jer-je-izneverila-dogovor"> Mask </a>preuzeo kompaniju Tviter 2022. godine.
Društvena mreža Iks optuživana je za objavljivanje dezinformacija, govora mržnje, blokiranje spoljnih istraživača i alata koji bi procenjivali maligni sadržaj koji se širi mrežom.
Evropska komisija nadgleda Iks i neke od najvećih svetskih onlajn platformi, poput Fejsbuka, Jutjuba i drugih.
Istraga EU protiv Maskove firme otvorena je u decembru 2023. godine i bila je prva formalna istraga, dok su optužbe objavljene danas prve po novom aktu EU, ukazuje Politiko.
Kazne prema aktu DSA mogle bi da idu i do šest odsto godišnjeg prihoda društvene mreže Iks.
Kompanija ima pravo da se brani protiv optužbi i predloži mere kojima bi rešima zabrinutosti koje je iznela EU.
Brisel je do sada pokrenuo istrage po DSA protiv kompanija Aliekspres, Meta Fejsbuk, Instagram i TikTok.
Izvor: FoNet

Evropska komisija zvanično optužila kompaniju Iks da je postala utočište za dezinformacije i nezakonit sadržaj

Dosta konfuzno i kontradiktorno deluju izjave kandidata za gradonačelnika Beograda pokreta "Kreni – Promeni" Sava Manojlovića. Gotovo da je iz dana u dan menjao izjave a najnovija glasi da ostaje u izbornoj trci iako lista na Vračaru nije proglašena. Hronološki poređano, bilo je to ovako: Za poznavaoce političkih prilika nije bilo iznenađenja kada je 24. aprila <a href="https://insajder.net/prenosimo/pokret-kreni-promeni-izlazi-samostalno-na-beogradske-izbore">Manojlović saopštio da će njegov pokret učestvovati na izborima u Beogradu 2. juna</a>. Tada nije odgovorio na pitanje da li "Kreni – Promeni“ ulazi u izbornu trku samo u glavnom gradu ili šire, ali je najavio da će puls birača opipavati samostalno, bez ulaska u koalicione dogovore. Dan kasnije izjavio je da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/manojlovic-kreni-promeni-izlazi-na-izbore-u-novom-sadu">učestvovati na lokalnim izborima u Novom Sadu.</a>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024042415040_a516685e55900abb40a5f5d9856b7d57d60de505e82d23f7e21e528cbf91443f.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2024042415040_a516685e55900abb40a5f5d9856b7d57d60de505e82d23f7e21e528cbf91443f" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Kreni promeni Savo Manojlović GREMLIN"> <figcaption>Baner Sava Manojlovića. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Od najave da ide na izbore, Manojlović je bojkot istih ocenjivao kao besmislen, a odluku da iz aktivizma pređe u politiku, pozdravila je opozicija okupljena oko bloka nekadašnje Srbije protiv nasilja za koju bojkot nije opcija. Kad su nastupili prvomajski i uskršnji praznici, a parlamentarna opozicija sa vlašću radno provodila vreme u parlamentu gde se birao premijer, <a href="https://insajder.net/prenosimo/savo-manojlovic-poceo-da-prikuplja-potpise">Manojlović je krenuo sa skupljanjem potpisa.&nbsp;</a> Prema izjavama, nije išlo glatko sa overivačima. Tako je za <a href="https://insajder.net/teme/savo-manojlovic-za-insajder-prenocicemo-u-zgradi-opstine-cukarica-jer-su-nam-uskraceni-overivaci-potpisa">Insajder rekao </a>da će sa članovima pokreta, prenoćiti u zgradi Opštine Čukarica, s obzirom na to da su im bili uskraćivani overivači potpisa za predaju izbornih lista. I ne samo na toj beogradskoj opštini. Dani su prolazili, a Manojlović je sa svojim timom "krenuo - menjao", a u međuvremenu su odbijane opozicione liste na lokalnim izborima. Onda je stigla i vest da je odbijena i lista "Dr Savo Manojlović - I ja sam Vračar - Kreni-promeni". U obrazloženju Izborne komisije Gradske opštine Vračar, navedeno je da je proverom podnete izborne liste utvrđeno da nisu poštovana zakonska pravila o zastupljenosti polova na izbornoj listi koja je propisana Zakonom o lokalnim izborima. Manojlović je dao i ultimatum kojim je 14. maja tražio proglašenje svih opozicionih lista do petka 17. maja u 12h, u suprotnom je najavio da će 2. juna organizovati "potpunu blokadu izbornog procesa". Dva dana kasnije, oglasio se preko društvene mreže Iks (X) kada je saopštio da "najverovatnije idu na blokadu izbora" kao i da su se posle ultimatuma, izborili za pet opozicionih lista ( četiri Koalicije “Biram borbu” i jednu Pokreta “Kreni – Promeni”). Istog dana, svega nekoliko sati kasnije Izborna komisija Gradske opštine Vračar usvojila je prigovor <a href="https://insajder.net/prenosimo/proglasena-lista-save-manojlovica-za-vracar">"Kreni - Promeni" i proglasila tu listu pod rednim brojem 9</a>. Splet okolnosti ili saznanje da im je lista proglašena istog dana je bio povod da Manojlović sa Iksa pređe na tradicionalniji način obraćanja biračima i saopšti da <a href="https://insajder.net/prenosimo/manojlovic-kreni-promeni-ce-ucestvovati-na-izborima-ako-budu-proglasene-sve-opozicione-liste">ipak izlaze na izbore jer su prihvaćene sve opozicione liste.</a> "Kako je odobrena poslednja lista pokreta 'Kreni-promeni' za Vračar ispunili su se uslovi za izlazak na beogradske izbore i 'Kreni-promeni' izlazi na beogradske izbore", rekao je Manojlović. <h2>Kreni - stani, pade lista na Vračaru</h2> Najnovija vest u situaciji potvrđivanja i padanja listi je da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/visi-sud-oborio-listu-kreni-promeni-na-vracaru">Viši sud u Beogradu oborio listu "Kreni-Promeni"</a> za opštinu Vračar zbog manje validnih potpisa nego što je zakonom propisano. Žalbu je podneo Vladimir Tupanjac, advokat nevladine organizacije CRTA, koji je ukazao da je izborna lista Manojlovića imala validnih 370 potpisa za predaju liste u opštini gde je za to neophodno 600 potpisa. Na telefonske pozive, Manojlović kao ni ljudi iz njegovog tima se nisu javljali novinarima Insajdera kako bi izneli svoj stav na odluku Višeg suda, ali se kandidat za gradonačelnika Beograda pokreta "Kreni - Promeni" ponovo oglasio preko društvene mreže Iks optužujući lidera SSP Dragana Đilasa da mu je "srušio listu na Vračaru". Usledio je Đilasov brz odgovor, takođe preko društvene mreže u kojoj je, između ostalog, Manojlovića optužio da "laže kao Vučić". Upitno je koliko birača prati bivši Tviter i ono što političari na toj društvenoj mreži pišu. Svakako, oštre reči su pale na relaciji Manojlović - Đilas. Ono što svi građani odavno znaju je da se olako svako u ovoj zemlji optužuje da "radi" za nekoga. Ima li nekih promena kod Manojlovića po pitanju stavova, mišljenja i izlaska na izbore 2. juna, čućemo već <a href="https://insajder.net/tv-najava/tv-najava-insajder-intervju-savo-manojlovic">večeras u Insajder intervjuu.</a> Izvor: Insajder

Put Sava Manojlovića: Od izlazimo na izbore, preko najave blokade, do kriv je Đilas i ostajem u izbornoj trci

Vlasnik Iksa je osporio odluku sudije Aleksandra de Moraesa o blokadi naloga i najavio da će ukinuti sva ograničenja jer su, kako kaže, neustavna, pozivajući Moraesa da podnese ostavku.&nbsp; <a href="https://insajder.net/prenosimo/mask-prestaje-da-koristi-broj-telefona-obavljace-pozive-preko-platforme-x">Mask</a> je u objavi na toj platformi u subotu uveče optužio Moraesa da je "drsko i više puta" izdao ustav i narod Brazila.&nbsp; "Ovaj sudija je primenio ogromne novčane kazne, zapretio da će uhapsiti naše zaposlene i prekinuti pristup Iksu u Brazilu. Kao rezultat toga, verovatno ćemo izgubiti sav prihod u Brazilu i morati da zatvorimo tamošnju kancelariju. Ali principi su važniji od profita", naveo je Mask i obećao da će pravno osporiti ovu odluku.&nbsp; Moraes je u nedelju odgovorio tako što je proširio istragu o lažnim vestima na društvenim mrežama i na <a href="https://insajder.net/prenosimo/mask-pacijent-sa-cipom-u-mozgu-pokrenuo-kompjuterski-mis-uz-pomoc-svojih-misli">Maska</a>, a takođe je pokrenuo istragu protiv milijardera zbog "ometanja pravde".&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240408070412_353e2fa02e4f71d80965d2319c9c1d58ac738a5a81e49de471029bcd56e4cadc.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240408070412_353e2fa02e4f71d80965d2319c9c1d58ac738a5a81e49de471029bcd56e4cadc" data-rendition-name="original" width="5616" height="3744" loading="lazy" alt="Aleksandar de Moraes
"> <figcaption>Predsednik Višeg izbornog suda u Brazilu, sudija Aleksandar de Moraes, foto: Tanjug/AP Photo/Eraldo Peres</figcaption> </figure>  "Ako Iks ne ispuni nalog za blokiranje određenih naloga, kompanija će biti kažnjena sa 100.000 reala (19.740 dolara) dnevno", rekao je sudija u saopštenju.&nbsp; Levičarska vlada predsednika Luiza Inasija Lule da Silve izrazila je podršku Moraesu, pri čemu je generalni advokat Horhe Mesijas kritikovao Maska i pozvao na regulisanje društvenih mreža kako bi se sprečilo da strane platforme krše brazilske zakone.&nbsp; “Ne možemo da živimo u društvu u kojem milijarderi sa prebivalištem u inostranstvu imaju kontrolu nad društvenim mrežama i dovode se u poziciju da krše vladavinu prava, ne poštujući sudske naloge i preteći našim vlastima“, rekao je Mesijas u objavi na Iksu.&nbsp; Prošle godine, Moraes je takođe naredio istragu protiv rukovodilaca na platformi za razmenu društvenih poruka Telegram i Alfabet (GOOGL.O).&nbsp; Moraes istražuje "digitalne milicije" koje su optužene za širenje lažnih vesti i poruka mržnje tokom vlade bivšeg krajnje desničarskog predsednika Žair Bolsonara, a takođe vodi istragu o navodnom pokušaju Bolsonarovog državnog udara. Izvor: Tanjug

Borba za kontrolu društvenih mreža: Sud u Brazilu pokrenuo istragu protiv Maska

Čini se da će ova opcija biti dostupna samo onima koji plate premijum verziju ove društvene mreže, a njeni korisnici će moći da obavljaju audio i video pozive.&nbsp;
"Za nekoliko meseci ću ukinuti svoj telefonski broj i koristiti X samo za tekstualne i audio i video pozive", objavio je <a href="https://insajder.net/prenosimo/mask-ukida-opciju-blokiranja-na-drustvenoj-mrezi-x">Mask</a>.&nbsp;
X je prošle godine zvanično počeo s uvođenjem mogućnosti audio i video poziva, a samo oni koji su pretplaćeni mogu upućivati pozive.&nbsp;
Pozivi nisu šifrovani, za razliku od onih na mrežama sa sličnim uslugama, kao što su WhatsApp ili Apple FaceTime. X nudi mogućnost koja se naziva "poboljšana privatnost poziva", za koju su naveli da pomaže u zaštiti privatnosti.&nbsp;
To znači da su samo IP adrese pozivalaca skrivene jedna od druge i da pomenuta opcija mora uvek biti uključena.&nbsp;
Nije poznato koliko su audio i video pozivi popularni na <a href="https://insajder.net/prenosimo/ilon-mask-povecao-broj-dnevnih-pregleda-tvitova">mreži X</a>, ali nakon što su ovi pozivi omogućeni prošle godine, Mask je više puta pokušavao da ih promoviše, piše "Independent".&nbsp;
Poručio je da je mogućnost ovih poziva deo njegovog plana da društvenu mrežu pretvori u "aplikaciju za sve", navodi britanski list.
Izvor: Tanjug
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Mask prestaje da koristi broj telefona, obavljaće pozive preko platforme “X”

Sajt izveštava da se prijave korisnika odnose na to da je društvena mreža nedostupna.
U izveštaju se dodaje da se desetine zemalja suočavaju sa ovim problemom.
Izvor: Tanjug

X (Tviter)