Blokade fakulteta, <a href="https://www.insajder.net/teme/univerzitet-ponudio-resenje-nastava-uz-blokade-odluka-sada-na-studentima-video">obustavljena nastava</a> i otkazani ispitni rokovi traju već gotovo sedam meseci. U tom periodu, prema rečima predsednika Srbije, zabeležen je nezapamćen odlazak studenata sa Univerziteta u Beogradu. Za takvo stanje, krivicu prebacuje na rektora i dekane i &nbsp;ponovo najavljuje izmene zakona o visokom obrazovanju, kojim će se između ostalog veći deo novca iz državnog budzeta slivati na račune privatnih fakulteta.
“Najveći egzodus srpskih studenata u istoriji iz naše zemlje u prethodnih šest meseci. U istoriji. Takav egzodus nismo imali ni tokom Prvog, ni tokom Drugog svetskog rata. Najveći broj ljudi je napustio u istoriji Srbije, zahvaljujući njihovim blokadama sistema i urušavanju univerziteta napustio je našu zemlju, otišli su u region, otišli su u zapadne zemlje, na mnoga mesta” rekao je gostujući na javnom servisu Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
Dekani pojedinih beogradskih fakulteta za Marker kažu da se tokom ove godine u tom smislu ništa nije značajno promenilo. Tako se, prema rečima dekana, sa Hemijskog fakulteta, ispisao samo jedan student, &nbsp;na Geografskom svega pet. Na Fakultetu bezbednosti, ispisano je deset - pri čemu je deo njih odustao zbog isteka zakonskog roka za završetak studija, a na Fakultetu dramskih umetnosti nije zabeležen nijedan ispis, kaže dekan.
“Na fizičkom fakultetu u 2025. godini se ispisalo ukupno tri studenta. Sad ja ne znam tačno da li će oni nastaviti studije u inostranstvu ili su se ispisali i ostali ovde, ali u svakom slučaju to nije nikakav značajan broj, niti je nešto bitno različito od prethodnih godina. Ne radi se ni o kakvom egzodusu. Uopšte ne stoji to da je polovina studenata otišla iz zemlje i tamo nastavila studije, dakle to je potpuno netačno. “ kaže za Insajder Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta.&nbsp;
Rektor Univerziteta u Beogradu takođe kaže da nije reč o alarmantnom broju studenata koji su napustili fakultete.
“Mislim da taj egzodus nije veliki, možda je neki broj studenata otišao, neki broj studenata se zaposlio, neki broj studenata i dalje studira. Znači, ja nemam tačan podatak o tome da je to veliki egzodus,” navodi <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rektor-dokic-univerzitet-nije-protivnik-drzave">rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić</a>.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FCdi8ckgMRyI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Teza da su blokade fakulteta dovele do masovnog ispisivanja studenata sa državnih univerziteta ponavlja se već neko vreme. Nedavno je predsednik Srbije rekao da su podneta 104 dopisa studenata Medicinskog fakulteta koji žele da pređu na Vojnomedicinsku akademiju kako bi mogli da pohađaju nastavu - ali da država to ne može da im omogući jer nisu kadeti.&nbsp;
Novinarka Nevena Cvijović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

"Najveći egzodus studenata u istoriji"? Predsednik tvrdi jedno, fakulteti drugo (VIDEO)

Izvođenje ispita, nastave, konsultacija i odbrane rada dozvoljeno je u nastavnim bazama koje su precizirane u dokumentaciji dostavljenoj prilikom poslednje akreditacije ustanove.
Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta razmatrala je pitanje organizovanja ispita, kao i odbrane završnih, master i doktorskih radova u nastavnim bazama visokoškolskih ustanova, bez potrebe za izmenom akreditacije i dozvole za rad.
U slučaju da nastavne baze nisu obuhvaćene prethodnim akreditacionim rešenjem, zahteva se da visokoškolske ustanove podnesu zahtev za dopunu akreditacije sa uključivanjem nove nastavne baze, kao i da ta mera važi privremeno – sve dok traje fizička blokada akreditovanih prostorija VŠU.
NAT obaveštava visokoškolske ustanove da je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta na sednici održanoj 20. maja razmatrala pitanje organizovanja ispita, kao i odbrane završnih, master i doktorskih radova u postojećim nastavnim bazama visokoškolskih ustanova, bez potrebe za izmenom akreditacije i dozvole za rad.
Komisija se obratila Ministarstvu prosvete radi pribavljanja saglasnosti na navedene predloge.
"U dostavljenom mišljenju od 9. juna, Ministarstvo navodi da predloženo postupanje Komisije nije u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju, imajući u vidu da se u dozvoli za rad visokoškolske ustanove ne navode nastavne baze, da su podaci o njima sastavni deo dokumentacije za akreditaciju ustanove i studijskih programa, da se u tim bazama mogu realizovati <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/nacionalno-telo-za-akreditacije-65-visokoskolskih-ustanova-dobilo-saglasnost-ministarstva-za-onlajn-nastavu">svi oblici nastave</a> i provere znanja studenata“, navodi NAT.
Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju će, kako je navedeno, isključivo na zahtev visokoškolske ustanove postupati u skladu sa usvojenim predlozima Komisije i mišljenjem Ministarstva.
U prvom slučaju, ukoliko su nastavne baze obuhvaćene prethodnim akreditacionim rešenjem, visokoškolska ustanova dostavlja zahtev NAT-u u kome se navode naziv nastavne baze i njena adresa, radi davanja saglasnosti.
NAT vrši uvid u dokumentaciju dostavljenu prilikom poslednje akreditacije ustanove i izdaje saglasnost ukoliko utvrdi da je nastavna baza precizirana u navedenoj dokumentaciji.
U drugom slučaju, ukoliko nastavne baze nisu obuhvaćene prethodnim akreditacionim rešenjem, visokoškolska ustanova podnosi jedinstveni zahtev za dopunu akreditacije ustanove, koji se odnosi na dodavanje nove nastavne baze (izmene po skraćenom postupku).
Shodno tome, Komisija za akreditaciju donosi rešenje kojim se odlučuje po podnetom zahtevu.
Evidenciju o izdatim saglasnostima i rešenjima u vezi sa NAT-om objavljivaće se na zvaničnom sajtu.
NAT je objavio i spisak visokoškolskih ustanova koje su dobile saglasnost za izvođenje nastave na daljinu u uslovima nemogućnosti rada u sedištu visokoškolske ustanove.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Nacionalno telo za akreditacije: Dozvoljeno polaganje ispita, nastave, odbrane završnih radova u uslovima blokade

Kako će se razrešiti kriza u obrazovanju i dalje zavisi od odgovora studenata koji već šest meseci blokiraju fakultete. Uprkos činjenici da je nastava na daljinu na brojnim fakultetima počela, njihov stav ostaje nepromenjen.
“Što se tiče svih tih planova, oni za cilj apsolutno nemaju interes studenta. To su planovi koji očigledno pokazuju jednu formu, a uvek se zaboravlja na suštinu. Suština jeste obezbediti kvalitetno obrazovanje studentima, a ne samo ispuniti normu”, kaže za Insajder Luka Đorđević, student Medicinskog fakulteta u Nišu.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/niski-studenti-proglasili-blokadu-zgrade-univerziteta-do-ispunjenja-zahteva">Studenti Niškog uiverziteta</a>, kroz platformu koju su osmislili, traže i bezrezervnu podršku svih dekana.
“Platforma zapravo predstavlja jednu potvrdu Niškog univerziteta da će svi dekani svih fakulteta stajati uz svoje studente i zajedno sa njima donositi odluke dakle kada dođe do zapravo situacije da se steknu uslovi za samu nadoknadu nastave. Što se tiče konkretnih detalja, platforma ne sadrži bilo kakve datume, bilo kakve modele. Jednostavno jeste jedan društveni dogovor i zapravo obavezivanje dekana da će stati uz svoje studente i raditi u njihovom najboljem interesu“, dodaje Đorđević.
I na<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/univerzitet-u-novom-pazaru-tvrdi-da-je-onlajn-nastava-zakonita"> Državnom univerzitetu u Novom Pazaru onlajn nastava</a> počela je pre nešto više od mesec dana, ali studenti ni tamo ne odustaju &nbsp;od blokada.
“Devedeset osam posto studenata je tu nastavu bojkotovalo time što nije prisustvovalo onlajn nastavi i to i dalje traje. Mi smo svi blokirali naše matične univerzitete, samim tim ni održavanje online nastave nema nikakvog smisla, tako da očekujem i od kolega sa drugih univerziteta da se pridruže načinu bojkotu i onlajn nastave”, kaže Selma Kolašinac, studentkinja arhitekture Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DBzKQzxqdNSM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<a href="https://www.insajder.net/teme/univerzitet-ponudio-resenje-nastava-uz-blokade-odluka-sada-na-studentima-video">Pregovori studenata i profesora u toku su na Beogradskom univerztietu</a>, gde su do sada onlajn nastavu izglasala nastavno - naučna veća samo četiri fakulteta. I dok se pregovori vode, a studenti bune protiv online nadokande, profesori koji ih podržavaju, već dva meseca primaju umanjene plate. Rešenje bi možda mogla da bude Inicijativa za spas Beogradskog univerziteta, koja predviđa delimičan povratak na nastavu uz istovremenu podršku studentskoj borbi. O toj inicijativi studenti tek treba da se izjasne.&nbsp;
Novinarka Nikolina Bonić

Onlajn nastava na sve više fakulteta, studenti i dalje blokiraju (VIDEO)

Zektora univerziteta odnosno dekana fakulteta čiji je osnivač Republika imenuje i razrešava Vlada. Tako je glasio član spornog Zakona o univerzitetu koji je donet pre 27 godina. Za rezultat je imao otkaz više profesora, među kojima i Vesne Rakić Vodinelić koja je do tada bila vanredna profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu.&nbsp;
"Jedna paralela se svakako može povući između ova dva zakona, a to je da se teži oduzimanju autonomije univerzitetu. Univerzitet bez autonomije ne može da postoji, to može biti škola, a ne univerzitet. E sada, koji će biti metod? Tada je bio metod da su univerziteti i svi fakulteti proglašeni vlasništvom vlade, gde je vlada postavljala sve organe upravljanja na univerzitetu", izjavila je za Insajder profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
<a href="https://www.insajder.net/arhiva/vesti/usvojen-zakon-o-visokom-obrazovanju-opozicija-smatra-da-ministar-dobija-prevelika-ovlascenja">Nacrt novog zakona</a> dolazi nakon što je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da više novca iz državnog budžeta treba da ide za privatne fakultete i to u vreme društveno-političke krize koja u Srbiji traje više od pola godine.
"Državu tretiraju kao poslednju rupu na svirali, kad je već tako, onda da pomognemo razvoju zarad dobrog obrazovanja privatnih univerziteta i fakulteta. Time ćemo srušiti monopol državnih univerziteta, nikada više nikoga neće moći da ucenjuje, ako žele da opstanu, moraće da se bore na tržištu na neuporedivo ozbiljniji način, a naše dece će moći da uče”, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 16. aprila u Palati Srbija.
Profesori formiranje Radne grupe ocenjuju kao još jedan vid pritiska na visoko obrazovanje. Ujedno, <a href="https://www.insajder.net/teme/rektor-dokic-za-insajder-u-radnoj-grupi-za-zakon-o-visokom-obrazovanju-bez-mog-znanja">radna grup</a>a dolazi i nakon uredbe Vlade kojom su drastično umanjena primanja profesorima, što je doživljeno kao još jedan pritisak na<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/deo-akademske-zajednice-pokrenuo-peticiju-za-odbranu-visokog-obrazovanja"> akademsku zajednicu</a> zbog podrške studentima.
"Ideja vlasti jeste zapravo da univerzitet nastavi da postoji u formalnom, ali ne i u faktičkom smislu, ne kao autonomna zajednica studenata, onih dakle koji uče i profesora odnosno onih koji obučavaju", izjavila je Rakić Vodinelić za Insajder.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D2UojdxKHN18&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Budućnost visokoškolskih ustanova prošli put je bila upitna u novembru prošle godine zbog dopuna <a href="https://www.insajder.net/teme/dejan-vuk-stankovic-predvodi-radnu-grupu-za-zakon-o-visokom-obrazovanju">Zakona o visokom obrazovanju k</a>oje bi omogućile franšizama stranih univerziteta da posluju u Srbiji. Ipak, te dopune su povučene iz skupštinske procedure zbog brojnih zamerki, među kojima i sumnje u kvalitet programa. Tada su iz Vlade rekli da je zakon povučen zbog – nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta.
Novinarka Bojana Stojanović

Ponovo izmene Zakona o visokom obrazovanju: Akademska zajednica vidi kao nastavak pritiska zbog podrške studentima (VIDEO)

Profesorka Arijana Luburić Cvijanović kaže da je situacija neizvesna, navodeći da je sve o čemu su na jučerašnjem sastanku na Filozofskom fakultetu pričali, na nivou ideja i razmišljanja. “Univerzitet je svakako doneo neke planove o potencijalnim datumima za prijemne ispite. Znači, trenutno na nivou univerziteta se pravimo kao da će tih prijemnih biti, iako ne znamo ni kako će se oni izvoditi, ni da li će to uopšte biti moguće. Recimo, kod nas na Filozofskom fakultetu usvojeni su neki datumi okvirni za održavanje prijemnog ispita, ali ti datumi bi se pomerali u zavisnosti od situacije, znači po potrebi, u zavisnosti od toga koliko će blokade trajati. Prema tom planu, bar na našem fakultetu, usvojen je predlog da se ukine trag, što znači da će kandidati rangirati i u slučaju da ne ostvare bodove na prijemnom ispitu”, rekla je za Insajder Luburić Cvijanović.&nbsp; Sa druge strane, profesor FON-a Vladimir Obradović kaže da konkurs za upis brucoša raspisuje univerzitet, ali da i dalje ništa nije odlučeno, odnosno da konkurs nije raspisan. “Ne znamo ništa konkretnije o tome. Upis u nekim godinama koje su bile vanredne, kao kad je bilo bombardovanje, može i da se promeni pa da nema prijemnog ispita, već da se samo boduje uspeh u školi. Jedna od varijanti bi bila kako za ovaj upis, tako i za sve buduće upise da se ova školska godina ne rangira u uspeh, jer je ova školska godina svakako bila pod posebnim okolnostima i postavlja se pitanje da li su ocene koje su stečene u ovoj ovakoj godini reprezentativne, pa možda tu godinu izuzeti iz rangiranja za fakultete, a prijemni, kažem, može da se realizuje na dosadašnji način, a može da se napravi neka kombinacija ili promeni kao što to ranije bilo”, izjavio je profesor Obradović.&nbsp; On dodaje da nijedno od tih rešenja nije savršeno i da svako ima neke svoje mane.&nbsp; Dok Vladimir Obradović komentariše da konkretna odluka još uvek izostaje, profesorka Luburić Cvijanović navodi, da iako je Univerzitet u Novom Sadu doneo planove, da veliki broj zaposlenih na tom univerzitetu smatra da prijemni ispiti za narednu školsku godinu treba da se ukinu. “Puno nastavnog osoblja je za upis bez prijemnog ispita zbog toga što su maturanti išli vrlo neujednačeno ove godine, ne samo na nivou škole, nego i na nivou odeljenja, znači u jednom odeljenju je bilo učenika koji su išli duže, učenika koji su išli kraće, učenika koji uopšte nisu išli. Mi koji se zalažemo za to da prijemnog ne bude zapravo kao prioritet uzimamo to što dakle prijemni ne bi bio korektan prema maturantima, zato što oni još uvek nisu ni nadoknadili nastavu koju treba da nadoknade. I ta nadoknada će biti takođe neujednačena upravo zato što se zavisi od škole do škole i od odeljenja do odeljenja, tako da bilo bi dobro, po mišljenju velikog dela zaposlenih da prijemnog nema”, pojasnila je profesorka Filozofskog fakulteta.&nbsp; Dalje je navela da postoje i razlike u vezi sa priprema koje fakulteti organizuju uoči prijemnih ispita. “Recimo na Filozofskom fakultetu zbog toga što je situacija neizvesna, pripremna nastava se ne odvija, ali se na Prirodno-matematičkom fakultetu odvija, ona je besplatna, tako da u tom smilsu, u slučaju da prijemnog ne bude, ko je pohađao tu nastavu, svakako je profitirao zato što je nešto naučio. Ali mi ovde recimo na Filozofskom, na pojedinim odsecima postoje dileme u vezi s tim da li treba maturante dodatno opteretiti pripremom za prijemni kad već imaju da nadoknade nastavu iz četvrte godine, naravno to ne može da se odluči na nivou fakulteta. Morala bi da se donese odluka na višim instancama, ali inicijativa bi mogla da dođe od pojedinih fakulteta ili univerziteta”, govori profesorka Arijana Luburić Cvijanović.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20241212131252_631d822ae7a4d6e13893a979cfd618eb10b495262b1298b484868e1ba1d7923a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20241212131252_631d822ae7a4d6e13893a979cfd618eb10b495262b1298b484868e1ba1d7923a" data-rendition-name="original" width="1920" height="1078" loading="lazy" alt="novi sad rektorat"> <figcaption>Zgrada Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, foto: Beuk.de/wikipedia/CC BY-SA 4.0</figcaption> </figure>  Takođe, dodala je da ukoliko bi se kandidati rangirali po uspehu, smatra da bi pojedini fakulteti morali da, pored proseka, razmisle i o dodatnim kriterijumima, a kao primer navela je Akademiju umetnosti, jer smatra da bi bilo vrlo važno da pored uspeha budu uključeni i drugi kriterijumi. Istakla je da su to sve predlozi pojedinačnih nastavnika ili odseka, ali da Univerzitet ima spremne okvirne datume, te da se na nivou institucije ne priča o ukidanju prijemnih ispita. Iako se na nastavno-naučnom veću novosadskog univerziteta usvojila odluka o okvirnim datumima prijemnih ispita, profesor Obradović sa Fakulteta organizacionih nauka kaže da je univerzitet raznorodan i da veliki broj fakulteta različito pristupa upisu. “Nije ni podjednako interesovanje za sve fakultete, samim tim se onda i ta upisna politika i stav prema tome razlikuje, ali da kažem, još uvek zvanično o tome nije razgovarano, ja mogu da kažem za FON da mi o tome zvanično do sad na veću ništa nismo razmatrali, neke opcije i varijante”, objašnjava profesor Obradović.&nbsp; Da se deo profesora zalaže za upis novih studenata u školsku godinu koja sledi, ali i da smatraju da postoji mogućnost da sadašnji studenti nadoknade izgubljeno, <a href="https://www.insajder.net/teme/dekan-fakulteta-bezbednosti-sustina-usmenih-predloga-vlasti-trajni-ili-privremeni-prekid-blokada-video">potvrdio je za Insajder Mladen Milošević, dekan Fakulteta bezbednosti.</a> “Naš stav je da upis svakako treba da se desi, međutim to ne zavisi od nas, to zavisi od države, mi mislimo da školska godina još uvek nije izgubljena. Po pravilu završava se 30. septembra, ali po pravilu ona može da traje i duže. Ukoliko bude postojala dobra volja od strane države, moguće je da se školska godina produži, da se razmotri opcija bezuslovnog upisa, kao 99-te godine, imali smo i koronu kad smo prvi put započeli sa onlajn nastavom, pa čak i televizijskom nastavom za osnovne i srednje škole. Tako da i ranije je bilo izuzetnih situacija i izuzetnih rešenja, verujem da, ukoliko postoji dobra volja od države, da možemo pronaći rešenje da spasimo školsku godinu, ali u ovom trenutku mi ne može dati odgovor na to pitanje,sve opcije su i dalje otvorene”, zaključuje dekan Milošević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250127130124_c598e597e7317f11bc44858bd17ae72323d7976bb2ab46cf496c5dd18bb1250a.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250127130124_c598e597e7317f11bc44858bd17ae72323d7976bb2ab46cf496c5dd18bb1250a" data-rendition-name="original" width="5392" height="3592" loading="lazy" alt="autokomanda blokada studenti "> <figcaption>Blokada Autokomande, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/rektor-dokic-nakon-sastanka-sa-studentima-krizu-nisu-prouzrokovali-studenti-ali-ju-je-samo-kroz-razgovor-moguce-prevazici">U saopštenju Univerziteta u Beogradu</a>, koje potpisuje rektor Vladan Đokić istaknuto je da je kontinuitet obrazovanja - javni interes, te pozivaju sve studente, nastavno osoblje i uprave fakulteta da zajednički učestvuju u obezbeđivanju uslova za završetak školske godine i upis nove generacije studenata, što je jedan od uslova formalnog i suštinskog opstanka Univerziteta. Sudeći po neusaglašenim odlukama univerziteta, odnosno po tome što svaki univerzitet ima autonomiju prilikom raspisivanja konkursa za upis u novu školsku godinu, modeli koji stupe na snagu mogu varirati. Konačnog odgovara za sve maturante u Srbiji još nema, a da li će za sve buduće brucoše važiti ista pravila biće jasno tek u periodu koji dolazi. Novinarka Nina Jović

Uslovi upisa na fakultet za brucoše još neizvesni – Gde postoje potencijalni datumi za prijemni ispit, gde odluka izostaje

Univerziteti

"Najveći egzodus studenata u istoriji"? Predsednik tvrdi jedno, fakulteti drugo (VIDEO)

Nacionalno telo za akreditacije: Dozvoljeno polaganje ispita, nastave, odbrane završnih radova u uslovima blokade

Onlajn nastava na sve više fakulteta, studenti i dalje blokiraju (VIDEO)

Ponovo izmene Zakona o visokom obrazovanju: Akademska zajednica vidi kao nastavak pritiska zbog podrške studentima (VIDEO)

Uslovi upisa na fakultet za brucoše još neizvesni – Gde postoje potencijalni datumi za prijemni ispit, gde odluka izostaje