UNESKO, odnosno Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu našla se na udaru Donalda Trampa jer, kako je saopšteno, sprovodi anti-izraelsku i anti-američku politiku. Američka administracija se protivi politici te organizacije o raznolikosti, jednakosti i inkluziji, takozvanom "DEI" - sa kojim se Tramp obračunavao i kod kuće. Uz poruku da članstvo u UNESKU nije u skladu sa američkim interesima, Bela kuća je kritikovala i navodnu pristrasnost te organizacije Palestini i Kini. Ukoliko ne promeni odluku, Vašington će formalno napustiti UNESKO krajem 2026. godine.&nbsp; Inače, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sad-ponovo-clanice-unesco-a">SAD su se zvanično ponovo pridružile Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) u junu 2023.</a>, koju su napustile za vreme prethodnog mandata Donalda Trampa. Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Marko Kovačević izjavio je da je paradoksalno to da su SAD, koje su država-osnivač Ujedinjenih nacija odlučuju da napuštaju međunarodne organizacije u okviru sistema UN-a.&nbsp; "Zašto se to dešava? Mogli bismo reći da je to deo jednog šireg trenda, pre svega i u SAD, u okviru Trumpove administracije i nekakvog nepoverenja u međunarodne organizacije, u multilateralizam i u ono što je nakon Drugog svetskog rata u suštini jedan liberalni, međunarodni, institucionalni poredak. Ujedinjene nacije su već nekih desetak godina na udaru različitih izazova koje predstavljaju taj manjak poverenja, manjak finansiranja i u suštini sve veće oslanjanje, ne samo Sjedinjenih Država, već i drugih većih sila unutar međunarodnog sistema na određene minilateralne ili druge političke sisteme dogovaranja, poput recimo G20 ili BRICS", kaže Kovačević.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024110407110_6a6ea04686899317bd75c492c910040a4973f1bc009a8c511fbddf60886b2dc0.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024110407110_6a6ea04686899317bd75c492c910040a4973f1bc009a8c511fbddf60886b2dc0" data-rendition-name="original" width="6000" height="4002" loading="lazy" alt="Savet bezbednosti, UN"> <figcaption>Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Foto: Tanjug/AP Photo/Kena Betancur</figcaption> </figure>  Tramp je već povukao Sjedinjene Države iz UNESKA, 2017. &nbsp;godine tokom prvog mandata, ali je predsednik Džo Bajden vratio je SAD u tu organizaciju. Do 2017. SAD su doprinosile gotovo 20 odsto budžeta UNESKA, a po povratku - 8 odsto. "Trenutno je Kina najveći davalac za budžet te međunarodne organizacije koja se bave obrazovanjem, kulturom i naukom. Tako da u širem smislu sistem UN-a će biti nešto sporiji i neće moći adekvatno da odgovori na različite izazove, poput misija očuvanja mira ili nekih drugih akcija koje se tiču razvojne pomoći. Međutim, mislim da izostanak finansiranja od 8 odsto u budžetu te organizacije neće toliko naškoditi njenom funkcionisanju. Ipak, dugoročno gledano, to neće biti dobro za međunarodni ugled SAD, zato što pre svega UNESKO kao jedna univerzalna i pre svega civilizacijska međunarodna organizacija trebalo bi da doprinese zaštiti kulturnih spomenika, kulturne baštine, da doprinosi razvoju nauke, kulture i obrazovanja", naglašava profesor FPN-a. Donald Tramp nije jedini američki predsednik koji je povlačio državu iz članstva u UNESKU. Predsednik Ronald Regan je učinio isto 1984. godine, ali je 2003. godine predsednik Džordž V. Buš poništio odluku o povlačenju iz UNESKO. <h2>Svetska zdravstvena organizacija i Pariski klimatski sporazum</h2> Američki predsednik nije nezadovoljan samo radom institucija Ujedinjenih nacija. Po preuzimanju vlasti, Tramp je ponovo povukao SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Tada je za Insajder govorio profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Siniša Vuković, koji je rekao da je za Trampa novac koji daju Amerikanci tim institucijama presudni faktor, ali ne i jedini. "Ovo je sada neka vrsta politike kontinuiteta i Amerika je iz Pariskog klimatskog sporazuma prvenstveno kako bi poslala jaku političku poruku na međunarodnom planu, kako to Tramp predstavlja: da ne žele da se da se bilo ko ophodi prema SAD tako što će zloupotrebiti ili iskoristiti naivnost SAD da se pridržava mera kojih se druge države ne žele pridržavati. Tu prvenstveno cilja Kinu, kao i još neke druge veće zagađivače, jer sve te druge države koje nisu podređene istom režimu sputavaju razvoj američke ekonomije", rekao je tada Vuković. "SZO je druga tema. Tramp je počeo postupak izlaska iz SZO na kraju svog prvog mandata, pre svega kao reakcija na jednu veliku razočaranost koju je njegova administracija imala prema toj organizaciji u načinu na koji su se odnosili prema globalnoj pandemiji COVID-19. Takođe je tu Kina bila tema. Smatrao je da Svetska zdravstvena organizacija nije uradila dovoljno kako bi se provela detaljna istraga i došlo do toga da li je Kina objektivno odgovorna za razvoj globalne pandemije", dodao je Vuković. <h2>Elitni univerziteti i mediji</h2> Otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću, zajedno sa svojim saradnicima pokušava da disciplinuje i elitne Univerzitete - uz pretnju da će ostati bez novca koji država odvaja za njih i njihova istraživanja. Bela kuća, kako kaže, pokušava da se bori protiv levičarske pristrasnosti na univerzitetima. Tramp je optužio vodeće univerzitete da nisu zaštitili jevrejske studente kad su kampusi širom zemlje prošle godine bili zahvaćeni protestima zbog rata u Gazi i američke podrške Izraelu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2024010220018_7befbb8f23232abcec1149b7539e44896acacc7ef9914fde9f00c33ad355e066.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2024010220018_7befbb8f23232abcec1149b7539e44896acacc7ef9914fde9f00c33ad355e066" data-rendition-name="original" width="5472" height="3648" loading="lazy" alt="Harvard"> <figcaption>Harvard. Foto: Daderot, CC0, via Wikimedia Commons(Photo: Picasa)</figcaption> </figure>  Međutim, za razliku nekih drugih - Harvard je rekao: 'ne'. Ipak, posle čega mu je država zamrzla više od 2 milijarde dolara. Bela kuća je otišla i korak dalje upozorenjem da će Univerzitet Harvard izgubiti mogućnost upisa stranih studenata. Aleksandra Drecun, predsednica Upravnog odbora Harvard kluba Srbije za Insajder je rekla da bi u Sjedinjenim Državama bilo normalno da se neki svetionici znanja i nauke čuvaju, ali da se to ne dešava. "Svedočimo tome da se ljudi iz obrazovanja i nauke nazivaju, kao u jednoj poruci koja je nedavno objavljena od strane predsednika Trampa - glupacima. Harvard se naziva vicem i poziva se da se od strane američkog predsednika, Harvard skine sa liste najboljih univerziteta. Ta njegova, ne samo meka moć u smislu simbola znanja, nego i u smislu izvora saznanja i pomoći inovacijama se dovodi u pitanje. Tako da i Harvard i sve druge institucije i u Americi, ali i u Srbiji, koje nam pomažu, da svet bude bolje mesto za život, bi trebalo da imaju podršku svih u društvu, a posebno oni koji su na rukovodećim pozicijama", kazala je Drecun. Na domaćem planu su se na meti našli i mediji, oni koji se finansiraju iz državne kase. Američka agencija za globalne medije <a href="https://www.insajder.net/teme/durovic-u-istom-danu-usvojen-budzet-za-glas-amerike-i-potpisana-uredba-o-gasenju-video">u martu je prekinula finansiranje Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa.</a> Ti mediji su imali redakcije širom sveta, i u Srbiji. Bivši novinarka Glasa Amerike, Jovana Đurović za Insajder je govorila da se Donald Tramp, kao što je bio slučaj i sa međunarodnim organizacijama - još tokom prvog mandata razračunavao sa VOA. "Ovo jeste bilo očekivano imajući u vidu i Trampov odnos prema medijima i nove pokušaje da srežu federalnu potrošnju. Interesantna stvar je da u budžetu koji je usvojen u martu - postoji budžet za Glas Amerike ali je istog dana potpisana uredba o gašenju medija", rekla je Đurović.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250620230652_ddc784267b480cb15ea586a2818825a08ca001dfc8335d2f7cd8fda97e72d2af.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250620230652_ddc784267b480cb15ea586a2818825a08ca001dfc8335d2f7cd8fda97e72d2af" data-rendition-name="original" width="1920" height="993" loading="lazy" alt="glas amerike "> <figcaption>Sedište Glasa Amerike u Vašingtonu. Foto: Carol M. Highsmith/javno vlasništvo/wikipedia</figcaption> </figure>  Najveću pažnju van granica Amerike, privukla je izvršna naredba o obustavljanju strane pomoći zbog čega su prestali sa radom programi USAID-a širom sveta. USAID je godinama funkcionisao kao kanal za pomoć državama u svetu. Iz Stejt Departmenta su odluku o gašenju USAID obrazlagali time da nije imao značajan uticaj na dugoročni razvoj zemalja koje su primale sredstva, a da zemlje koje su najviše koristile pomoć SAD, poput onih u Africi i Bliskom istoku - često izražavale su antiameričke stavove. Iako potezi Donalda Trampa na međunarodnom planu nailaze na kritike u Sjedinjenim Državama, na tom planu malo šta mogu da urade dok traje njegov mandat. S druge strane, odluke na unutrašnjem planu - o medijima, univerzitetima, o imigracionoj politici i slično - naišle su prepreku, tačnije na američko pravosuđe. O tim pitanjima u toku su sudski procesi koji bi, u nekim slučajevima, mogli da ponište odluke američkog predsednika. Tako je, na primer, Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se ograničava pravo na državljanstvo po rođenju, odnosno preispituje se pravo automatskog dodeljivanja državljanstva deci nedokumentovanih imigranata rođenoj u Sjedinjenim Državama - međutim, Apelacioni sud je tu odluku ove nedelje proglasio neustavnom. Novinar: Žikica Stevanović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp povlači SAD iz UNESKA - koje je još osporavane odluke doneo za šest meseci mandata?

On je kazao da bi gubitak postrojenja za desalinizaciju vode kod Deir al Balaha u južnom delu Pojasa Gaze, iz kog je izraelska vojska naredila evakuaciju Palestinaca, "bio katastrofalan" za ljude koji iz njega dobijaju pijaću vodu, prenosi Tajms of Izrael.
"Gubitak ovog objekta bio bi katastrofalan za ljude koji zavise od njega za pristup svežoj vodi", kazao je Dižarik.
Postrojenje je glavni izvor vode za piće i za stotine hiljada interno raseljenih u priobalnoj zoni Mavasi.
Portparol UN je rekao da se od početka jula 80 odsto vodovodnih, sanitarnih i higijenskih objekata u Gazi nalazi u izraelskim militarizovanim zonama ili u područjima koja su stavljena pod naređenja za evakuaciju.
Dižarik je kazao da 93 odsto domaćinstava u Gazi nije imalo pristup vodi od prošlog meseca, a da je trenutno 87 odsto površine Gaze pod izraelskim naređenjem za evakuaciju, što je oko 2,1 milion ljudi stisnulo u fragmentirana područja Pojasa gde gotovo da nema dostupnih usluga.
Dižarik je naveo da će humanitarno osoblje UN ostati u područjima Deir al Balaha.
Istakao je da oko 1,3 miliona ljudi u Gazi treba sklonište i kućne potrepštine, ali da ulazak nikakve pomoći takve vrste nije dozvoljena u Gazu u proteklih 140 dana.
Dižarik je kazao da, iako je Izrael dozvolio da konvoj cisterni sa gorivom uđe u Gazu ranije ovog meseca, količina jedva da je bila dovoljna, i pozvao je izraelske vlasti da odobre prebacivanje dodatnih konvoja.
Izraelski tenkovi su danas prvi put ušli u južne i istočne delove grada Deir Al-Balah u Pojasu Gaze, oblast za koju, prema izraelskim izvorima, vojska veruje da se u njoj možda nalaze neki od preostalih izraelskih talaca.
Upad i bombardovanje naterali su desetine porodica koje su ostale u tom području da pobegnu i upute se zapadno, ka obalskom delu Deir Al-Balaha i obližnjem Kan Junisu, prenosi Rojters.
Izraelska vojska je saopštila da nije ušla u četvrti Deir al-Balaha na koje se odnosio nalog za evakuaciju tokom trenutnog sukoba, te da nastavlja "da deluje snažno kako bi uništila neprijateljske sposobnosti i terorističku infrastrukturu u tom području". Izraelski izvori su naveli da je razlog zbog kojeg vojska do sada nije ulazila u to područje, taj što sumnjaju da Hamas tamo drži taoce.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

UN: Ofanziva IDF u Deir al Balahu preti da liši Gazu izvora vode

Prema najnovijem izveštaju UNHCR-a, reč je o trećini ukupnog broja ljudi koje je ta organizacija uspela da podrži tokom prošle godine.
U izveštaju se upozorava na "smrtonosan spoj okolnosti" koji pogađa milione izbeglica i raseljenih osoba, sve veći broj prinudno raseljenih, sve manja sredstva i sve veća politička ravnodušnost.
UNHCR je prinuđen da obustavi ili odloži programe u vrednosti od ukupno 1,4 milijarde dolara, zbog čega milioni ljudi ostaju bez osnovnih sredstava za život, izloženi većem riziku od eksploatacije, nasilja i dodatnog raseljavanja, navedeno je u saopštenju ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija.
Novčana pomoć i isporuka hitne pomoći globalno su smanjene za 60 odsto, a programi za smeštaj svedeni su na minimum.&nbsp;
Smanjenje finansiranja negativno utiče i na programe reintegracije i dobrovoljnog povratka izbeglica, kao i na preseljenja.
UNHCR-ove finansijske potrebe za 2025. godinu iznose 10,6 milijardi dolara, a do sredine ove godine prikupljeno je svega 23 odsto tog iznosa.
Organizacija poziva države, institucije i pojedince da značajno povećaju svoje finansijske doprinose kako bi se premostio trenutni budžetski jaz
"UNHCR zahvaljuje svim donatorima koji su nastavili da podržavaju naš rad i u ovim teškim trenucima. Ako dodatna sredstva postanu dostupna, imamo sve kapacitete da brzo obnovimo i proširimo pomoć onima kojima je najpotrebnija“, navodi se u saopštenju.
Izvor: Tanjug

UNHCR: Zbog budžetskih rezova oko 11,6 miliona izbeglica ostaće bez pomoći

Konferencija o palestinskom pitanju i rešenju s dve države - palestinsku uz Izrael, koju je sazvala Generalna skupština UN, prvobitno je bila zakazana za jun, ali je odložena u poslednjem trenutku zbog rata Izraela protiv Irana.
Kopredsedavajuće su Francuska i Saudijska Arabija.
U ime Francuske će na konferenciji biti ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot), najavilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Parizu.
Posle te konferencije, samit će biti u Parizu ili Njujorku, pre zasedanja Generalne skupštine UN koje počinje u septembru, rekli su diplomatski izvori.
Oni su dodali da bi međunarodna konferencija trebalo da omogući "ponovno stvaranje diplomatskog zamaha i političke perspektive za sprovođenje rešenja s dve države".
Uz to treba "zajednički podstaći da niz država koje to još nisu učinile, prizna Državu Palestinu, a posebno Francuska", a treba "raditi i na normalizaciji i regionalnoj integraciji Izraela sa arapskim i muslimanskim zemljama".
Na sastanku će se govoriti i o reformi Palestinske uprave i razoružavanju palestinskog pokreta Hamas, dodali su diplomatski izvori.
Izvor: Beta

Ministarska konferencija o palestinskoj državnosti krajem jula u UN, zatim samit

Komisija, koju je osnovao Savet za ljudska prava u maju 2021. godine, imala je stalni mandat za istraživanje kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava na teritorijama Palestine i u Izraelu.&nbsp;
Predsednica komisije, Navi Pilaj, obavestila je Savet 8. jula o svojoj ostavci zbog zdravstvenih razloga.&nbsp;
Dva preostala člana komisije, Kris Sidoti i Milun Kotari, podneli su ostavke 9. i 10. jula, a razlozi nisu precizirani.
Izrael je od početka postojanja komisije odbijao saradnju, optužujući je za pristrasnost.&nbsp;
Posle objavljivanja prvog izveštaja komisije u junu 2022. godine, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je komisiju, dok je izraelski ambasador u Ženevi optužio članove, naročito Navi Pilaj, za "antiizraelsku pristrasnost".
Takođe, Sjedinjene Američke Države izrazile su zabrinutost zbog "preširokog mandata" komisije, navodeći "nesrazmeran" tretman Izraela u Savetu.
Prethodnih meseci, SAD su uvele sankcije specijalnoj izvestiteljki UN Frančeski Albaneze zbog pokušaja pokretanja krivičnih postupaka protiv američkih i izraelskih državljana.&nbsp;
U februaru su Izrael i SAD objavili povlačenje iz Saveta UN za ljudska prava, osudivši "antiizraelsku opsesiju" tog tela.&nbsp;
Ipak, portparol Saveta je naglasio da, jer nisu članovi, Izrael i SAD tehnički ne mogu da napuste Savet.
Izvor: Tanjug

Čitava Komisija UN za Izrael i Palestinu podnela ostavku

WFP kaže da mu je potrebno 494 miliona dolara za drugu polovinu ove godine, ali je sasvim bez novca što ga primorava da da prioritet samo najugroženijim grupama.
Predviđa se da će zalihe hrane trajati do oko septembra za većinu pogođenih zemalja, potencijalno ostavljajući milione ljudi bez ikakve hitne pomoći.
"Bez hitne podrške naših partnera, naša sposobnost opada iz dana u dan. Potrebno nam je kontinuirano finansiranje da bismo održali dotok hrane", rekla je Margot van der Velden, regionalna direktorka WFP.
Sedam zemalja je pogođeno u tom afričkom regionu, a operacije WFP se prekidaju u Mauritaniji, Maliju i Centralnoafričkoj Republici, gde se očekuje da će zalihe hrane trajati samo nekoliko nedelja. Distribucija pomoći je već znatno smanjena i u logorima u Kamerunu za izbeglice iz Nigerije.
WFP očekuje da će milioni ljudi biti odmah pogođeni, uključujući 300.000 dece u Nigeriji koja su u riziku od "teške neuhranjenosti, što povećava rizik od smrti".
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da smanji finansiranje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i UN bacila je mnoge humanitarne agencije u borbu za opstanak uprkos pogoršanju humanitarnih kriza širom Sahela i drugih delova Afrike, gde operišu džihadističke grupe.
Međunarodni komitet za spasavanje (IFC) je ovog meseca saopštio da je od marta do maja došlo do povećanja broja prijema pacijenata u njegove klinike za 178 odsto u severnoj Nigeriji, gde 1,3 miliona ljudi zavisi od pomoći WFP.
Raseljena lica u Maliju nisu dobila nikakve hitne pošiljke hrane od juna, a to je doba godine kada je najmanja proizvodnja hrane u Sahelu.
Uprkos stalnom prilivu izbeglica iz Severnog Darfura zbog rata u Sudanu, zalihe hrane u Čadu će trajati samo do kraja godine. Niger se suočava sa potpunim obustavljanjem pomoći u hrani do oktobra.
Izvor: Beta

Svetski program UN za hranu obustavlja rad u Africi zbog smanjenja finanasiranja

"Pažljivo pratimo situaciju nakon izveštaja o nasilju, uznemiravanju i proizvoljnom pritvaranju demonstranata", saopštio je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kajsa-olongren-nova-specijalna-predstavnica-eu-za-ljudska-prava">Savet</a> na društvenoj mreži Iks.&nbsp;
"Pozivamo vlasti da pokažu uzdržanost i da poštuju slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, kao i na mere izgradnje poverenja, kako bi se otvorio put za obnovu društvenog ugovora", navodi se u saopštenju.
Izvor: FoNet

Savet UN za ljudska prava: Pažljivo pratimo situaciju u Srbiji

Humanitarni aktivisti ocenjuju da takvi pritisci umanjuju ključnu ulogu UN i njenih partnera u naporima da se spasu milioni života obezbeđivanjem šatora, hrane i vode ljudima koji beže od nemira - poput Mjanmara, Sudana, Sirije i Venecuele, ili pomaganjem u iskorenjivanju malih boginja i drugih bolesti.
"To je ubedljivo najveći udarac za humanitarni rad UN u mojih 40 godina rada kao humanitarnog radnika", &nbsp;rekao je bivši šef humanitarne pomoći UN Jan Egeland, koji sada predvodi Norveški savet za izbeglice.&nbsp;
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je od šefova agencija UN smanjenje broja zaposlenih i za 20 odsto, a njegova kancelarija u Njujorku iznela je sveobuhvatne ideje o reformi koja bi mogla značajno da promeni način na koji Ujedinjene nacije dodeljuju pomoć.
Zagovornici kažu da su operacije pomoći UN pomogle milionima širom sveta pogođenim siromaštvom, bolestima, sukobima i glađu. Kritičari insistiraju da su mnoge operacije postale preopterećene, prepune birokratskih prepreka i nedostatka odgovornosti, i da su previše udaljene od potreba ljudi na terenu.
Oni kažu da su "postkolonijalne" zapadne donacije podstakle zavisnost i korupciju, što guši sposobnost zemalja da se same razvijaju, dok se programi pomoći koje podržavaju UN, a koji bi trebalo da budu vremenski ograničeni, često odugovlače godinama pa i decenijama bez kraja na vidiku.
"Ove godine procenili smo da je oko 343 miliona ljudi pogođeno sa akutnim nedostatkom hrane", rekao je zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu (WFP)Karl Skau. "To je trostruko povećanje ako uporedimo pre četiri godine. A ove godine, naše finansiranje opada za 40 odsto", naveo je on. 
 
 WFP je najavio da će smanjiti broj zaposlenih za oko četvrtinu.
Nijedan donator iz privatnog sektora ili bogata zemlja - Kina i naftom bogate zalivske države koje često pominju grupe za pomoć, nisu popunili značajne praznine nastale smanjenjem američke i drugih zapadnih potrošnji, ukazuju aktivisti.
&nbsp;Izvor: Beta

UN obeležavaju 80 godina, neizvesna budućnosti njihovih humanitarnih agencija

UNKTAD, koji pomaže zemljama u razvoju da se prilagode svetskoj ekonomiji, sprema se da smanji svoj budžet od 3,7 milijardi dolara za 20 odsto, prenosi Rojters.
Grinspan je rekla da je sa svojim timom, u sklopu priprema za budžet pomenute agencije UN za 2026. godinu, predložila ukidanje 70 radnih mesta od ukupno oko 500.
"To će zaista ograničiti organizaciju i sposobnost da nešto uradimo", navela je ona.
Prema njenim rečima, rad UNKTAD-a biće otežan dok potreba za njegovim uslugama raste, jer zemlje traže informacije o uticaju sveobuhvatnih <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/savezni-sud-ponistio-trampove-carine-proglasio-ih-nezakonitim">carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp</a>.
Agencije UN poput UNKTAD-a moraju da smanje troškove zbog finansijske krize koju su delimično izazvale Sjedinjene Američke Države, koje su obezbeđivale skoro četvrtinu finansiranja te svetske organizacije.
"Ono što me najviše brine je to da li ćemo imati mogućnost da dovoljno brzo odgovorimo na potrebe zemalja", rekla je Grinspan.
Izvor: Tanjug

Trgovinska agencija UN pred smanjenjem budžeta od 20 odsto, delimično zbog američkih carina

Kako je objavila organizacija, biće takođe raskinuto više stotina privremenih ugovora, preneo je Svisinfo. 	
Ove cifre su u skladu sa onim što su pre nekoliko nedelja dogovorili predstavnici sindikata UNHCR-a. 	
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/unhcr-zatvara-cetiri-agencije-u-meksiku-zbog-ozbiljne-finansijske-krize">Gotovo polovina visokih pozicija u menadžmentu u sedištu organizacije u Ženevi i širom sveta biće ugašena</a>, naveo je švajcarski medij. 	
Neke kancelarije će biti zatvorene, ili će u njima biti smanjen broj zaposlenih. 	
Agencija UN procenjuje da će troškovi za osoblje biti smanjeni za oko 30 odsto. 	
"Koncentrisaćemo naše napore na aktivnosti koje imaju najveći značaj za izbeglice", izjavio je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. 	
UNHCR i druge međunarodne organizacije u Ženevi značajno su pogođene smanjenjem sredstava nekoliko donatora, a posebno SAD. 	
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) najavila je da će ukinuti do 7.000 radnih mesta, dok je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepolovila broj svojih odeljenja, navodi Svisinfo.
izvor: Tanjug&nbsp;

Ujedinjene nacije