Oni su osumnjičeni za izvršenje krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, trgovina ljudima i posredovanje u vršenju prostitucije, saopšteno je iz tog tužilaštva.
Sumnja se da su oni od maja ove godine do danas primenom sile i pretnje, zloupotrebom poverenja i teških prilika, vrbovali maloletnu oštećenu u cilju prostitucije, kao i najmanje još jednu žensku osobu koja se odavala prostituciji za račun grupe, pri čemu je sav novac od prostitucije išao organzatoru D.M, koji je on pripadnicima raspoređivao shodno njihovim ulogama i zadacima.
Kako se sumnja, oni su oglašavali ženska lica preko internet portala na kojima su ostavljali i brojeve telefona na koje su se javljali korisnici seksualnih usluga, da bi zatim ženska lica pružala seksualne usluge u objektima smeštaja koje je ova organizovana kriminalna grupa iznajmljivala za te svrhe ili su odlazile na adrese klijenata.
Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, nakon čega će biti saslušani.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Uhapšena grupa osumnjičena za trgovinu ljudima

Od dece pronađene u Brčkom, identifikovano je samo njih 19. Za osamnaest je poznato mesto rođenja. Šestoro je rođeno u Rimu, petoro u Hrvatskoj, jedno u Rijeci, dvoje u Barseloni, jedno u Nici, dvoje u Bosni i Hercegovini. Na pitanje ima li prostora uopšte govoriti da je reč o nekom improvizovanom vrtiću, da je tu neko ostavljao decu na čuvanje ili je ovo klasični primer trgovine ljudima, profesor Aleksandar Maršavelski kaže za Insajder da je šokantno da niko nije tražio tu decu i da je među 31 pronađenim detetom u Brčkom najmlađe imalo tek šest meseci dok su trećina otkrivene dece bile bebe. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DkOaAn2clk7Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
“Postoje snažni indikatori da bi se ovde moglo raditi o trgovini decom, makar u odnosu na deo dece koja su tamo bila smeštena. U medijima se spominje i kriminalna prošlost žene koja je čuvala tu decu. Veliki broj dece koje se nalazilo u toj kući je takođe indicator, da su bili u lošim higijenskim uslovima i stisnuti zapravo u jednoj maloj kvadraturi. Činjenica je da je vlasnica primala novac za to, s tim da tu treba biti oprezan jer primanje novca u ovom slučaju, barem prema onome što je poznato, je došlo od samih roditelja koji su tamo ostavljali tu decu. I prema svedocima, onim susedima koji su blizu te kuće bili, cela priča upućuje da se radi o ilegalnom vrtiću, što ukazuje svakako na krajnje neodgovorno ponašanje roditelja. Po mom mišljenju, ako istraga pokaže da se i ne radi o trgovini decom, u najmanju ruku se radi o krivičnom delu zapuštanja i zlostavljanja deteta”, kaže profesor Maršavelski.
Dodaje kako je potrebno utvrditi, da bi se videlo da li se ipak radi, barem možda o delu dece i o trgovini ljudima, jesu li oni na bilo koji način tamo iskorišćavani, da li su tamo bili privremeno i da li su trebali biti poslani na neko drugo mesto, te da je to ono što će ova istraga svakako pokazati.&nbsp;
&nbsp;Pokušana je svojevrstna relativizacija slučaja jer su u pitanju bila romska deca. I neverovatno je da ni jedan centar za socijalni rad, niti u Bosni i Hercegovini, niti u Hrvatskoj, odakle su neka deca, uopšte nije imao podatke o njima.
Na pitanje šta se dešava sa sistemima, ne samo u ove dve zemlje, nego generalno u zemljama regiona pa ta deca nekako ostju nevidljiva i podložna ovakvim zloupotrebama, Maršavelski odgovara da &nbsp;prvo ipak treba videti gde ta deca imaju prebivalište.&nbsp;
“Dakle, da li su ona dovedena iz Hrvatske pa ostavljena tamo u Brčkom. Činjenica je da se uglavnom radi o romskoj deci i to je nešto što nas sve treba brinuti i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, jer u Srbiji su baš romska deca najčešće zapravo žrtve trgovine ljudima i posebne mere se moraju usmeriti na njih. Činjenica je da se ta deca nisu vodila kao nestala, a nisu zapravo bila sa svojim roditeljima, odnosno starateljima i to upućuje da se prvenstveno, u najmanju ruku, radi o zapuštanju deteta, gde je deo roditelja, očigledno, barem prema iskazima svedoka, zapravo tamo ostavljalo decu i plaćalo da tamo deca prenoće. Znamo da u vrtićima deca inače ne mogu prenoćiti”, ističe on.&nbsp;
U medijima se pominjalo da su i političari tamo dovodili decu, tako da je moguće da je deo dece bilo žrtve trgovine ljudima. Juče je zabeležen jedan slučaj u Sanskom Mostu, pronađeno je nekoliko dece od jedne do šest godina.Na pitanje da li su u pitanju isti slučaj, i iste okolnosti, odgovara da &nbsp;za sada nema indicija da su ovi slučajevi međusobno povezani, ali da pokazuju koliko su deca, a pogotovo romska, zapravo ranjive grupe izložene ovom problemu.
“Upravo u Bosni i Hercegovini je jedan slučaj gde je i Hrvatska bila uključena. 2015. godine je bio pokrenut jedan postupak protiv bračnog para iz Bosni i Hercegovini i Hrvatske, koji je prisiljavao šestoro romske dece da se bave džeparenjem u Francuskoj. Osam počinilaca koji su učestvovali u tom celom postupku je optuženo još 2018. godine, a prve osude su stigle tek 2022. Neki su osuđeni i 2023., a neki se postupci još vode, što pokazuje isto da ti postupci jako dugo traju. To je isto nešto što predstavlja problem kod trgovine ljudima, jer se sva ta obeležja trgovine ljudima teško dokazuju”, kaže Maršavelski.
Na pitanje zašto postupci traju jako dugo i da li su sistemi svih u region spremni da se suoče sa takvim problemom kao što je trgovina ljudima, naročito kad su deca u pitanju, odgovara da je problem u tome što se kod trgovine ljudima moraju dokazati određene specifične okolnosti koje čine neko delo time.&nbsp;
“Tu su moguće nekakve pretnje, obmane, prevare, vrbovanje, prevoženje, specifični oblici iskorišćavanja koje je cilj cele priče. I da bi se sve to dokazalo, nažalost, tužioci često pribegavaju nekom lakšem krivičnom delu kod kvalifikacije, kod optužnice, kako bi lakše to dokazali. &nbsp;Zateknu dete u ovakvim nehumanim uslovima i njima je sigurno lakše dokazati da se radi o zapuštenoj deci, da su odgovorni i roditelji koji su ih tamo ostavili i te osobe koje su čuvale decu. To je sigurno tužiocima lakše dokazati, nego celu priču da su ta deca trebala završiti možda u Francuskoj ili negde drugde. Nažalost, i to je činjenica”, zaključuje u nrazgovoru za “Svet i mi” profesor sa zagrebačkog Pravnog fakulteta Aleksandar Maršavelski. &nbsp;
Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

200x200

220x391

Prof. Maršavelski za “Svet i mi”: Šokantno da niko nije tražio decu otkrivenu u Brčkom (VIDEO)

"Takođe, određeni broj dece poseduje dokumenta druge države, znači ne dokumente Bosne i Hercegovine, što ukazuje na razmeru krivičnog dela u smislu da se radi o uključenosti više država i lica iz više država. Tako da verujem da će istraga pokazati da pored osoba koje su lišene slobode, da je bilo i drugih aktera u drugim državama povodom ovog krivičnog dela", kaže Raković.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FoKKO_38kXJg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Navodi da je akcija u Brčkom jedna od najvećih akcija poslednjih godina. 
 
"Država uvek govori da ima određenu strategiju, da ima obučena lica, da postoji protokol u postupanju. Međutim, ovi slučajevi pokazuju da ipak nije dovoljna opremljenost države i da borba protiv ovog kriminaliteta zahteva dodatne napore svih onih koji su uključeni u sistem zaštite. Kada je reč o žrtvama trgovine ljudima, ono što je posebno interesantno u ovom slučaju jeste da su deca mlađa od godinu dana. Interesantno je zapravo u kojoj svrsi je trgovano ovom decom - da li je reč o seksualnom iskorišćavanju, iskorišćavanju u određene druge svrhe, prisilnom radu ili oduzimanju ljudskih delova tela ili prebacivanju u drugu državu. Istraga treba da pokaže na kraju kojem je krivičnom delu ovde reč", navodi Neira Raković iz Organizacije "Glas žene" iz Brčkog.
Izvor: Insajder

Policija u Brčkom pronašla 31 dete, tri osobe uhapšene zbog trgovine ljudima (VIDEO)

U saopštenju piše da se P.P. (19) sumnjiči za trgovinu ljudima, te dodaje da mu je određeno zadržavanje do 48 sati.
"P.P. je iskoristio teške prilike u kojima živi sedamnaestogodišnjak i vrbovao ga, da za novčanu nadoknadu, zapali vozilo u Bačkoj Palanci, što je on i učinio", precizira se.
Policijska uporava Novi Sad je navela i da će P.P. biti priveden u Tužilaštvo dok će protiv sedamnaestogodišnjaka, u redovnom postupku biti podnetia krivična prijava za uništenje i oštećenje tuđe stvari.
Izvor: Beta

U Bačkoj Palanci uhapšen osumnjičeni za trgovinu ljudima

Jedna od žrtava bila je Nevena Mitić. Ona dolazi iz porodice gde je bilo nasilja, želela je da pobegne, pomislila je da je <a href="https://insajder.net/Mladi/zavodenje-kao-oruzje-kako-loverboy-taktika-vodi-u-trgovinu-devojkama">našla pravu ljubav</a> i da se zaljubila, ali je zapravo, kao lak plen, upala u kandže trgovaca ljudima.
Dugo je bila primoravana da se bavi prostitucijom, ali je na kraju uspela da se izvuče, i to zahvaljujući jednom klijentu. U javnosti govori o svom iskustvu kako bi podigla svest o problemu trgovine ljudima i kako bi, pre svega, ohrabrila žrtve, pokazujući im da izlaz postoji.
<h2>Filmsko bekstvo</h2>
"Verovala sam da postoji taj izlaz. Nada me je spasila. Verovala sam da će doći neko ko će me izvesti iz ropstva jer ja jesam bila rob, mada sam bila slobodna, ljudi su mogli da me gledaju kako sam srećna, barem nasmejana, slobodna, šetala, a u stvari sam bila rob. Mafija me je ucenjivala i morala sam da ćutim i da trpim. Ali sam verovala da će doći mojih pet minuta i da ću pobeći. To je trajalo dve godine i najgore od svega je što nisam znala kada će doći kraj svemu tome. Posle dve godine, posle velike patnje, prošla sam kroz pakao, upoznala sam čoveka koji mi je pomogao da pobegnem“, ispričala je Nevena Mitić <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Wqe6wPI748o&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=33">u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.</a>
Kaže, njeno bekstvo je bilo kao na filmu.
"Preskakala sam kapiju kluba, išla taksijem do jednog mesta, pa onda pešaka do drugog... Taj čovek koji me je spasio je bio klijent koji se zaljubio u mene. Ja sam verovala da to može da mi se desi i da će tako neko da me spasi. I dan - danas imam kontakt s njim i on mi kaže da bi me spasio i da se nije zaljubio. Meni je trebalo puno vremena, nekoliko meseci, da smognem snage da mu kažem moju priču, jer nikome više nisam smela da verujem...“
Posle bekstva, sve vreme je bila u strahu da nešto loše može da joj se dogodi. Najpre je dva meseca provela u Belgiji, a potom je otišla u Brazil.
"Stalno sam mislila da će me ubiti. Puno me je bilo strah. Samo sam želela da odem mnogo daleko, gde me niko ne zna i gde ću se osećati slobodno. Onda se desilo da sam dobila priliku da odem u Brazil. Nisam imala pasoš, nisam imala ništa od svojih dokumenata, ali sam uspela da dođem do Brazila koji me je preporodio“, navela je.
<h2>Novi početak u Brazilu</h2>
U Brazilu je izgradila novi život, naučila jezik, počela da radi u hotelu... Međutim, ništa nije išlo lako.
"Na početku je bilo strašno. Baš strašno. Nisam mogla da radim, jednostavno sam bila mnogo loše, i emocionalno i psihološki. Imala sam sreću što sam tu upoznala svog sada bivšeg muža, koji mi je pomogao na svaki mogući način, dao mi je sve što je imao samo da bih ja bila dobro... Prva stvar koju mi je rekao - radi psihoanalize da budeš bolje. Išla sam četiri puta nedeljno na terapiju, i tako dve godine. To me je stvarno podiglo na noge i od tada nikada nisam prestala da radim na sebi - terapija, budizam, pa joga, svašta nešto da bih danas mogla da pričam u javnosti… Trebalo mi je puno godina da ojačam, da se sredim, da budem dovoljno jaka da mogu da radim i da imam neki normalan život“, kaže Nevena Mitić.
I ona se, kao i mnoge žrtve, susrela sa stigmatizacijom, osudom, neprimerenim komentarima… Imala je problem čak i sa rođacima koji su je, umesto da je podrže, osuđivali. Kaže da društvo nameće žrtvama osećaj da treba da ih bude sramota jer su bile u prostituciji.
"Mene nije sramota. Nije, jer znam ko sam i samo ja znam šta sam prošla. Bilo je ucena da će mi ubiti brata, majku i oca i da moram da radim ono što mi je rečeno kako bih ostala živa. Od toga da me bude sramota? Ne, nije me sramota. Želim da pričam da bih tako podizala svest, da bi ljudi znali šta je prinudna prostitucija, što nije isto kao kada je žena svojom voljom u prostituciji“, kazala je.
<h2>Ne gledati na sebe kao na žrtvu</h2>
Dodaje da često nailazi na negativne kritike ali je to, kaže, više ne dotiče, jer je shvatila da takvi ljudi zapravo nisu srećni.
"Imam svoju misiju - da pričam o svom životu da bih tako ojačala druge žene koje ćute, da bi možda i one jednog dana smele nekome nešto da kažu. Ja sam bila sama, nisam imala podršku ni od koga, danas postoje nevladine organizacije… Ako žene dobiju neku ponudu iz snova za posao ne treba slepo da veruju, nego da pitaju te organizacije za savet, nevladine organizacije mogu da provere da li stvarno postoji ta firma… Zatim, da se savetuju sa prijateljima, rođacima, da pričaju o tome, a ne kao ja, koja sam želela da odem što pre, da pobegnem od kuće, od nasilja, nisam pitala gde idem i šta ću da radim...“, priča Nevena Mitić.
Posle svega što je preživela, poručuje "nikada ne gledajte na sebe kao na žrtvu.“
"Lek je u nama, kad prestanem sebe da vidim kao žrtvu - ja već počinjem da lečim sebe. Dok vidim sebe kao žrtvu – nema pomaka, znači, biću žrtva do kraja života. U tome je odgovor. Kad sam prestala da vidim sebe kao žrtvu i kad sam rešila da gradim sebe, da jačam sebe, onda se sve promenilo i onda sam počela da imam neki normalan život. Da živim kao i ostali ljudi.“
Izvor: Insajder

Ispovest žrtve trgovine ljudima: Bila sam rob, mafija me ucenjivala, uspela sam da pobegnem

<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-srbiji-prosle-godine-zabelezeno-30-odsto-vise-slucajeva-trgovine-ljudima-prinudno-prosjacenje-najcesci-oblik">Žrtva može da bude svako.</a> Ujedinjene nacije procenjuju da 700.000 ljudi svake godine postaju žrtve trgovine ljudima. A oblici su razni – <a href="https://insajder.net/Mladi/kako-da-mladi-bezbedno-rade-u-inostranstvu">radna i seksualna eksploatacija</a>, prinudni brak, prosjačenje…
Uz trgovinu drogom i ilegalnu trgovinu oružjem, trgovina ljudima spada među najprofitabilnije kriminalne aktivnosti – procenjuje se da se zarade trgovaca ljudima kreću od nekoliko milijardi pa sve do čak 500 milijardi dolara godišnje. Zato se o toj kriminalnoj aktivnosti govori kao o "visoko profitabilnoj“, ali i kao "nisko rizičnoj delatnosti”, jer mali broj prestupnika završi pred sudom i bude osuđeno na visoke zatvorske kazne.
<h2>Najčešći slučajevi - prosjačenje</h2>
Broj žrtava trgovine ljudima raste i u Srbiji. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je tokom prošle godine dobio najviše prijava i identifikovao najviše žrtava u prethodnih pet godina. Centar je u 2023. dobio 168 prijava, u 137 slučajeva je pokrenut postupak identifikacije, što podrazumeva da se u tim slučajevima, tokom čitavog postupka identifikacije, pretpostavljenim žrtvama pruža ista podrška kao i formalno identifikovanim.
Formalno je u 2023. identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5 odsto u odnosu na godinu ranije. Većinu identifikovanih žrtava čine žene - čak 72 odsto - što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u godišnjem izveštaju Centra. <a href="https://insajder.net/prenosimo/voice-u-srbiji-dominantna-interna-trgovina-ljudima">Najveći broj prijava</a> dolazi iz Beograda, zatim iz Novog Sada, Niša i Subotice.
"Seksualna eksploatacija prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima. Najučestaliji oblik je bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 odsto, na drugom mestu po učestalosti je radna eksploatacija 22,7 odsto, seksualna eksploatacija se javlja u 20 odsto slučajeva, prinuda na brak u 14,7 odsto, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3 odsto slučajeva. Procenat dece među žrtvama je znatno porastao u odnosu na prethodne dve godine i iznosi 62 odsto. Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina“, navodi se u izveštaju Centra za 2023. godinu.
<h2>Neprepoznavanje problema</h2>
Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić smatra da države širom sveta ne prepoznaju problem trgovine ljudima.
"Pitala sam se zašto svuda u svetu to preuzima civilni centar. I u Americi i u Engleskoj imate oblike radne ekspoloatacije. Najčešći oblici su prostitucija, prosjačenje i radna eksploatacija. Radna eksploatacija postaje globalan problem, tu postoji jedno licemerje: sada veliki giganti sa Zapada sele fabrike u zemlje gde je jeftina radna snaga. Na nivou teorije nemamo definiciju šta je to radna eksploatacija, da li je to kada neko u Africi pristaje da radi za pet ili tri dolara u nekoj fabrici koja je sa Zapada? Velika je dilema, jer ti koji daju takve naknade imaju za cilj profit i koriste ranjivost čitave zemlje“, navela je Dragičević Dičić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.
I Mitar Đurašković, nekadašnji nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, ukazuje na problem socijalne nepravde.
"Živimo u nepravednom svetu. Jedan odsto stanovništva planete raspolaže sa 49 odsto vrednosti planete. Kako uspostaviti vrednosti čovečnosti kad imamo globalni sistem koji funkcioniše nepravedno? Možda da prilikom svakodnevne potrošnje vodimo računa pod kakvim uslovima su određeni proizvodi nastali. U Holandiji je Ministarstvo pravde donelo odluku da na javnom tenderu mogu da se jave samo oni proizvođači čokolade koji imaju sertifikivano poreklo. Tako se polako menja praksa“, naveo je Đurašković u emisiji Insajder televizije.
<h2>Beba - najmlađa žrtva u Srbiji</h2>
Statistički gledano za Srbiju, najmlađe su žrtve prinude na prosjačenje, dok je najveći prosek godina među žrtvama radne eksploatacije. Prosečna starost muškaraca je 22 godine, a prosečna starost identifikovanih žena žrtava trgovine ljudima 18,5 godina. Prosečna starost identifikovane dece je 12 godina. U trenutku eksploatacije, najmlađa žrtva nije imala ni godinu dana, dok je najstarija identifikovana žrtva imala 63 godine.
Govoreći o prosjačenju, Radmila Dragičević Dičić kaže da je to rešiv problem, te da je to i socijalno i krivično - pravno pitanje.
„Nije svako prosjačenje krivično delo trgovine ljudima. Imamo u sudskoj praksi slučaj da je otac osuđen za eksploataciju, za krivično delo trgovine ljudima, ali je utvrđeno da je pare uzimao samo za sebe i svoje potrebe, a da su deca bila eksploatisana. Žrtve u najvećem broju slučajeva i ne znaju da su žrtve. Lako je istražnim radnjama u prosjačenju otkriti da li je krivično delo ili ne“, objasnila je. &nbsp;
<h2>Tužioci i sudije na velikom ispitu</h2>
Seksualna eksploatacija je u 87 odsto slučajeva u Srbiji u 2023. podrazumevala prinudu na pružanje seksualnih usluga za novac. A ako se žrtve i izvuku iz kandži prostitucije, suočavaju se sa stigmatizacijom.
Kristina Topić iz Organizacije "Astra“ kaže da sredina zna da bude surova.
"Kada su žrtve iz manjih sredina, veoma im je teško kada treba da se vrate, posebno kada su žrtve seksualne eksploatacije. One budu obeležene ako sredina zna da su bile u prostituciji, ne uzimaju u obzir da su bile prinuđene na to. One nisu u prilici da odu negde drugde, prinuđene su da se vrate“, kaže.
Pre dvadesetak godina u Srbiji je doneta jedna od presuda za trgovinu ljudima koja se i danas uzima kao dobar primer. Žrtve su bile dve Ukrajinke, utvrđena je namera optuženih da one budu eksploatisane ali je, dobrim radom policije, sprečena eksploatacija. Četvoro optuženih je osuđeno na ukupno 21 godinu zatvora. To je bio i prvi slučaj u srpskom pravosuđu da se sud pozvao na Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i prateći protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom.
Radmila Dragičević Dičić smatra da sudije i tužioci moraju da budu svesni težine dela jer se radi o časti, dostojanstvu, slobodi i integritetu ljudi, odnosno o najvišim ljudskim vrednostima.
"Kad to shvatimo, onda će te kazne biti adekvatnije. Ali imamo i predmete gde su kazne 14 godina. Kaznena politika će se menjati, ona se sporo menja... Važno je prepoznati delo, dobro ga opisati, dobro ga kvalifikovati, na kraju kao kruna svega dođe i sankcija“, navodi.
Kaže i da je u Krivičnom zakoniku Srbije trgovina ljudima u istom delu sa ratnim zločinima.
<h2>Program za borbu protiv trgovine ljudima Vlade Srbije</h2>
Inače, Vlada Srbije usvojila je u martu Program za borbu protiv trgovine ljudima, za period 2024 - 2029, sa Akcionim planom za sprovođenje tog programa.
Program ima za cilj da unapredi poštovanje i zaštitu ljudskih prava i obezbedi kontinuirani sveobuhvatan odgovor društva na problem trgovine ljudima kroz unapređen sistem prevencije, pravovremene identifikacije, pomoći i zaštite žrtava, kao i suzbijanja trgovine ljudima, navedeno je tada.
Tim dokumentom predviđena je promena koja će se realizovati kroz četiri tematske oblasti: istrage i krivično gonjenje, zaštita žrtava trgovine ljudima, prevencija trgovine ljudima i saradnja i koordinacija.
 
Izvor: Insajder

Trgovina ljudima savremeni oblik ropstva: Svako može da bude žrtva, radna eksploatacija globalni problem

Formalno je identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci vladinog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. &nbsp;
Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u Izveštaju.&nbsp;
Seksualna eksploatacija po prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima, već je najučestaliji oblik bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 odsto, sledi radna eksploatacija 22,7 odsto, seksualna eksploatacija se javlja u 20 odsto slučajeva, prinuda na brak u 14,7 odsto, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3 odsto slučajeva.&nbsp;
Prema podacima ovog Centra, procenat dece među žrtvama je značajno porastao u odnosu na prethodne dve godine i iznosi čak 62 odsto. Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina, što je spuštanje starosne granice u odnosu na godinu ranije kada je bila 24,5 godina.&nbsp;
Kako se navodi, posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije zloupotrebom digitalnih tehnologija - čak 39 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi kako na informisanju javnosti tako i na povećanju digitalne pismenosti društvenih grupa u povećanom riziku, kako bi se na vreme prevenirale posledice.&nbsp;
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje da, osim razvijenih politika i mera Vlade koje se sprovode u borbi protiv trgovine ljudima, i svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.&nbsp;
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava čije žrtve mogu biti deca, žene i muškarci koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje.
Izvor: Tanjug