U Leskovcu u subotu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/stojkovic-ocekujem-da-se-vlahovic-i-sergej-prikljuce-reprezentaciji-u-novembru">novi duel srpskih fudbalera sa Švajcarskom</a> - rivalom protiv koga su mečevi na svetskim prvenstvima u Rusiji 2018. i Kataru 2022. obilovali provokacijama i nemilim scenama. &nbsp;
Iz Stručnog štaba reprezentacije pozivaju na fer plej!
&nbsp;“Apelujem da se utakmica odigra u fer-pleju, na način na koji bi ekipe trebalo da odigraju, da ponašanje sa tribina bude na visokom nivou, kao i ponašanje igrača. Ne bojim se, svi su svesni da je to potpuno apsurdno i nepotrebno, bilo kakav pokušaj bilo kakvih gluposti”, kaže Dragan Stojković, selektor &nbsp;Srbije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F2QHqBT6jygg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Stojković se osvrnuo i na kapitena švajcarske reprezentacije, Granita Džaku, fudbalera poreklom sa Kosova, sa kojim su se, pored Džerdana Šaćirija, reprezentativci Srbije, zbog provokacija, sukobljavali na prethodnim utakmicama.&nbsp;
“On je veliki igrač, svestan je toga, zaista ga puno cenim i već dugi niz godina pokazuje svetsku klasu. Tako da, mislim da tu neće biti nikakvih problema”, ističe Stojković. &nbsp;&nbsp;
Sudeći prema njegovim rečima, čini se da je sve u redu i što se tiče statusa Dušana Vlahovića i Sergeja Milinkovića Savića koji nisu na spisku reprezentacije, ali i povratnika Aleksandra Mitrovića.&nbsp;
“Njihov nedolazak ovaj put je zajednički dogovor između njih i mene. Naravno da smo razgovarali. Obavljeni su razgovori sa Vlahovićem. Ostaje ono što je bilo i pre mesec dana. Porodični problemi u koje ja ne želim da ulazim. I ono što je jako bitno da javnost zna, niti je problem Fudbalski savez, niti je problem reprezentacija, niti je problem selektor. &nbsp;Što se tiče Sergeja Milinkovića Savića, takođe smo razgovarali i doneli zajedničku odluku da preskoči ovaj termin. Što se Mitrovića tiče, takođe sam razgovarao sa njim. Na pitanje: Da stavljam tvoje ime na spisak ili ne? Rekao je: Da, naravno. Tako da on dolazi već danas”, dodao je Stojković.
Fudbalska reprezentacija Srbije počela je danas u Staroj Pazovi pripreme za mečeve trećeg kola Lige nacija. Orlovi će u subotu Leskovcu dočekati Švajcarsku, dok će tri dana kasnije gostovati Španiji u Kordobi.
Izvor: Insajder&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Uoči duela Srbija - Švajcarska, selektor Stojković poziva na fer plej i na terenu i na tribinama (VIDEO)

"Inicijativa je važna jer nudi alternativu ratobornim govorima koje su ove nedelje u UN održale i ukrajinska i ruska strana", rekao je Bido i dodao da Švajcarska podržava kinesko-brazilsku inicijativu, jer poziva na prekid vatre i političko rešenje sukoba, prenosi Svis info.
Bido je ukazao na važnost pozivanja na Povelju UN u bilo kakvim mirovnim inicijativama u vezi sa Ukrajinom, napominjući da je o tome govorio kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji u govoru u Savetu bezbednosti UN.
Vlade Brazila i Kine su u maju izdale zajedničku izjavu o okončanju rata između Rusije i Ukrajine, zalažući se za političke pregovore i organizovanje mirovne konferencije.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je u avgustu da je kinesko-brazilski "konsenzus u šest tačaka" o okončanju rata u Ukrajini dobio "pozitivne" povratne informacije od više od 110 zemalja.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Švajcarska podržava inicijativu Kine i Brazila za rešenje sukoba u Ukrajini

Švajcarska medijska grupa Tamedia prva je prenela da je inicijativa organizacije Građanska služba podnela krivičnu prijavu u kojoj ukazuje na malverzacije koje su mogle da promene rezultate glasanja u Švajcarskoj, prenosi AP.
Ovo otkriće organizacije Građanska služba uzdrmalo je švajcarski sistem direktne demokratije, gde je glasanje putem pošte glavni način na koji birači izražavaju svoje mišljenje i gde se četiri puta godišnje građani izjašnjavaju na referendumima.
Kopredsednica te organizacije Noemi Roten angažovala je prošle godine jednu firmu sa zadatkom da prikupi oko 10.000 potpisa birača i potom je ustanovila da je skoro trećina potpisa bila lažna, sa lažnim adresama i falsifikovanim datumima rođenja.
Rotenova je izjavila da rezultati istrage "zaista mogu ugroziti poverenje koje švajcarski građani imaju u direktnu demokratiju".
Izvor: Tanjug

Savezno tužilaštvo Švajcarske pokrenulo istragu o mogućoj izbornoj prevari

Državni sekretarijat za ekonomska pitanja (Seco) potvrdio je da Švajcarska neće slediti pristup EU. U skladu sa švajcarskim zakonom i međunarodnim obavezama, Švajcarska je navela da ne može da ostvari "bilo kakav vanredni prihod od sredstava Ruske centralne banke".&nbsp;
Ruska imovina vredna oko 200 milijardi evra zamrznuta je u EU nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
EU se u maju saglasila da iskoristi kamatu koju su generisala zamrznuta sredstva Ruske centralne banke.&nbsp;
Očekuje se da će kamate donositi između 2,5 i 3 milijarde evra godišnje, koje će se koristiti za podršku odbrani Ukrajine i posleratnu rekonstrukciju.
"EU stoji uz Ukrajinu. Prenosimo 1,5 milijardi evra iz zamrznute ruske imovine na odbranu i obnovu Ukrajine", saopštila je juče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Devedeset odsto kamate generisane iz zamrznutih sredstava (koja ostaju zamrznuta) biće dodeljeno Evropskom fondu za mir (EPF), mehanizmu EU za upravljanje intervencijama u sukobima, uključujući snabdevanje oružjem.&nbsp;
Preostalih 10 odsto će ići u poseban fond za Ukrajinu, za potrebe rekonstrukcije zemlje.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal izrazio je zahvalnost EU na podršci, dok je Rusija osudila odluku kao "nezakonitu".
Izvor: Tanjug

Švajcarska neće slediti EU u prebacivanju profita Ukrajini od zamrznute ruske imovine

Prošle godine iz Švajcarske je izvezeno oko 136.000 automobila, ukupne vrednosti 642 miliona švajcarskih franaka. Vozila su eksportovana u čak 147 zemalja. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/eu-uvodi-euro-7-standard-za-vozila-u-srbiji-dozvoljen-uvoz-automobila-sa-evro-3-k1yxq2lc"> Prva na spisku je Srbija</a>, u koju je izvezeno čak 25.440 polovnih vozila iz Švajcarske.&nbsp;
Slede Poljska sa 17.334, Bugarska sa 12.146 i Francuska sa 11.271 uvezenim polovnim automobilom. 
 
 Među prvih deset zemalja na čijim putevima završavaju švajcarski polovni automobili su još i Ukrajina, Libija, Bosna i Hercegovina, Nemačka, Albanija, Severna Makedonija i Grčka. 
 
 Poređenja radi, 2013. švajcarci su u inostranstvo prodali 125.000 automobila za ukupno nešto manje od 330 miliona franaka. &nbsp; 
 
 SRF piše da su bezuspešni ostali svi pokušaji da stupi u kontakt sa nekim prodavcem polovnih automobila, koji obično samo ostave posetnicu pod brisače auta sa porukom da kupuju i brojem telefona. 
 
 U švajcarskoj carini su rekli da je takav izvoz sa ispravnom dokumentacijom sasvim legalan. Kupovina se veoma često obavlja u gotovini, pa nadležne službe pomno prate te transakcije zbog sumnje da bi moglo da se radi o pranju novca ili organizovanom kriminalu. 
 
 Na kraju su novinari SRF uspeli da stuope u kontakt sa jednim trgovcem u Srbiji, koji je želeo da ostane anoniman. 
 
 On je rekao da su švajcarski polovni automobili posebno omiljeni, jer jedva imaju neku ozbiljnu kilometražu. "Jedva uvozimo iz Nemačke, jer su njihovi već prešli previše kilometara", rekao je taj preprodavac. 
 
 Međutim, posao, prema njegovim rečima, u poslednje vreme postaje sve manje unosan, pošto kupcima više nisu potrebne vize pa sami odlaze u inostranstvo da kupe auto. 
 
 Sa trgovcima sarađuju i auto-mehaničarske radionice i švajcarski prodavci polovnih vozila, koji stranim trgovcima prodaju polovne automobile kada više ne ispunjavaju švajcarske saobraćajne standarde ili se popravka ne isplati. 
 
 "Sarađujemo uvek sa istim prodavcima. Onda dobijemo ponude za cenu u nekoj zemlji, ili ga i prodavci još i sami srede", rekao je vlasnik jedne prodavnice polovnih vozila u istočnoj Švajcarskoj, dodajući da on obično i ne zna gde će auto završiti. 
 
 Prema njegovim rečima, automobili koji bi u Švajcarskoj bili rashodovani, na drugim mestima se još dugo voze.
Izvor: Beta&nbsp;

Najveći broj polovnih automobila iz Švajcarske završava u Srbiji

Na pitanje kako Švajcarska gleda na dijalog Beograda i Prištine, Jens kaže da vlada te zemlje smatra da je nastavak i jačanje dijaloga i međusobnog razumevanja ne samo neophodan, već i da nema alternative da dve strane žive jedne pored druge.
"Neizbežno je da svaki proces dijaloga nakon sukoba, posebno onaj koji se bavi tako osetljivim pitanjima, bude težak i ponovo otvara neizlečene rane", rekao je on.
Na pitanje o saradnji švajcarske i srpske policije Jans je rekao da dve zemlje imaju blisku policijsku saradnju, koja je neophodna jer, ističe, zločin ne poznaje granice.
"Dve zemlje imaju sporazum o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala. Takođe održavamo saradnju preko Evropola i Interpola i preko naših policijskih atašea. za hitne ili delikatne slučajeve imamo švajcarskog policijskog atašea stacioniranog u beogradu i atašea srpske policije stacioniranog u Nemačkoj koji je akreditovan za Švajcarsku", rekao je Jans, piše “Blic”, a prenosi Tanjug.
Govoreči o oblastoma saradnje koje su ključne za dve zemlje Jans je izdvojio konkurentnost, lokalnu upravu i prilagođavanje klimatskim promenama.
Izvor: Tanjug

Švajcarska podržava dijalog između Beograda i Prištine

Dozvoljena količina ovog mikotoksina je, prema navodima sa sajta RASFF hiljadu mikrograma po kilogramu (µg/kg). 
 
 U uzorku brašna, uzetom 12. marta ove godine, otkriveno je prisustvo mikotoksina fumonizim u većoj količini od dozvoljene: u belom brašnu bilo ga je 1388 µg/kg, a u žutom 1585 µg/kg, što predstavlja 38 odsto, odnosno 58 odsto više od dozvoljene količine, objavljeno je na RASFF. 
 
 Rizik korišćenja ovog proizvoda ocenjen je kao "potencijalno ozbiljan", te je proizvod opozvan od potrošača. 
 
 Fumonisini pripadaju grupi mikotoksina koje sintetišu plesni iz roda Fusarium. Najčešće se nalaze na kukuruzu i proizvodima od kukuruza, ječmu, pšenici i zobi, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica. 
 
 Njegov toksičan učinak može da uzrokuje tumor jednjaka.&nbsp;
Izvor: Beta&nbsp;

Švajcarci povlače sa tržišta kukuruzno brašno iz Srbije zbog mikotoksina fumonizin

O predlogu takvog zakona glasao je samo kanton Ženeve.
Prema prvim zvaničnim rezultatima, oko 85 odsto građana odobrilo je zabranu "izlaganja ili nošenja" simbola mržnje na javnim mestima.
Takva zabrana je već predmet debate na saveznom nivou, na osnovu predloga o kojem su u aprilu glasali švajcarski poslanici.
To obavezuje vladu da posebnim zakonom stvori pravni osnov koji reguliše zabranu javne upotrebe i širenja nacističkih simbola ili varijacija tih simbola.
Ženeva je postala prvi kanton koji je glasao za zabranu simbola mržnje, a posle glasanja u svim kantonima, o zakonu će se odlučivati i na saveznom nivou.
Izvor: Beta

Švajcarska