Kako se navodi, taj dokument su u sedištu predstavništva Transgaza u Bukureštu, potpisali generalni direktor JP "Srbijagas" Dušan Bajatović i generalni direktor "SNTGN Transgaz SA" Jon Sterijan.
Dodaje se da su se na marginama sastanka, generalni direktori dve kompanije složili da će zajednički pripremiti i u septembru ove godine predstaviti zajednički plan za realizaciju projekta "Interkonekcija Nacionalnog sistema za prenos prirodnog gasa u Rumuniji sa Nacionalnim sistemom za prenos prirodnog gasa u Republici Srbiji" koja podrazumeva izgradnju novog gasovoda za prenos prirodnog gasa koji će obezbediti vezu između gasovoda za prenos prirodnog gasa "BRUA" i Tehnološkog čvora Mokrin u Srbiji.
Tada će predstaviti i izgradnju gasovoda Južni Mokrin - PSG Banatski Dvor - Pančevo - Beograd.
JP "Srbijagas" naglašava da je izgradnja interkonekcije Rumunija - Srbija je od "velikog strateškog značaja za obe zemlje", posebno u trenutnom energetskom kontekstu potrebe za diversifikacijom izvora snabdevanja, povećanjem bezbednosti snabdevanja prirodnim gasom, kao i uravnoteženjem ponude i potražnje i olakšavanjem prekograničnih operacija u oblasti transporta prirodnog gasa između država članica i relevantnih zemalja van EU i trećih zemalja.
<h2>"Srbijagas" i "Nomagas" iz Severne Makedonije potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji</h2>
Javno preduzeće (JP) "Srbijagas" saopštilo je da je sa operatorom nacionalnog sistema transporta prirodnog gasa Severne Makedonije "Nomagas" AD iz Skoplja potpisalo Memorandum o razumevanju u cilju podrške jačanju saradnje između zemalja Jugoistočne Evrope i uspostavljanju regionalnog energetskog tržišta kao dela unutrašnjeg energetskog tržišta EU.
Kako se navodi, dokument o budućoj bilateralnoj saradnji nacionalne gasne kompanije Srbije i operatora nacionalnog sistema transporta prirodnog gasa Severne Makedonije, potpisali su u Beogradu generalni direktori Srbijagasa i Nomagasa, Dušan Bajatović i Muhamet Elmazi.
JP "Srbijagas" naglašava da dve strane potpisivanjem ovog dokumenta &nbsp;potvrđuju političku nameru izraženu u Memorandumu o razumevanju i saradnji u oblasti gasa između resornih ministarstava Srbije i Severne Makedonije, potpisanom u Skoplju oktobra 2024, a posebno značaj međusobnog povezivanja energetskih tržišta, jačanja bezbednosti snabdevanja gasom i diversifikaciju pravaca snabdevanja prirodnim gasom.
"Potpisivanjem ovog dokumenta 'Srbijagas' i 'Nomagas' izražavaju i svoju nameru da ubrzo realizuju projekat izgradnje gasnog interkonektora Severna Makedonija - Srbija na svojim teritorijama, ističući važnost međusobne podrške u razvoju ovog strateškog projekta u cilju povećanja bezbednosti snabdevanja gasom, uravnoteženja ponude i potražnje i olakšavanja prekograničnih operacija transporta gasa", piše u saopštenju.
Dodaje se i da su potpisanim Memorandumom dve strane verifikovale i tačku prelaska gasovoda preko granice, što predstavlja važan element pripreme projektno tehničke dokumentacije i realizacije projekta.
JP "Srbijagas" ističe i da će interkonektor između dve države za koji će uskoro biti pripremljena Studija izvodljivosti, obezbediti dvosmerni protok prirodnog gasa u količini od 1,5 milijardi kubnih metara godišnje.
Kako se precizira, na teritoriji Severne Makedonije planirano je povezivanje na postojeći gasovod Klečovce, a na teritoriji Srbije povezivanje je planirano u Vranju, na već izgrađeni gasovod.&nbsp;
Prečnik budućeg interkonektora biće 500 mm, a nominalni pritisak 55 bara, dok će ukupna dužina gasovoda koji će povezati dve države biti približno 70 kilometara (km), od čega oko 47 km na teritoriji Srbije i oko 23 km na teritoriji Severne Makedonije.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

JP "Srbijagas" potpisalo Memorandum o razumevanju sa rumunskim preduzećem "Transgaz" i makedonskim "Nomagas"

"Nije problem u tome šta treba da potpišemo, već u tome što postoje pravni i finansijski rizici, od mogućih sankcija, do troškova tranzita i isporuke. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bajatovic-hocemo-ugovor-sa-rusijom-za-gas-na-deset-godina">Do 20. septembra biće potpisan, ali moramo da sačekamo da vidimo kako ćemo da otvorimo tržište</a>, a da zadržimo kontrolu", rekao je Bajatović, gostujući na RTS. 
 
Upozorio je da bi otvaranje gasnog tržišta, kako zahteva Brisel, moglo dovesti do toga da Srbijagas više ne bude garant snabdevanja. 
 
"Ako dobijemo špekulativno tržište, može doći do manjka gasa, rasta cena i nesigurnosti za potrošače", ocenio je on. 
 
Evropska komisija je prošle nedelje predložila postepenu zabranu uvoza ruskih energenata, uključujući i gas do 2027. 
 
Mađarska i Slovačka, kako je rekao, traže da se ta odredba izbaci iz 18- tog paketa sankcija, u suprotnom će blokirati njegovo usvajanje. 
 
Dok Evropa razmatra zabranu uvoza ruskog gasa, Srbija, prema rečima Bajatovića, razmišlja o proširenju kapaciteta, otvaranjem još jednog skladišta u Tilvi. 
 
Vlada Srbije usvojila je ovog meseca preventivni plan snabdevanja gasom koji, kako objašnjava Bajatović, predstavlja standardnu godišnju meru. 
 
"Takav dokument sumira šta imate u zemlji – šta proizvodite, šta treba da uvozite, kakve su vam rezerve. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/portparolka-eu-srbija-ce-moci-da-uvozi-ruski-gas-ali-on-ne-sme-da-zavrsi-u-madarskoj">Ako nema gasa, treba da bude mazut za elektrane</a>", naveo je Bajatović. 
 
Ključnu ulogu u realizaciji tog plana ima, kako je rekao, "Srbijagas", koji planira osnivanje novog nacionalnog skladišta u Tilvi, u okolini Beograda. 
 
"Mi ćemo to projektovati na 350 do 500 miliona evra, jer skladište mora biti i komercijalno – da se puni i prazni. To bi, uz Banatski dvor, stvarno obezbedilo energetsku sigurnost kada je u pitanju gas", rekao je Bajatović. 
 
Na evropskom nivou, u toku su pripreme za nova pravila o skladištenju, sa ciljem popunjenosti od 90 odsto između 1. oktobra i 1. decembra, a kako je rekao Bajatović, trenutno je popunjenost skladišta na nivou EU 55,7 odsto. 
 
"Lepo zvuči kad napišu 'biće pristupačne cene', ali skladišta ne snabdevaju – ona samo amortizuju vršnu potrošnju", kaže Bajatović uz ocenu da su te mere više "populističkog tipa". 
 
Evropa trenutno uvozi 91 milijardu kubika gasa iz Norveške, 56 iz Rusije i 45 iz SAD. 
 
"Amerikanci su na vrhuncu, ne mogu da isporuče više. Ako se usvoji zabrana za ruski gas, javiće se manjak i povećanje cene. To je suština", istakao je on. 
 
Što se tiče Srbije, moguća zabrana se, prema njegovim rečima, neće odnositi direktno, ali problem je u zahtevu EU za otvaranje tržišta. 
 
"Ako Srbijagas više nije garantni snabdevač već jedan od aktera, možemo dobiti špekulativno tržište, manjak gasa i neugovoreno snabdevanje", upozorio je Bajatović. 
 
Istakao je da će sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) biti odložene, verovatno na dva do tri meseca. 
 
"Ako se reše pitanja unutar NIS-a, možemo tražiti delistiranje, odnosno da se te sankcije skinu. Bez NIS-a ne možemo da snabdevamo tržište, ako NIS ne radi – smanjiće se ponuda i povećaće cene", rekao je Bajatović.
Izvor: Beta&nbsp;

Bajatović: Srbija neće ostati bez gasa, novi gasni ugovor sa Rusijom do 20. septembra

Bajatović je na sednici Skupštine Srbije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o zaštiti vazduha, rekao da se gradi potpuno nova kotlarnica i da u to investiraju i Krušik i Srbijagas.
"Čak ćemo raditi unutar fabrike i veštačku atmosferu, da bi dolazilo do manje incidenata. Očekujem da najkasnije do kraja marta sledeće godine, verovatno i ranije, &nbsp;Krušik dobije mogućnost, kao i toplana, da se priključe na gas'', rekao je Bajatović.
Kada je reč o gasifikaciji Valjeva, Bajatović je rekao da je ugovor potpisan, da je rok za završetak tri godine i da ''brže ne može''.&nbsp;
''Nije samo Valjevo, nego i sva naseljena mesta, i Divčibare, tako da ne može brže od tri godine da se izgradi i da se sve to završi. Ali građani Valjeva mogu da računaju da će najduže za tri godine moći da se eliminiše veliki broj individualnih ložišta, koji su pored Krušika najveći zagađivači u Valjevu'', rekao je Bajatović.
On je rekao da je završeno 70 odsto planirane gasifikcije Srbije, da su Beograd i Vojvodina potpuno gasifikovani, kao i da je u poslednjih deset godina urađeno 19.000 kilometara gasovodne mreže, bez Turskog toka.
''Sad imamo uslove dole i ispod Niša, trenutno se radi i Leskovac, i Valjevo će se raditi, a sve to se uglavnom radi iz tekuće likvidnosti Srbijagasa i to prosto ne može brže. Što se tiče Novog Pazara, ako se dogovorimo sa rukovodstvom opštine, nadam se da ćemo one najvažnije potrošače - bolnice, toplane uraditi u nekom tehničkom održavanju Srbija gasa, a za gasifikaciju Novog Pazara, koja je vrlo komplikovana i vrlo skupa, u ovom momentu nemamo dovoljno novca'', rekao je Bajatović.
Poslanik Jedinstvene Srbije Nenad Filipović kazao je da Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata naglasivši da je čist vazduh temelj zdravog života i da ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja građana.&nbsp;
On je kazao da je intenzivna urbanizacija i migracije stanovništva dovode do sve veće gustine gradnje u gradovima i da zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradu.&nbsp;
''Druga stvar je gustina saobraćaja, povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila, tako da to sve dodatno pojačava zagađenje vazduha'', rekao je Filipović.
Dodao je da se u pojedinim delovima gradova u zimskom periodu za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpad što dramatično utiče na kvalitet vazduha, a kao faktor zagađenja naveo je i klimatske promene.
On je rekao da su zbog toga potrebni akti poput predloženog Zakona o zaštiti vazduha jer, kako je istakao, predviđaju sistemske mere na nivou države i na nivou lokalnih samouprava.
Filipović je rekao da neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama, kao i energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha.
Kao pozitivan primer naveo je Beograd koji je, kaže, najavio da će u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama uvesti prečišćivače vazduha i dodao da je to dobar primer i za ostale lokalne samouprave.&nbsp;
''Postoje i mere koje nemaju odmah vidljiv efekat za prečišćavanje vazduha ili za zdraviji vazduh, ali dugoročno doprinose boljem kvalitetu vazduha. Jedna od njih je i besplatan javni prevoz, koji je među prvim,uvela Jagodina, a sada se primenjuje i u drugim gradovima,u Beogradu, Nišu..." rekao je Filipović.
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma kritikovao je predloženi zakon da nije na sistemski način pristupio rešavanju problema zagađenja vazduha i kritikovao da pravi takozvanu ''rupu u zakonu'', odnosno, izuzeće za preduzeća i namenske industrije da ne moraju da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Eraković rekla je da je za ocenjivanje kvaliteta vazduha, pored već navedenih elemenata, potrebno meriti i koncentraciju žive i teških metala i dodala da je grad Bor najbolji primer zašto je to potrebno.
Poslanik Zeleno - levog fronta Radomir Lazović kazao je da bi trebalo skratiti vreme započinjanja merenja nakon incidenata i naveo da su predložili dva dana, ali da se može smanjiti i na 24 sata.
Izvor: Tanjug

Bajatović: Završen deo gasovoda do Valjeva, krajem marta priključuju se Krušik i toplana

Vlada je, kako se navodi, 15. maja donela Rešenje o razrešenju i imenovanju predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad.
Prema toj odluci, kako je navedeno u Rešenju objavljenom u Službenom glasniku, razrešava se prof. dr Muamer Redžović dužnosti predsednika Nadzornog odbora JP „Srbijagas“, a na to mesto imenuje se Aleksandar Vulin.
Rešenje je potpisao predsednik Vlade Srbije, prof. dr Đuro Macut.
Izvor: Tanjug

Vlada imenovala Vulina na čelo Nadzornog odbora "Srbijagasa"

Bajatović je za RTS rekao da će Srbija biti cenovno stabilna tokom grejne sezone, da ima dovoljno količine gasa, kao i da su sa Rusijom dogovorene količine od šest miliona metara kubnih plus dva miliona za njihova preduzeća. &nbsp;
Prema njegovim rečima, u skladišu Banatski dvor postoji 380 miliona kubnih Srbije i 380 miliona za Ruse, dok su rezerve Srbije u Mađarskoj 163 miliona kubnih metara. &nbsp;
Svi očekuju taj 1. januar, kada bi Ukrajina trebalo da zaustavi protok gasa, ali sad sa pobedom Donalda Trampa videćemo, rekao je Bajatović, ponavljajući da Srbija ne treba da brine za količine i cenovnu politiku gasa, iz koje će se proizvoditi i struja. &nbsp;
Bajatović je rekao da više od 70.000 ljudi čeka priključak za gas i da postoji još veliki dug četiri toplane koje nisu namirene prema Srbijagasu, zbog čega će morati da se razgovara sa državom.
Izvor: FoNet

1800x750

Bajatović: Neće biti promene cene gasa za stanovništvo

Povodom najave da će zbog remonta gasnog čvorišta u Gospođincima više opština na području Vojvodine biti bez gasa ili će imati poremećaje u snabdevanju, Bajatović je za RTS objasnio da se radi o zameni ventila, ali da su zbog nezadovoljstva građana i potrošača koji nemaju druge energente rešili da te radove odlože na proleće.
Kada je u pitanju cena gasa, Bajatović kaže da se "ostaje pri ranijoj prognozi“ da će se cena gasa kretati između 35 i 45 evra za megavat sat.
"Što se tiče tržišta gasa, cena nafte je pala, tako da će po naftnoj formuli i cena gasa doživeti neki pad, ali ne bih se oslanjao na to", rekao je Bajatović i dodao da može biti problema zbog transporta kroz Ukrajinu.
Prema rečima direktora "Srbijagasa", neće biti "bitnih“ izmena cene za privredu, dok je za domaćinstva cena regulisana i neće se menjati.
"Količine gasa su manje više obezbeđene i još uvek se vode pregovori sa Rusima oko dodatnih količina", rekao je Bajatović.
Očekuje da pregovori sa "Gaspromom" počnu u prvom kvartalu sledeće godine, dok će se sada samo načelno razgovarati o tome.
"Mi smo ugovorom sa Azerbjdžanom pokazali da hoćemo da se diverzifikujemo, ali problem je što u Azerbejdžanu nemate tu količinu gasa", napomenuo je Bajatović.
Izvor: <a href="https://www.rts.rs/lat/vesti/ekonomija/5545543/bajatovic-gas-grejanje-cena-snabdevanje-srbija-gas.html">RTS</a>

Bajatović: Odlažemo remont u Gospođincima, neće biti prekida snabdevanja gasom u Vojvodini

Ona je tokom posete Novom Sadu u sedištu "Srbijagasa“ razgovarala sa direktorom Dušanom Bajatovićem i direktorom "Gastransa“ razgovarala o proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i o spremnosti za grejnu sezonu i ocenila da su skladišta gasa u Srbiji i Mađarskoj "dobro zapunjena i da su dogovorene dodatne isporuke iz Azerbejdžana.&nbsp;
"U novembru ćemo u Banatskom Dvoru imati 750 miliona kubika gasa i 163 miliona u Mađarskoj. Obezbedili smo i dodatne količine iz Azerbejdžana, koje ćemo povlačiti u skladu sa potrebama, a dogovor ćemo uskoro ozvaničiti”, navela je ona.&nbsp;
U vezi sa proširenjem podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor naglasila je strateški interes Srbije da ima skladišta gasa na svojoj teritoriji.&nbsp;
"Očekujem da imamo kapacitete skladištenja od 1,5 milijardi kubika gasa u Banatskom Dvoru do kraja 2026. godine što će krucijalno doprineti energetskoj bezbednosti i stabilnosti u narednih 25 godina", rekla je Đedović Handanović.&nbsp;
Direktor „Srbijagasa“<a href="https://insajder.net/prenosimo/bajatovic-cena-gasa-za-domacinstva-nece-se-menjati-do-kraja-godine"> Dušan Bajatović</a> istakao da se projekat proširenja Banatskog Dvora razvija planiranom dinamikom, da jeporučena oprema i da je dobijena građevinska dozvola.&nbsp;
Sastanku su prisustvovali direktor PSG Banatski dvor Sergej Tregub, finansijski direktor "Gastransa" Dragiša Martinović, komercijalni direktor PSG Banatski Dvor Saša Ilić i izvršni direktor za investicije "Srbijagasa" Jovica Budimir.&nbsp;
Izvor: FoNet

200x200

Đedović Handanović: Proširenje kapaciteta Banatskog Dvora na milijardu i po kubika gasa do kraja 2026. godine

On je za javni servis rekao da će se i cene za privredu kretati oko sadašnje cene.&nbsp;
Dodaje i da je Banatski dvor pun, i da je skladište u Mađarskoj plaćeno i za ovu godinu.&nbsp;
"U Banatskom dvoru nismo ni mnogo trošili, igrali smo na kartu energetske bezbednosti, dok u Mađarskoj imamo 163 miliona metara kubnih gasa", rekao je Bajatović..&nbsp;
Bajatović međutim ističe da ne treba zaboraviti gas koji stiže iz Rusije i da se treba držati dogovora koji su napravili predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin.&nbsp;
On je najavio i radove na proširenju Banatskog dvora, koji će početi u oktorbu, a biti završeni za godinu i po dana.
&nbsp;Izvor: Fonet, RTS

Srbijagas