Gruzija je iznenađujuće povela autogolom Robina Le Normana u 18. minutu, ali se na odmor otišlo sa 1:1 posle gola Rodrija u 39. minutu.&nbsp;
Vezista Mančester Sitija je posle dodavanja Nika Vilijamsa preciznim udarcem sa 18 metara matirao do sad možda i najboljeg golmana turnira Giorgija Mamardašvilija.
Španija je preokrenula u 51. minutu, posle centaršuta Lamina Jamala Fabijan Ruuz je udarcem glavom sa pet metara lako poslao loptu u mrežu.&nbsp;
Odličnu partiju Vilijams je krunisao golom posle solo akcije u 75. minutu za 3:1, a rezervista Dani Olmo je postavio konačan rezultat u 83. minutu.
Španija i Nemačka će četvrtfinalni meč odigrati u Štutgartu, 5. juna u 18 časova.&nbsp;
Poznat je još jedan četvrtfinalni par, to je duel Engleske i Švajcarske, koji je zakazan za 6. jul od 18 časova u Dizeldorfu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Španija preokretom savladala Gruziju, u četvrtfinalu protiv Nemačke

Protest je organizovala Unija stanara uz moto ''Malaga da živi, ne da preživi'', a portparol ove organizacije je rekao da se stanovnici nalaze u teškim uslovima i da je neophodno da se reši problem stanovanja.
Demonstranti su nosili transparente sa natpisima ''Malaga nije na prodaju'' i ''Male plate, stanovi za milionere'', a na protestu su se okupili ljudi različitih starosnih dobi, prenosi Pais.
Malaga je treći najskuplji grad u Španiji za iznajmljivanje stanova, iza Madrida i Palme, a prošlog meseca gradonačelnik Fransisko de la Tore najavio je nove mere za ograničavanje broja stanova za izdavanje turistima.
Slični protesti protiv masovnog turizma prethodno su održani na Kanarskim i Balearskim ostrvima, kao i u Barseloni.
Izvor: Tanjug

Hiljade demonstranata u Malagi protestuje protiv masovnog turizma

Protiv te inicijative glasala su 293 poslanika, za je bilo 25, dok je uzdržanih bilo 27 poslanika, piše RTS.
Inicijativu za priznanje pokrenula je poslanička grupa katalonske partije Junts, a podržale su je i baskijske stranke.
Tokom rasprave, koja je održana u utorak, protiv inicijative izjasnili su se poslanici Narodne stranke (PP), stranke Voks, kao i Socijalističke partije Galicije. Protiv su glasali i poslanici vladajuće Socijalističke partije. 
 
Španija je jedna od pet zemalja Evropske unije koje još ne priznaju nezavisnost Kosova. Smatra se da je glavni razlog nepriznavanja povezan sa španskim stavom prema težnjama njene sjeveroistočne regije, Katalonije, da postane nezavisna.
Izvor: Beta

Španski parlament glasao protiv priznanja nezavisnosti Kosova

Inicijativa je odbačena sa 293 glasa "protiv", 27 uzdržanih glasova, i 25 glasova "za".
Predlog da se ta inicijativa nađe na dnevnom redu današnjeg zasedanja, dala je katalonska separatistička stranka Juntas čiji je poslanik Eduard Pujol Bonel u utorak, prilikom obrazlaganja predloga rekao da je KiM "pravna država" i da je odluku o proglašenju nezavisnosti priznao Haški sud.
Njega su tada podržale baskijske i druge katalonske stranke, koje se inače zalažu za otcepljenje Baskije, odnosno Katalonije od Španije.
Usvajanju inicijative tada su se oštro usprotivile konzervativne stranke VoX, Narodna partija (PP) i Socijalistička partija Galicije. &nbsp;
Karlos Flores Huberijas iz stranke VOX naveo je tada da postoji mnogo razloga zašto Španija to ne bi trebalo da uradi i naveo da stav Španije poštuju druge zemlje, da Španiju niko ne tera da to uradi, da priznavanje nečije teritorije kao države, druge države donose na osnovu svojih nacionalnih interesa.&nbsp;
On je podsetio i na međunarodno pravo i rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 koja je potvrdila posvećenost država članica Ujedinjenih nacija suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država u regionu.
"I nijedna kasnija rezolucija, a još manje obmanjujuća rezolucija Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010, koja je ignorisala bilo kakvu analizu o tome da li je međunarodno pravo Kosovu dalo pozitivno pravo da jednostrano proglasi svoju nezavisnost, ne dovodi do suprotnog", rekao je poslanik Vox-a.
Rikardo Tarno Blanko iz Narodne partije (PP) rekao je da je zahtev da se prizna KiM jedna od najponavljanijih mantri katalonskih separatista i naglasio da Katalonija nema nikakvu sličnost sa KiM jer tu nije došlo do proterivanja 700.000 građana, ubijanja građana niti vojne okupacije.
Dodao je i da se za PP ništa nije promenilo po pitanju međunarodnog prava i političke situacije da se prizna nezavisnost Kosova.
"Ne priznajemo jednostrano proglašenje nezavisnosti iz 2008. Isto tako, verujemo da moramo da nastavimo, zajedno, da unapređujemo mir i stabilnost na Balkanu", zaključio je on.
Obdulija Taboadela Alvarez iz Socijalističke partije Galicije (GS) rekla je da Španija ostaje čvrsta u svom stavu da ne prizna KiM, ali da već dugo radi na pregovorima za rešenje sukoba unutar međunarodne zajednice. &nbsp;
Izvor: Tanjug

Španski parlament velikom većinom odbacio inicijativu da se prizna Kosovo

Sud je ukinuo krivičnu i građansku odgovornost za obojicu bivših katalonskih lidera.
Bivši katalonski predsednik Pudždemon nalazio se u dobrovoljnom egzilu od oktobra 2017. u mestu Vaterlo kod Brisela, sve do aprila prošle godine kada se nastanio na jugu Francuske.
On sada planira da se vrati u Španiju nakon što je amnestiran.
Španski premijer Pedro Sančez u više navrata je naveo da je zakon o amnestiji ključni element u postizanju "pomirenja" između centralnih vlasti i španske pokrajine Katalonije.
Izvor: Tanjug

Španski sud prvi put amnestirao katalonske separatiste, među njima i Pudždemon

"Kongres poziva Vladu da prizna Republiku Kosovo kao suverenu državu", navodi se u predlogu inicijative poslanika stranke koju je osnovao bivši katalonski predsednik Karles Pućdemon. 
 
U obrazloženju inicijative objavljenom u <a href="https://www.congreso.es/public_oficiales/L15/CONG/BOCG/D/BOCG-15-D-161.PDF">službenom glasniku</a> parlamenta navodi se da je Kosovo "država na Zapadnom Balkanu sa albanskom muslimanskom većinom, pravna i demokratska država sa oko 1,7 miliona stanovnika koja je proglasila nezavisnost od Srbije 2008. i koju su kao nezavisnu državu priznale 104 od 193 zemlje". 
 
Dodaje se da su Kosovo priznale 22 članice EU, a samo pet nije, među kojima je i Španija, zajedno sa Kiprom, Grčkom, Rumunijom i Slovačkom, kao i da je Međunarodni sud pravde u julu 2010. presudio da deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. 
 
Uz podsećanje da je španska vlada u oktobru 2021. navela da "Španija ostaje pri stavu da ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti" Kosova jer je reč o "jednostranom aktu", poslanici Zajedno za Kataloniju ističu da je "vreme da se ulože značajni napori za rešenje pitanja teritorije Kosova u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz dogovor u skladu sa međunarodnim pravom".
"Špansko odbijanje da prizna državu koja je iskoristila svoje legitimno pravo na samoopredeljenje prepreka je evropskoj politici uključivanja Zapadnog Balkana u EU i faktor destabilizacije regiona u kontekstu obeleženom ratom u Ukrajini koji ovaj deo Evrope doživljava s posebnom zebnjom", navode katalonski poslanici u obrazloženju. 
 
U tom smislu, ističe se, "nije prihvatljivo da španska država deli istu strategiju odbijanja priznavanja Kosova, kao Rusija, Kina ili Belorusija".
U obrazloženju se podseća da Španija od januara 2024. ima obavezu da priznaje kosovske pasoše u skladu sa uredbom EU kojom je "ta balkanska zemlja pristupila režimu kratkoročnog izuzeća od viza u šengenskom prostoru", kao i da već ima indirektne odnose sa Kosovom jer je EU potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom koji podrazumeva odnose različite vrste sa državama članicama.
Poslanička grupa Zajedno za Kataloniju &nbsp;smatra "neophodnim priznanje Kosova kao suverene države jer bi se na taj način izrazila podrška rezolucijama Evropskog parlamenta, a posebno poslednje dve iz 2023. godine u kojima se traži da pet država članica EU, koje to nisu učinile, priznaju Kosovo i omoguće mu da krene napred evropskim putem bez daljeg odlaganja pod jednakim uslovima kao i ostale zemlje kandidati".
Takođe, izražava se zabrinutost zbog činjenice da neke države članice koriste institucionalna sredstva za komplikovanje procesa integracije regiona, uključujući i Kosova.
"Iz ovih razloga, i u znak podrške naporima koje čine institucije i narod Kosova u odbranu prava Kosova da postoji kao nezavisna država, država Španija mora odustati od odbijanja i mora odmah pristupiti priznanju Republike Kosovo", zaključuje se u obrazloženju inicijative o kojoj će se raspravljati sutra u Madridu.
Izvor: Beta

Španski parlament sutra o inicijativi katalonskih poslanika za priznanje Kosova

Šef istražnog suda broj 1 Barselone, Hoakin Agire, počeo je da istražuje slučaj vezan za navodno mešanje Rusije <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/katalonija-proglasila-nezavisnost-madrid-preuzima-kontrolu">u pokušaj Katalonije da proglasi nezavisnost 2017. godine</a>, prenosi Dojče vele.
Osnova za pokretanje slučaja bile su brojne činjenice koje su poslednjih godina prikupile španske obaveštajne službe.&nbsp;
Agire smatra da je Moskva pružila podršku separatistima.
Jedanaest katalonskih političara i zvaničnika osumnjičeno je za ovaj slučaj, uključujući bivšeg katalonskog lidera Karlesa Puđdemona i njegove najbliže saradnike.&nbsp;
U odluci na 56 stranica o početku istrage, u koju je Dojče vele imao uvid, navodi se da su pristalice katalonske nezavisnosti "očekivale pomoć od Rusije da sprovedu svoje planove". Oni su osumnjičeni za veleizdaju i zloupotrebu regionalnog budžeta.
Ruske akcije u Kataloniji, prema Hoakinu Agireu, objašnjavaju se njenom "željom da politički i ekonomski destabilizuje zemlje Evropske unije".&nbsp;
On podseća da je Moskva činila slične pokušaje u odnosu na druge države, posebno tokom izbora koji se u njima održavaju.&nbsp;
Ali u Kataloniji, prema istražiteljima, namere Rusije predstavljaju posebnu opasnost jer ih podržava rukovodstvo tog regiona.
U dokumentu istražnog suda se navodi da su španske obaveštajne službe identifikovale niz kontakata između ruskih predstavnika i Katalonaca.
Iz materijala pretresa i prisluškivanja telefonskih razgovora jasno se vidi da su emisari Moskve predložili u oktobru 2017. godine, na sastanku sa Puđdemonom u njegovoj rezidenciji u Barseloni da se pošalje vojna i finansijska pomoć za podršku nezavisnosti Katalonije.
Za ovu pomoć separatistima je ponuđeno da u Kataloniji stvore strukturu koja bi pomogla Rusiji da koristi kriptovalutu u međunarodnim transakcijama.&nbsp;
Agire naglašava da je probni transfer kriptovalute Kataloncima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata izvršio Rus, koji se u dokumentu pojavljuje kao Nikolaj Sadovnikov.
Predstavnici Rusije i katalonskih separatista sastajali su se i u Moskvi, pre i posle pokušaja seceseije 2017. godine, tvrdi Agire, navodeći kao primer da su se 2019. u ruskoj prestonici, Pudždemonovi poverljivi ljudi, Žozep Alej i Gonzalo Bojer, sastali sa ruskim obaveštajcima, visokim zvaničnicima i novinarima.
Među sagovornicima Katalonaca u Rusiji pominju se i neke zločinačke vođe, među kojima je Zahari Kalašov, koji je ranije služio zatvorsku kaznu u Španiji.&nbsp;
U Moskvi je jedno vreme radilo i predstavništvo Katalonije, za čije je održavanje iz katalonskog budžeta nezakonito potrošeno više od 2,5 miliona evra.
Izvor: Tanjug

Španija pokrenula istragu o umešanosti Rusije u katalonski separatizam

Vino je crvenkasto smeđe boje zbog hemijskih procesa koji su se odigrali tokom 2.000 godina i, sasvim moguće, punog ukusa, prenosi londonski Gardijan.
Vino je otkriveno pored pogrebne urne u kojoj su pronađene kremirane kosti jednog Rimljanina.
Analiza stručnjaka sa Univerziteta u Kordobi utvrdila je da je reč o lokalnom vinu koje je po ukusu slično šeriju.
Pre ovog otkrića, koje je objavljeno u časopisu Džurnal of Arkeolodžikal sajens, najstarije sačuvano vino u tečnom stanju bila je flaša vina pronađena 1867. godine kod nemačkog grada Spejera, u staro-rimskom grobu, datirana oko 325. godine nove ere.
Izvor: Tanjug

Pronađeno najstarije vino u tečnom obliku napravljeno pre oko 2.000 godina

Popis, koji je deo vladinih napora da donese ''pravdu, reparaciju i dostojanstvo" žrtvama sukoba, objavljen je danas na internetu. 	
Većina od ukupno 5.126 komada na listi prvobitno je prikupljena i stavljena u zaštitno skladište od strane republikanske vlade nakon što je Frankov vojni udar u julu 1936. pokrenuo građanski rat. 	
Međutim, oni nisu vraćeni vlasnicima kada je sukob okončan, piše Gardijan. 	
''U prvim danima vojne pobune, republikanska vlada je osnovala Komitet za rekviziciju i zaštitu umetničkog nasleđa, instituciju posvećenu zaštiti predmeta kulturnog nasleđa od pljačke i bombardovanja tako što ih stavlja u bezbedno skladište", saopštilo je danas špansko ministarstvo. 	
Pobunjeničke trupe su osnovale Službu za odbranu narodnog umetničkog nasleđa, koja je imala zadatak da po završetku rata vrati dela vlasnicima, ali su posle rata dela bila raspoređena u muzejima i institucijama. 	
Nakon što su pregledali njihove kolekcije, devet državnih muzeja, uključujući Nacionalni arheološki muzej, Nacionalni muzej antropologije i Muzej Amerike, naišlo je na komade koji su rekvirirani tokom Građanskog rata ili neposredno nakon njega. &nbsp;	
Ministarstvo kulture je u međuvremenu identifikovalo jednu od slika u sopstvenoj kolekciji kao zaplenjeno delo. 	
Istraživanjem ministarstva je takođe utvrđeno da se u Nacionalnom muzeju dekorativne umetnosti nalaze neki predmeti koji su po završetku rata zaplenjeni iz kolekcije trgovca i kolekcionara Hozea Vajsbergera. 	
Frankistička služba za odbranu nacionalnog umetničkog nasleđa zaplenila je radove iz Vajsbergerovog doma nakon što je optužen da sarađuje sa republikanskom vladom i da je deo masonske mreže. &nbsp;	
Iako je Vajsberger na kraju oslobođen svih optužbi, nisu mu vraćena sva dela koja su bila privremeno deponovana u Narodnom muzeju dekorativne umetnosti. 	
Španski ministar kulture Ernest Urtasun rekao je da se lista odnosi na mnogo više od toga da njegov resor ispunjava obaveze utvrđene Zakonom o demokratskom pamćenju, koji je Senat odobrio u oktobru 2022. 	
''Nudimo prostor u kome ljudi mogu da uče o našoj istoriji. Takođe otvaramo vrata za vraćanje onih delova koji se mogu identifikovati njihovim pravim vlasnicima'', rekao je on. 	
Ministarstvo je saopštilo da će se zahtevi za vraćanje izgubljenih stvari razmatrati pojedinačno, od slučaja do slučaja.
Izvor: Tanjug

Španija objavila spisak umetničkih dela zaplenjenih tokom Frankove diktature

Socijalistički premijer Španije Pedro Sančes je proveo mesece obilazeći evropske i bliskoistočne zemlje da bi dobio podršku za priznavanje palestinske države i prekid vatre u Gazi.
Iako su desetine država ranije priznale palestinsku državu, nijedna od velikih zapadnih sila to nije učinila. Ipak, pridruživanje tri evropske države toj grupi predstavlja pobedu palestinskih napora bar u javnom mnjenju sveta.
Odnosi EU i Izraela su poremećeni današnjim diplomatskim priznanjima dve članice EU - Španije i Irske. Uz to je Madrid u ponedeljak insistirao da EU preduzme mere protiv Izraela zbog njegovih smrtonosnih napada na grad Rafu na jugu Gaze.
Norveška, koja nije članica EU, ali spoljnu politiku često usklađuje s njom, predala je diplomatske papire palestinskoj vladi tokom vikenda uoči današnjeg formalnog priznanja.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/danski-parlament-odbio-priznanje-drzave-palestine">Zakon u Danskoj su predložile četiri levičarske stranke </a>krajem februara, a ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da nije moguće priznati državu Palestinu, kada se u aprilu prvi put raspravljalo o nacrtu zakona.
''Ne možemo priznati nezavisnu palestinsku državu iz jedinog razloga što preduslovi zapravo ne postoje. Ne možemo podržati ovu rezoluciju, ali želimo da dođe dan kada to budemo mogli'', rekao je Rasmusen.
Poslanici danskog parlamenta glasali su nakon što su ranije danas Španija, Irska i Norveška priznale državu Palestinu.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel je odlučno stao iza Međunarodnog krivičnog suda čiji tužilac traži nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i drugih, ali i vođa borbene grupe Hamas.
Oko 140 zemalja - više od dve trećine Ujedinjenih nacija, priznaje palestinsku državu. Dodavanje tri zapadnoevropske zemlje toj grupi verovatno će izvršiti pritisak na "teškaše" iz EU - Francusku i Nemačku da preispitaju svoj stav.
Slovenački premijer Robert Golob rekao je u ponedeljak da će njegova vlada u četvrtak doneti odluku o priznanju palestinske države.
SAD i Velika Britanija, između ostalih, podržavaju ideju postojanja nezavisne palestinske države uz Izrael, ali kažu da bi to trebalo da bude deo dogovorenog rešenja.
Palestinska uprava koju podržava Zapad, upravlja delovima Zapadne obale koja je pod okupacijom Izraela, sarađuje sa Izraelom u pitanjima bezbednosti i favorizuje da se do dve države dođe putem pregovora. Hamas je proterao snage te uprave iz Gaze kada je preuoteo vlast 2007.
Palestinci dugo traže nezavisnu državu u Gazi, na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu 1967. godine. O ideji kopnenog koridora koji bi kroz Izrael povezao Gazu i Zapadnu obalu razgovaralo se u prethodnim rundama mirovnih pregovora, ali nikakvi ozbiljni ili suštinski mirovni pregovori nisu vođeni u više od 15 godina.
Izvor: Beta

Španija