Taj Zakon o poverljivim informacijama, koji će morati da bude podnet parlamentu na odobrenje, zameniće Zakon o službenim tajnama usvojen 1968. godine, tokom diktature.
"To će biti automatsko deklasifikovanje svih poverljivih dokumenata starijih od 45 godina, odnosno pre 1980. godine", rekao je ministar pravde Feliks Bolanjos (Félix Bolaños) novinarima posle sednice vlade.
Ako ta mera dobije parlamentarno odobrenje, tajnost će biti ukinuta sa svih dokumenata koji datiraju iz Frankove diktature (1939–1975), kao i sa onih koji se odnose na takozvanu tranziciju, turbulentni period posle smrti diktatora.
Tekst će uskladiti špansko zakonodavstvo sa evropskim standardima i pružiti veću transparentnost o osetljivim informacijama, rekao je Bolanjos.
Poslednjih godina učinjeno je nekoliko pokušaja reforme zakona iz 1968. godine. Poslednji, koji je pokrenula vlada socijalističkog premijera Pedra Sančesa (Pedro Sánchez) 2020. godine, zaustavljen je raspuštanjem parlamenta 2023. godine, posle dugog parlamentarnog zastoja.
Tim novim zakonom, izvršna vlast planira da te poverljive dokumente učini javno dostupnim, osim ako ne postoji pretnja po nacionalnu bezbednost ili odbranu koja bi i dalje opravdavala njihovu klasifikaciju, rekao je ministar pravde.
Zakon u širem smislu predviđa da se klasifikacija informacija učini "izuzetnom", što mora da bude opravdano, i predviđa da dokumenti koji se odnose na ozbiljna "kršenja ljudskih prava ili zločine protiv čovečnosti" ne mogu da budu poverljivi.
Taj zakon je pozdravila međunarodna organizacija Amnesti internešenel (Amnesty International), koja je na platformi Iks (X) pozvala španske političke stranke da ostave po strani "svoje partijske ratove" kako bi se olakšalo brzo usvajanje zakona u parlamentu.
Franko, koji je došao na vlast posle građanskog rata u kojem je poginulo nekoliko stotina hiljada ljudi, vladao je Španijom gvozdenom pesnicom gotovo 40 godina.
Izvor: Beta/ AFP

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Španska vlada želi da deklasifikuje tajne dokumente iz Frankove ere

Nova uredba predviđa da u slučaju da regionalne vlasti odbiju prihvat maloletnog migranta bez pratnje slučaj je moguće predati u nadležnost nacionalnih bezbednosnih službi ili tužilaštva koje ima ovlašćenje da mladu osobu preda odredišnoj instituciji, prenosi španska novinska agencija EFE.
Španska vlada planira da usvoji ovu uredbu u utorak, 22. jula, na sednici saveta ministara, saznaje EFE iz neimenovanoh izvora u ministarstvu za mlade i decu.
Ovo je druga uredba koju je vlada donela u nameri da reguliše procedure u ovakvim slučajeve nakon usvajanja kraljevskog dekreta od 18. marta 2025. godine.
Kraljevskim dekretom je izmenjen Zakon o imigraciji kako bi se uspostavio odgovarajući mehanizam za regulisanje kritične situacije na Kanarskim ostrvima na kojima se nalazi oko 5.500 mladih koji su sami stigli do tog španskog arhipelaga u Atlantskom okeanu.
Izvor: Tanjug

Španska vlada razmatra novu uredbu o prihvatu maloletnih migranata bez pratnje

Najugroženije su opštine Mentrida i Kalipo Fado, gde je vatra uništila velike površine šumskog zemljišta. 	Vlasti procenjuju da je oko 25 kvadratnih kilometara već zahvaćeno vatrom. &nbsp;	
Lokalne službe rasporedile su vatrogasne jedinice, avione i helikoptere, dok su stanovnicima ugroženih zona naređene preventivne evakuacije. &nbsp;	
Zvaničnici apeluju na građane da prate instrukcije nadležnih i da izbegavaju područje zahvaćeno požarima. 	
Meteorolozi upozoravaju da bi visoke temperature i suvo vreme mogli dodatno da otežaju <a href="https://www.insajder.net/teme/pozari-u-toplickom-kraju-pod-kontrolom-na-terenu-vidljive-posledice">gašenje požara</a> u narednim danima. &nbsp;	
U toku je istraga o uzroku požara.
izvor: Tanjug

Šumski požari u Španiji, policija evakuiše stanovnike

Gde se krije od pravde, saznalo se u utorak kada je u 16.25 sati ubijen u centru Barselone. Kako pišu španski mediji, ubijen je na ulazu u stan, a napadač je ispalio najmanje osam hitaca, od kojih su četiri bila smrtonosna.
Knežević je kod sebe imao falsifikovana dokumenta, zbog čega se čekalo na zvaničnu potvrdu identifikacije.
U Crnoj Gori, Knežević je povezivan sa "kavačkim klanom" i protiv njega je vođeno više postupaka u Crnoj Gori i Srbiji.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">La víctima de Consell de Cent era un serbio buscado por una mafia balcánica. El fallecido participó en el asesinato de dos criminales montenegrinos en 2020 <a href="https://t.co/bvrvBEl7vY">https://t.co/bvrvBEl7vY</a>&mdash; Toni Muñoz (@tonimunoz) <a href="https://twitter.com/tonimunoz/status/1945606558026518722?ref_src=twsrc%5Etfw">July 16, 2025</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Dan posle ubistva Kneževića u Barseloni, u Crnoj Gori je ubijen Igor Nedović, i to ispred porodične kuće u Podgorici. Crnogorski portal "Standard" objavio je da je Nedović ranije bio povezivan sa škaljarskim klanom, ali da je, navodno, pre više od godinu dana prešao na stranu suprotstavljenog kavačkog klana.
Na Nedovića je pucano i 17. maja u jednom lokalu u Siti kvartu u Podgorici. Pogođen je sa tri metka u stomak. Tri dana kasnije, podgorička policija je saopštila da je rasvetlila pokušaj ubistva Nedovića i identifikovala neposrednog izvršioca i pomagača. Policija je saopštila da se za njima traga.
Izvor: Insajder

Teme

Nastavak obračuna škaljara i kavača: Ubistva u Barseloni i Podgorici

Prema podacima zasnovanim na statistici Zdravstvenog instituta Karlos III, navodi se da je između 16. maja i 13. jula 1.180 osoba umrlo od uzroka povezanih sa vrućinom, kao i da se broj smrtnih slučajeva značajno povećao u prvoj nedelji jula.
Velika većina ljudi koji su umrli bila je starija od 65 godina, a više od polovine su bile žene, prenosi Rojters.
"Događaj izuzetnog intenziteta, koji karakteriše neviđeno povećanje prosečnih temperatura i značajno povećanje mortaliteta koji se može pripisati toplotnim talasima", saopštilo je ministarstvo.
Najviše pogođeni bili su regioni Galicija, La Rioha, Asturija i Kantabrija, na severu zemlje, gde su tradicionalno hladnije letnje temperature značajno porasle poslednjih godina.
Kao i druge zemlje Zapadne Evrope, Španiju je poslednjih nedelja pogodila ekstremna vrućina, sa temperaturama koje su često prelazile 40 stepeni Celzijusa.
U periodu koji pokrivaju podaci, bilo je 76 crvenih upozorenja za ekstremnu vrućinu, u poređenju sa nijednim godinu dana ranije.
Podaci iz Španije dolaze nakon brze naučne analize londonskog Imperijal koledža objavljene 9. jula, u kojoj se navodi da je oko 2.300 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa vrućinom u 12 evropskih gradova tokom jakog toplotnog talasa u poslednjih 10 dana, zaključno sa 2. julom.
Izvor: Tanjug

Špansko Ministarstvo zaštite životne sredine: U prethodna dva meseca od toplotnog talasa stradalo 1.180 osoba

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/pro-palestinski-aktivisti-otvorili-spanski-festival-trke-s-bikovima">Trka s bikovima u Pamploni</a> možda je i najpoznatiji deo španskog festivala San Fermines - ona koja privlači najviše pažnje, ali istovremeno izaziva i najviše kontroverzi. Iza ovog spektakla stoji tradicija stara vekovima.
"Sve je počelo kada su seljaci, nakon završenih poslova u polju, pokušavali da prebace bikove do centara gradova - gde bi ih mogli prodati ili koristiti u borbama. Vremenom, mladići su iz hrabrosti i dokazivanja počeli da trče ispred bikova, i tako je nastala ova jurnjava koju danas gledamo,” objašnjava sagovornik.
Trka je poznata kao “encierro”, a završava se ulaskom bikova u arenu, gde se potom odvijaju borbe. I dok je ovaj događaj postao simbol španske kulture, istovremeno je i povod za sve dublje podele u društvu.
"Još 2013. godine usvojen je zakon kojim su borbe s bikovima, kao i trke, proglašene zaštićenim delom nematerijalne kulturne baštine Španije. To znači da ih autonomne pokrajine ne mogu samostalno zabraniti,” podseća on.
Pre donošenja tog zakona, pojedine regije - poput Katalonije - pokušale su da ukinu ovu praksu, tvrdeći da je surova i prevaziđena. Ali zakon je tu mogućnost praktično ugasio.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FP-p0tBsYyKE%3Ffeature%3Dshared&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Ove godine, pokrenuta je peticija pod nazivom ‘Nije moja kultura’, sa ciljem da se zakon izmeni ili ukine. Prikupljeno je više od 700.000 potpisa - što je dovoljno da se zakon ponovo razmatra u Skupštini,” kaže Mladen Savković, dodajući da taj broj jasno pokazuje koliko ljudi u Španiji smatra da bi ova tradicija trebalo da ostane u prošlosti.
"Jasno je svima i u Španiji i na Balkanu, i drugde - da postoje tradicije koje treba čuvati. Ali isto tako, ima i onih koje je pregazilo vreme.”
Iako društveno sve osporavanija, ova praksa i dalje duboko prožima špansku kulturu i umetnost.
"Ne zaboravimo - Hemingvejev roman “Sunce se ponovo rađa “smešten je upravo u kontekst trka s bikovima. Gojine slike prikazuju borbe, a prošle godine na festivalu u San Sebastijanu nagrađen je film “Tardes de Soledad”, dokumentarac o životu jednog toreadora.”
A pored kulturnog i simboličkog značaja, tu je i vrlo konkretan - ekonomski.
"Pamplona ima oko 200.000 stanovnika. Tokom festivala, grad primi između dva i tri miliona posetilaca. To je ogroman priliv turista. Nema sumnje da oni koji brane ovu tradiciju koriste i taj argument - jer festival ima veliki ekonomski značaj za celu regiju,” rekao je Mladen Savković iz Instituta Servantes.
Novinarka Snežana Banjac

“Nije moja kultura” - da li je vreme za kraj borbi s bikovima? (VIDEO)

U izveštaju o demokratiji država članica, Brisel je, između ostalog, ponovio slučaj Koldo o korupciji tokom pandemije kovida-19 i optužnicu protiv bivšeg ministra saobraćaja Hosea Luisa Abalosa. 	
EU je procenila da je Španija napredovala po pitanju preventivnih mera, ali je upozorila na ''visok rizik od korupcije“ u javnim nabavkama i finansiranju stranaka, prenosi RTVE. 	
''Finansiranje političkih stranaka ostaje oblast visokog rizika i nisu preduzeti koraci za reformu izbornog zakonodavstva u skladu sa preporukama Revizorskog suda“, navodi se u godišnjem izveštaju o vladavini prava koji je objavila Evropska komisija. 	
Brisel nije ukazao ni na kakve sistemske rizike po vladavinu prava, ali je upozorio da u Španiji značajne mere ostaju na čekanju u oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, transparentnost i mediji. &nbsp;	
Komisija ponavlja istragu o navodnom slučaju korupcije ''povezanom sa pandemijom koronavirusa, za koji je bivši ministar i poslanik krivično gonjen“, misleći na situaciju Hosea Luisa Abalosa. &nbsp;	
Takođe se napominje da je Evropsko javno tužilaštvo prijavilo četiri slučaja <a href="https://www.insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-4-korupcija">korupcije</a> u Španiji. 	
Međutim, procena stručnjaka EU identifikuje druge praznine u antikorupcijskom zakonodavnom okviru u vezi sa ''podmićivanjem stranih građana“. &nbsp;	
Iako su preduzete mere za otkrivanje ovih nezakonitih praksi iz različitih izvora, stopa sprovođenja zakona ''ostaje niska“, sa samo dva uspešno rešena slučaja od 2016. godine, dodaje RTVE. 	
Prošle nedelje, sudija španskog Vrhovnog suda naredio da bivši zvaničnik Socijalističke partije Santos Serdan bude zadržan u pritvoru nakon što je optužen za organizovanje davanja mita, u zamenu za dodelu ugovora o javnim radovima. &nbsp;	
Serdan je porekao optužbe, koje su deo šire istrage o korupciji koja preti da destabilizuje Sančezovu vladu.
izvor: Tanjug&nbsp;

Evropska komisija izdala upozorenje Španiji zbog korupcije

Platforma Yala Nafarroa con Palestina ("Napred Navarra s Palestinom") izabrana je putem javnog glasanja da otvori festival, koji traje devet dana, prenela je danas Al Džazira. 	
Festival je počeo danas u podne ispaljivanjem vatrometa sa balkona gradske skupštine, u skladu s tradicijom. 	
Jedan od članova platforme, Eduardo Ibero Albo, izjavio je da je njihovo učešće "prilika da se Palestini da glas". 	
Organizacija otvoreno optužuje Izrael za genocid i koristi ovaj nastup da skrene pažnju javnosti na stradanje Palestinaca. 	San Fermin, poznat i kao Sanfermines, datira iz kraja 16. veka i održava se početkom jula u Pamploni, glavnom gradu regije Navarra. 	
Festival okuplja desetine hiljada posetilaca iz celog sveta i najpoznatiji je po adrenalinskim trkama s bikovima kroz gradske ulice. 	
Izrael i Hamas su u sukobu u Pojasu Gaze od oktobra 2023. godine i upada Hamasa na jug Izraela kada je, prema izraelskim podacima ubijeno oko 1.200 ljudi a otet je 251 talac, dok je prema palestinskim izvorima od tada u Pojasu Gaze ubijeno više od 56.000 Palestinaca.
izvor: Tanjug

Pro-Palestinski aktivisti otvorili španski festival trke s bikovima

Prema podacima Državne meterološke agencije (Aemet), jun je ove godine ocenjen kao najtopliji mesec ikada zabeležen u toj zemlji, a ukupan broj smrtnih slučajeva tokom juna je dostigao 380, preneo je španski “Elmundo”.
U prvoj polovini godine zabeleženo ukupno 2.168 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim i niskim temperaturama, što čini 68 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva izazvanih temperaturama tokom čitave 2024. godine, kada je prijavljeno 3.521 smrtnih slučajeva, ukazuju podaci sistema MoMo.
Jun je bio mesec sa najvećim brojem smrtnih slučajeva usled toplotnih udara, sa ponedeljkom, 30. junom, kada je dostignut najveći broj smrtnih slučajeva - 46, dok je u nedelju, 28. juna, bilo 32 smrtna slučaja, što je identičan broj kao i ceo jun 2024. Godine.
Najveći broj smrtnih slučajeva zabeležen je među ženama, dok je većina žrtava bila starija od 65 godina, a posebno su ugroženi građani stariji od 75 godina.
Jun je ove godine započeo sa temperaturom koja je u nekoliko gradova na jugu Iberijskog poluostrva premašivala 43 stepena, a najviša temperatura zabeležena je u opštini Alkončelu i Fuentes de Andaluziji, gde je temperatura dostigla 43 stepena.
U junu prošle godine nije bilo toplotnih talasa, a prosečna temperatura iznosila je 19 stepeni, što ga čini jednim od "hladnijih meseci" na Iberijskom poluostrvu od aprila 2022. godine.
Prema podacima Aemeta, prosečna temperatura u junu ove godine iznosila je 23 stepeni, što je za 0,8 stepeni više u odnosu na prethodni rekordni jun iz 2017. godine, dok je porast u odnosu na prosečnu temperaturu za period od 1991. do 2020. godine iznosio čak 3,5 stepeni.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/toplotni-talas-odnosi-zivote-u-francuskoj-i-italiji">najmanje dve osobe preminule su u Francuskoj, a više smrtnih slučajeva zabeleženo je i u Italiji usled toplotnog talasa</a>.
Izvor: Tanjug

Toplotni talas u Španiji odneo 102 života

"Nadam se da se vaš glas čuje glasno i jasno. Neka odavde proiziđe novi plan zasnovan na konkretnom, opipljivom, ostvarivom, jer u ovim vremenima nema boljeg argumenta od konkretnosti da se dopre do cele međunarodne zajednice", rekao je kralj.
On je rekao da je međunarodna saradnja jedan od temelja multilateralnog sveta, "vrhunsko otelotvorenje vrednosti koje ga inspirišu, posebno u sadašnjem istorijskom trenutku kada se mnoge sigurnosti rastvaraju, a mnogi strahovi i neizvesnosti dobijaju oblik", prenosi Rason.
Govoreći o Agendi održivog razvoja usvojenoj 2015. godine, pet godina pre datuma određenog za završetak, španski kralj je upozorio da je "potreban novi podsticaj u našim kolektivnim naporima".
Felipe VI je upozorio na tranziciju ka novoj geopolitici, koja "ne može i ne bi trebalo da dovede do potpune izmene sveta prava, solidarnosti, ljudskog dostojanstva, sveta sadržanog, između ostalog, u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Povelji Ujedinjenih nacija".
"Učinimo Seviljsku konferenciju novom prekretnicom na razvojnoj agendi. Održivi razvoj je cilj koji nikada ne smemo izgubiti", zaključio je kralj Felipe.
Izvor: Beta

Španija